Наука и технологија

А.М. [ РТС ]

03. 12. 2022. 23:46   >>  23:44 1

МАЈКЛ ХОЧЕЛА

Шта са вишком угљен-диоксида?

Неуспјех човјечанства да успјешно и одлучно ублажи климатске промјене приморава научнике да испитају мало драматичније приступе, попут ђубрења океана како би заробили вишак угљен-диоксида из атмосфере.

„У овом тренутку, вријеме је кључно“, каже научник Мајкл Хочела из Пацифичке сјеверозападне националне лабораторије при америчком министарству за енергију.

„Како бисмо се изборили са растућим температурама, морамо да смањимо ниво угљен-диоксида на глобалном нивоу. Проучавајући све опције, укључујући и коришћење океана као својеврсног одвода, даје нам највеће шансе да охладимо планету“, истиче Хочела.

Фитопланктони, микроорганизми који живе на површини океана и врше фотосинтезу, једна су од главних компоненти природног циклуса угљен-диоксида и захваљујући њима велике количине тог гаса завршавају у дубинама океана.

Тим ситним организмима потребни су минерали, попут гвожђа, да би расли и ширили се, а проблем је што их на површини нема довољно да би више фитопланктона могло да се развије.

Као што ђубриво може да помогне у развоју биљака на копну, исто би теоретски могло да помогне планктонима који плутају на површини мора.

Китови су некада својим изметом обављали највећи део природног ђубрења океана, обезбјеђујући планктоне храњивим супстанцама до којих би у противном тешко дошли.

Прије него што је индустријско изловљавање китова драстично умањило популацију, китови су помагали у уклањању два милиона тона угљен-диоксида годишње. Сада се кроз овај процес уклони тек 200.000 тона.

Вјештачким додавањем недостајућег ђубрива могли би да буду стимулисани микроби да расту и репродуцирају се и извлаче још више угљен-диоксида из ваздуха и након своје смрти га носе на дно.

Пошто у већим растворивим количинама ове храњиве супстанце не остају довољно дуго на површини да би фитопланктони успјели да их искористе, научници су се окренули наночестицама.

Наночестице, попут гвожђе-оксида и гвожђе оксид-хидрокиса су природна океанска ђубрива која долазе из вулканског пепела и седимената.

„Идеја је да појачамо постојеће процесе. Људи додају ђубрива на копну да помогну раст усјева. Могли бисмо на одговоран начин да ђубримо океане“, истиче Хочела.

Пратите нас на

Коментари 1

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије