07. 09. 2023. 16:22   >>  16:22 1

ИСТРАЖИВАЊЕ НА НОВОМ ЗЕЛАНДУ

Научници покушавају да узгајају воће у лабораторијама

Недостатак хране са којим би могли да се суоче многи дјелови планете услјед повећања броја становника и климатских промјена које доносе временске прилике неповољне за узгој бројних усјева, научници на Новом Зеланду покушавају да узгајају воћно ткиво у лабораторијама.

Док је рад на лабораторијски узгајаном месу, послједњих година, толико интензивиран да је често на насловним странама медија, сличан рад на воћу из лабораторије је далеко рјеђи.

Научници из компаније "Плант & Фоод Ресеарцх" у граду Крајстчерчу, на југу Новог Зеланда, желе да то промијене и почели су да узгајају воћно ткиво из биљних ћелија за које се надају да ће једног дана имати укус, мирис и осјећај при конзумацији као право воће.

Истраживачи се надају да ће програм помоћи у очувању стабилности у снабдијевању храном у земљи.

"Овде на Новом Зеланду, ми смо добри у узгоју конвенционалних хортикултурних усјева, али гледајући у будућност, постоји много промјена које очекују свијет са растом популације, све већом урбанизацијом и климатским промјенама", рекао је др Бен Шон, вођа програма "Фоод бy Десигн" компаније "Плант & Фоод Ресеарцх", а које је подржала тамошња влада.

Циљ програма је узгој воћног ткива без дјелова који се обично одбацују попут језгра јабуке или коре поморанџе (чак и бијелих дјелова и опни са кришки).

Пружање потрошачима могућности да купе само воћно ткиво помоћи ће у смањењу бацања хране, навео је Шон.

Храна узгојена у лабораторији могла би да игра кључну улогу у одрживој пољопривреди, али је још увијек у врло раној фази развоја, указује др Али Рашидинеџад, виши научник у области производње хране на Универзитету Меси у Окланду, који није укључен у програм "Фоод бy Десигн".

Пошто је храна узгојена у лабораторији потпуно нов концепт, када та технологија буде развијена, мораће да се докаже безбједност такве хране пред регулаторним тијелима, највјероватније кроз скупа и дуга клиничка испитивања.

"Превазилажење таквих препрека може потрајати годинама, ако не и деценијама", истакао је Рашидинеџад.

Такође, биће неопходно да потрошачи прихвате ову праксу. Старије генерације би могле да буду неодлучне, али истраживања показују да су млађе генерације спремне да пробају нову храну ако та храна нуди здравствене предности док ограничава утицај на животну средину, објашњава Рашидинеџад.

Програм компаније "Плант & Фоод Ресеарцх", који је започет прије 18 мјесеци, фокусиран је на ћелије боровнице, јабуке, трешње, фејое, брескве, нектарине и грожђа, али представници фирме упозоравају да је крајњи циљ берба нечега што је хранљиво и пријатно за јело, али да би то било могуће, мораће да прођу године, а може да се деси да то уопште и не буде изводљиво.

Та технологија би вјероватно била погодна за узгој воћног ткива у градовима, рекао је др Сем Болдвин, вођа истраживања у компанији "Плант & Фоод Ресеарцх", у нади да ће се на тај начин смањити трошкови и емисија једињења угљеника који настају приликом транспорта хране у урбане центре.

Међутим, нејасно је како би се угљенични отисак таквог воћа узгајаног у лабораторији упоредио са оним узгајаним традиционалним методама, које ће можда морати да се транспортују на велике удаљености ако би се увозило.

Технологија би такође могла да надокнади храну која је уништена због временских непогода.

Раније ове године, циклон Габријела, десетковао је дјелове залива Хокс, што је област позната као новозеландски регион за производњу воћа. Циклон је наишао док су се многи узгајивачи кивија припремали за бербу плодова.

"Нисам сигуран да смо схватили да ћемо морати да производимо више хране за већу популацију, али на мањој површини за узгој и под све већим притиском климе која не погодује приносима", указао је Болдвин.