Milorad Filipović, RCG

21.januara

Država će platiti prvu ratu za nabavku četiri prekookeanska broda

Država će, 21. januara, za obje crnogorske brodarske kompanije, platiti kineskoj EXIM banci, prvu ovogodišnju ratu kredita, uzetog za nabavku četiri prekookeanska broda. Barska plovidba državi, po tom osnovu, do sada duguje 7,7 miliona eura, a Crnogorska plovidba preko 34 miliona eura, rekao je za Radio Crne Gore državni sekretar Ministarstva pomorstva Jovan Šćekić.

Crna Gora ima dvije brodarske kompanije sa po dva prekookeanska broda. Bar i Budva su u vlasništvu Barske plovidbe, a 21. Maj i Kotor Crnogorske plovidbe. Za nabavku tih plovila uzet je kredit od kineske EXIM banke, za koji je garantovala država. Na naplatu, 21. januara, dospijeva prva ovogodišnja rata kredita. Barska plovidba iz tekućeg poslovanja, zbog velikih troškova remonta oba plovila u prethodnoj godini, sama ne može obezbijediti novac za plaćanje te finansijske obaveze, rekao nam je izvršni direktor kompanije Boris Mihailović.

"Redovni petogodišnji remonti su plaćeni, sa izgubljenom dobiti preko tri miliona eura, i zbog toga nismo u mogućnosti da platimo ratu, koja dolazi 21. januara i sada je milion i 640.000 eura. Uspjeli bismo da iz sopstvenih sredstava servisiramo i remontujemo. Što se tiče ove rate, nismo u mogućnosti da je platimo a naredna koja je u julu i ona naredna u januaru, prema sadašnjim projekcijama, neće biti problema da to servisiramo", naveo je Mihailović. 

Država će i umjesto Crnogorske plovidbe obezbijediti novac za plaćanje rate kredita, potvrdio nam je državni sekretar u Ministarstvu pomorstva Jovan Šćekić.

"Barska plovidba ima trenutno nekih 7,7 miliona eura obaveza prema državi i ona neće biti u mogućnosti da u januaru plati tekuću ratu za taj kredit. Crnogorska plovidba je u dosta težoj situaciji jer ona ima 34 miliona eura akumuliranih obaveza prema državi po osnovu plaćanja tog kredita i ona takođe neće biti u mogućnosti da u januaru servisira te obaveze. Što se Barske plovidbe tiče, ona je većinu obaveza prema kineskoj Exim banci do sada platila samostalno iz tekućeg poslovanja, i servisirala do sada preko 29 miliona dolara obaveza. Ostalo je još nešto preko 28 miliona eura, a Crnogorska plovidba, kao što sam pomenuo, ona je na nekih 34 miliona eura trenutnog duga, plus sve ono što će biti dug po osnovu nemogućnosti plaćanja obaveze koja dospijeva sada u januaru", naglašava Šćekić. 

Da li je plaćanje kreditnih obaveza za naše dvije brodarske kompanije državna pomoć, pitali smo predstavnika Ministarstva pomorstva.

"To trenutno ne predstavlja državnu pomoć iz sledećeg razloga. I jedna i druga kompanija sve to evidentiraju u svojim bilansima na obavezama. Država je bila garant po tom kreditu i prosto da bi sačuvali te dvije kompanije i da bi omogućili da naša pomorska tradicija živi i dalje, prosto smo kao država servisirali te obaveze. Međutim, moramo naći način da se sve te obaveze državi vrate", kazao je Šćekić. 

U Barskoj plovidbi ne spore da se državi mora vratiti novac.

"Ono što je kamen o vrat je eventualna naplata kamate na taj dug, što država je na neki način u obavezi, ali nije dobro da naplaćuje zateznu kamatu, koja je na današnji dan 12,5 odsto godišnje. Tako da, ukoliko dogovorimo taj aspekt kamatne stope na taj dug, što se tiče samog duga, on neće biti sporan da se iservisira u narednom periodu, u naredne 3-4 godine", ističe Mihailović. 

Šćekić poručuje da treba vidjeti da se u narednom periodu napravi neka vrsta ili reprograma tog duga, ali održivog reprograma koji će, kako kaže, zaista pokazati da će te kompanije biti sposobne. Ako se sve dobro projektuje, dodaje, da servisiraju svoje obaveze u narednom periodu.

Predstavnik Ministarstva pomorstva smatra da je država u startu napravila pogrešne korake. Prvo, kada je riječ o prihvatanju kreditnih uslova, koji nijesu bili povoljni, posebno za nabavku brodova Crnogorske plovidbe. Takođe i usvajanjem plana poslovanja obje kompanije, koji se isključivo oslanja na rentiranje plovila. U narednom periodu uslijediće redefinisanje poslovne politike brodarskih kompanija, najavljuje Šćekić. 

"Da sami vršimo samostalnu brokeražu i tražimo mnogo povoljnije aranžmane nego što je to situacija koju nam tržište trenutno nudi", zaključuje Šćekić. 

Direktor Barske plovidbe Boris Mihailović, ističe da ljetos očekuju dodatne prihode od prodaje karata za trajektnu liniju Bar-Bari, koju će održavati hrvatska Jadrolinja, kaže i da su toku pregovori sa italijanskom kompanijom Adria ferries za obnavljanje pomorske veze između Bara i Ankone.