Т.Г. [ РТС ]

19. 11. 2022. 12:36   >>  12:35

НА ИВИЦИ ИЗУМИРАЊА

Пронађена врста крабе која није виђена 225 година

У опису врсте рака названог Афзелиусова краба, која је последњи пут виђена крајем 18. вијека, писало је само "Сијера Леоне". То се показало као довољно да је сада научници пронађу заједно са још једним „изгубљеним“ слатководним раком.

Проналажење ријетких врста за које се вјерује да су изумрле никада није лако, али када је Пјер а Мвого Ндонго отпутовао у Сијера Леоне у јануару 2021. године да тражи „изгубљене“ врсте ракова које бораве махом на копну, осјећај да тражи иглу у пласту сијена био је посебно јак због величине „пласта сијена“.

За једну од врста, Афзелиусову крабу (Afrithelphusa afzelii), последњи пут виђену 1796. године, једини траг је био штури опис на примерку на којем је писало само: "Сијера Леоне".

Експедиција коју је предводио Мвого Ндонго првенствено је тражила копнену крабу дугиних боја из Сијера Леонеа Afrithelphusa leonensis, за коју се вјеровало да је можда изумрла јер је научници нису видјели пуних 65 година.

Ова врста рака нашла се на листи добротворне организације за дивље животиње Re:wild „25 најтраженијих изгубљених врста“.

Мвого Ндонго се надао – али никада није очекивао – да ће пронаћи и Афзелијусову крабу.

Обје врсте су ракови који живе на копну и живе у јазбинама у прашумама.

"Већина слатководних ракова у Африци живи у ријекама, потоцима и језерима“, наводи Мвого Ндонго, предавач на Институту за рибарство и водене науке на Универзитету Дуала у Камеруну.

"Врсте од интереса припадају јединственој афротропској породици која укључује чланове који могу да удишу ваздух, што им је омогућило да освоје станишта у прашуми, често далеко од сталних извора воде. Оне су шареније у поређењу са рођацима који живе у ријекама и могу да се пењу на дрвеће, живе у пукотинама стијена, копају мочварне површине или праве рупе у шумском тлу“, објашњава Мвого Ндонго.

Сијера Леоне, Гвинеја и Либерија су једине земље у Африци у којима се ови ракови налазе, а познато је само пет врста.

Током три недјеље, радећи заједно са локалним становништвом у сјеверним, јужним и југоисточним провинцијама Сијера Леонеа, Мвого Ндонго наишао је само на лажне трагове.

Краба која се крила 225 година

Многа научна открића (и поновна открића) потпомогнута ригорозним, опсежним биљешкама других научника који су на жељене терене долазили раније, то овдје није био случај.

„Краба Afrithelphusa afzelii није виђена 225 година и буквално једина информација о томе гдје је треба тражити налазила се у кратком опису примерка и чинила су га двије ријечи – Сијера Леоне, што је заиста непрецизно дефинисана локација“, истакао је Мвого Ндонго.

Према његовим ријечима, тим је закључио да је краба морала бити пронађена на малој удаљености од Фритауна, па смо истраживања и започели у оближњој шуми.

Истраживачи су се распитивали код локалног становништва да ли су видјели ракове који живе на копну далеко од ријека и потока све док нису наишли на некога ко би могао да помогне.

„Имали смо среће – један човјек нас је одвео на своју фарму на ивици шуме гдје је, након интензивне потраге, врста поново откривена“, испричао је Мвого Ндонго.

Дан након што су пронашли Афзелиусову крабу, Мвого Ндонго и његове колеге запутили су се у шуме планине Глава шећера, јужно од Фритауна. Како је вријеме за експедицију истицало и затварање због коронавируса се примицало, претраживали су област око језера Гума, на основу савјета локалног становништва.

Дубоко у шуми, коначно је пронашао шарену крабу из Сијера Леонеа. Ракови су живјели у јазбинама толико дубоким да су Мвого Ндонго и његов тим морали пажљиво да их ископају помоћу крампова и мачета.

Када су са ракова очистили земљу открили су шарене крабе – прве живе примјерке Afrithelphusa leonensis виђене од 1955. године.

Тек што су пронађене, а већ су на ивици изумирања

Поред поново откривене шарене крабе из Сијера Леонеа и Афзелиусове крабе, пронађене су и двије нове врсте слатководних ракова.

Станишта ових врста ракова угрожена су уништавањем шума због потреба становништва ове западноафричке државе за пољопривредним парцелама и за огријев.

Сада када научници знају да су ракови тамо, полажемо наде у то да могу бити заштићени

"Нови подаци добијени од експедиције омогућиће нам да поново процијенимо статус црвене листе сваке од ових врста које ће вјероватно бити критично угрожене, односно близу изумирања“, каже Камберлиџ.

Следећи корак, како наводи, је осмишљавање акционог плана за сваку врсту и спровођење заштитних мјера на терену са надлежнима у Сијера Леонеу како би се ове врсте спасиле од изумирања.