Б.Бу. [ Nacionalna geografija ]

29. 05. 2023. 12:54   >>  12:54 2

САВЈЕТИ СТРУЧЊАКА

Како поступати са змијама

Шта би требало да радите уколико будете имали сусрет са неком змијом?

Прије свега, оно што би требало да нагласимо је да змије убијају пацове који су много већа опасност за ширење зараза од самих змија. Дакле змије не би требало да убијате ни у ком случају, чак и ако се сусретнете са отровницом. Али битно је да се нагласи да код нас постоје само две врсте змија отровница, а то су шарка и поскок. Остале змије нису отровне.

Шарка
Шарка има троугласту главу и мали врат који је нешто ужи од тијела тако да је можете веома лако препознати. Што се самих шара тиче оне су у облику ромбова и могу да буду разних боја. Једна од најчешћих шарки је црна и она је потпуно тамна и ту морате да будете обазриви јер се шара види само под одређеним углом. Црна шарка воли влажна мјеста близу потока, ријека и бара. Њен отров није прејак и углавном не може да убије одраслог човјека, али изазива неповратно оштећење ткива. У случају уједа треба потражити љекарску помоћ.
Поскок
Поскок или камењарка има мали рог на носу, па је врло лако можете препознати. Уколико не примијетите рог, погледајте леђа и тамо ћете примијетити цик цак линије или ромбове. Ова змија има обичај да се пење на дрвеће, а само име је добила због мита да ова змија воли да скаче на своје жртве. Поскок обично нема намјеру да уједе, али ако се то догоди хитно тражите помоћ љекара. Отров поскока је веома јак, тачније ова змија је најотровнија у Европи и због тога будите пажљиви око камењара... Уколико вас поскок угризе у року од два сата може да дође и до смрти.
У случају уједа
Ако вас змија уједе, погледајте мјесто око уједа, уколико нема промјена у околини мјеста угриза, а особа се осјећа добро, можете слободно да закључите да је у питању била неотровница.

Ако се око мјеста угриза појави отеклина, уз крварења и болове што се брзо шири даље, а имате и опште симптоме тровања у смислу узнемирености, вртоглавице, мучнине и повраћања, а у најтежим случајевима и развоја шока, онда се зна да је ријеч о змији отровници.
Прва помоћ
Ево неколико корака које би требало да пратите уколико вас уједе змија.

- имобилисати уд ако је он угрижен да би се онемогућило његово покретање и тиме онемогућила и већа циркулација крви

- изнад уједа направити подвез тако да се успори проток крви и тиме спријечи ширење отрова кроз тијело. Подвез вршити широком тканином и не треба превише стегнути. Са времена на вријеме треба мало попуштати повез да се не изазову друге компликације усљед заустављања крвотока. Има и препорука да се уопште не прави подвез. Ако је ујед близу или уз сам крвни суд, онда је боље извршити подвезивање. Ако је ујед у мишићно ткиво, онда је боље не подвезивати, јер велика концентрација отрова неповратно уништава то ткиво те је од подвезивања већа штета него корист.

- особа коју је угризла змија треба да мирује, како би се смањио број откуцаја срца и тиме успорила крвоток. Ипак, ако је особа сама и нема другу помоћ, може и сама кренути по помоћ, нарочито након уједа шарке, јер је њен отров блажи и спорије дјелује.

- отрованој особи треба давати да пије што више течности, али никако алкохол или љекове (нарочито не аспирине јер они убрзавају крвоток).

- не треба резати рану, јер се тако она још више загади, а отров иначе разређује крв тако да може доћи до обилног крварења.

- не треба исисавати отров из ране јер ако отров дође у додир са неком раницом на кожи или у усној дупљи, или са кварним зубом онога ко пружа помоћ, и он ће се отровати.

- не треба палити рану јер то нема ефекта. Евентуално, ако је ријеч о уду, може се уронити у врућу воду (онолико врућу колико отровани може да издржи), јер топлота уништава змијски отров.

Понашање у близини змија
Змије се не треба плашити. Обичан опрез је довољан. Змија није насилна животиња и сама бјежи од опасности. Напада само ако је директно угрожена.

Приликом кретања кроз област у којој има змија треба се држати неких ситних правила:

- док ходате правите буку. Најбоље је да носите штап којим ћете да лупкате испред себе или шушкаште по опалом лишћу или жбуњу. Можете и да трупћете стопалима. Змије ће вас тако чути када наилазите и склониће се саме. Гласно причање нема ефекта јер змије „чују“ тако што тијелом примају вибрације преко тла.

- немојте трчати или брзо ходати, јер ако се тако будете кретали, змије неће моћи да вам се на вријеме склоне са пута и онда ће се осјетити угрожено и ујешће вас.

- гледајте куда стајете, да би на вријеме примијетили змију, али ако поштујте прво и друго правило,змије ће вас издалека чути и склонити се. Изузетак је ако неку изненадите на спавању, јер се тада осјећају угрожено и спремне су да се одбране.

- ако се крећете у групи, онда гледајте да газите онуда куда су прошли они испред вас.

- водите рачуна на мјестима гдје је могуће да буде змија. То је обично стјеновит или шумовит предио, близу воде. Ујутру и увече змије изађу на камење јер им је ту топлије, а када је вруће преко дана, завуку се у пукотине или друга мјеста која су у сјенци, а на којима није хладно.

- када сусретнете змију, станите и умирите се. Немојте да се плашиште или паничите. Сачекајте да она оде. Припремите штап испред себе тако да ако крене према вама, можете да је одгурнете (не и да је тучете). Ако је и она мирна, баци мањи камен близу ње, или лупкај штапом испред ње, да је отјераш. Немојте змију ударати штапом или гађати каменом.

- не убијајте змије. Змије су корисне и не треба их уништавати, нарочито не ако је једини разлог страх. Страх није разлог да било кога повриједиш или убијеш.

- сваку змију избјегавајте као отровницу јер има неотровних врста које веома личе на отровне.