T.G. [ N1 ]

STUDIJA POKAZALA

Brusnice mogu da poboljšaju pamćenje

Svakodnevno konzumiranje šoljice brusnica može da poboljša pamćenje, uspori razvoj demencije i smanji nivo "lošeg" holesterola, pokazalo je istraživanje naučnika sa britanskog Univerziteta "East Anglia".

Oni su proučavali prednosti konzumiranja oko 100 grama brusnica dnevno među ispitanicima starosti od 50 do 80 godina i nadaju se da bi njihova saznanja mogla da utiču na prevenciju razvoja neurodegenerativnih bolesti, poput demencije.

Očekuje se da će od demencije do 2050. godine bolovati oko 152 miliona ljudi u svijetu. Za sada nema poznatog lijeka za tu bolest, pa je ključno potražiti alternativne načine koji bi mogli da doprinesu smanjenju rizika od njenog razvoja, poput načina ishrane“, rekao je voditelj istraživanja, Dejvid Vazur sa Medicinskog fakulteta u Norviču, koji je dio Univerziteta „East Anglia“.

"Ranije studije su pokazale da je veći unos flavonoida u ishrani povezan sa sporijim padom kognitivnih sposobnosti i sporijim razvojem demencije. Otkriveno je i da hrana bogata antioksidansima antocijaninom i proantocijanidinom, koji bobicama daju crvenu, plavu ili ljubičastu boju, poboljšava kognitivne sposobnosti.

Brusnice su bogate ovim mikronutrijentima i poznate su po svojim antioksidativnim i protivupalnim svojstvima. zbog toga smo željeli da saznamo više o tome na koji način brusnice mogu da doprinesu smanjenju neurodegenerativnih promjena povezanih sa procesom starenja", rekao je Vazur.

Istraživački tim je pratio uticaj konzumiranja brusnica na funkcije mozga i na vrednosti holesterola među 60 zdravih učesnika u periodu od 12 nedelja.

Polovina učesnika dnevno je konzumirala sušene brusnice u prahu, što odgovara šoljici ili 100g svježih brusnica. Druga polovina je dobijala placebo. Riječ je o jednoj od prvih studija koja istražuje dugoročni uticaj brusnica na kognitivne sposobnosti pojedinaca i na zdravlje mozga ljudi.

Rezultati su pokazali da je konzumiranje brusnica znatno uticala na poboljšano pamćenje učesnika kada se radilo o svakodnevnim događajima (vizualno epizodično pamćenje), na funkcionisanje neuralnih struktura i na isporuku krvi u mozak (perfuzija mozga).

Sa naučnicima sa Univerziteta "East Anglia" sarađivali su istraživači Medicinskog centra Univerziteta u Lajdenu (Holandija), Univerziteta u Parmi (Italija) i britanskog Instituta Kvadram.