B.B. [ RTS ]

NAUČNICI OBJAŠNJAVAJU

Odakle nam umnjaci i zašto ih polako gubimo

Umnjaci su treći molari koji se nalaze u zadnjem dijelu usta. Slični su ostalim kutnjacima, ali ponekad mogu biti nešto manji i posljednji se pojavljuju od 32 stalna zuba – obično između 17. i 25. godine. Nemaju svi ljudi sva četiri umnjaka, a često se dešava i da se vade, jer izazivaju dodatne probleme pri izbijanju. Zbog toga je i potpuno opravdano pitanje – čemu nam služe?

Kao što imamo mnogo sličnosti sa onima sa kojima smo u srodstvu, ljudi dijele brojne osobine sa svojim daljim rođacima – primatima. Majmuni, gorile i šimpanze svi imaju umnjake.

Prije nekoliko miliona godina, ljudski preci imali su veće vilice i zube od nas danas. Primjera radi australopithecus afarensis, koji je dobio nadimak po poznatom fosilu Lusi, živio je prije tri do četiri miliona godina.

Vilica i zubi bili su znatno veći i deblji od naših. Posjedovali su tri velika molara sa jakim slojem gleđi. Lobanje fosila od najranijih ljudi takođe pružaju dokaze o prisustvu snažnih mišića za žvakanje.

Naučnici smatraju da su mnogo snažnije vilice i zubi bili potrebni zato što je hrana koju su naši preci jeli, poput sirovog mesa i biljaka, bila mnogo teža za žvakanje od današnje hrane.

Na osnovu mikroskopskih tragova na fosilizovanim zubima naučnici dobijaju dosta dobar uvid u to šta su naši izumrli preci jeli.

Današnja hrana je mnogo mekanija nego ona u prošlosti. Brojni su faktori – razvoj poljoprivrede, kuvanje i skladištenje hrane. Mekša i lakša hrana za žvakanje znači da zubi imaju manje izazovan posao.

Rezultat toga jeste da su vilice modernog čovjeka evoluirale da budu manje, a lica uža od naših izumrlih predaka, jer naši obroci više ne zahtijevaju velike i snažne zube.

Imajući u vidu ove promjene koje su se dešavale tokom miliona godina, treći molari, odnosno umnjaci, nisu više toliko važni kao nekada.

Kod oko 25 odsto ljudi danas barem jedan umnjak nedostaje, odnosno uopšte se nije formirao. Iako se dešava da kod nekih ljudi određeni zubi uopšte ne izrastu, to je mnogo ređe nego sa umnjacima.

Naučnici nisu sigurni zašto se ovo tačno dešava, ali pretpostavljaju da ima veze sa genima koje nasljeđujemo od roditelja.

Neki stručnjaci smatraju i da je manjak umnjaka prednost za moderne ljude sa manjim vilicama. Zasigurno je lakše smjestiti manje zuba u manju vilicu.

Zbog manjka prostora, umnjaci često mogu da se zaglave unutar vilične kosti i nikada ne izbiju ili tek djelimično. Takođe, mogu i da nepravilno krenu da izlaze zbog čega stvaraju dodatne probleme, pa moraju hirurški da se izvade.