Спонзорисани текстови

[ ПР текст ]

27. 09. 2022. 15:25   >>  15:22

HENLEY & PARTNERS

Аргументи за продужетак Програма економског држављанства

Компанија Хенлеy & Партнерс свјетски је лидер у области програма за стицање пребивалишта и држављанства путем улагања. Компанија, у којој раде квалификовани професионалци, интегрисана је до високог нивоа и функционише у 35 канцеларија широм свијета.

Хенлеy & Партнерс

Сваке године, хиљаде успјешних појединаца, њихове породице и савјетници ослањају се на стручност и искуство компаније у овој области. Сам концепт плана за стицање пребивалишта и држављанства креирала је компанија Хенлеy & Партнерс прије тридесетак година. Како се глобализација шири, пребивалиште и држављанство постали су тема од великог интереса међу све већим бројем међународно мобилних предузетника и инвеститора.

Хенлеy & Партнерс је био и јесте активни учесник низа програма у свијету који су, између осталог, привукли више од 10 милијарди еура страних директних улагања. У великом броју држава компанија је укључена у савјетовање, осмишљавање, постављање и спровођење најуспјешнијих програма за стицање пребивалишта и држављанства на свијету.

У Црној Гори, Хенлеy & Партнерс је један од три, званично, од стране државе, лиценцирана агента за посредовање за стицање држављанства путем улагања. У Црној Гори, компанија је активна чланица Савјета страних инвеститора (МФИЦ) и АмЦхам Монтенегро.
 
Актуелни финансијски тренутак Програма економског држављанства и потенцијал

Хенлеy & Партнерс је у протеклих пар година у Црној Гори предао 344 апликације за програм економског држављанства, чији потенцијални финансијски утицај на црногорску економију износи 145 милиона еура. Укупно је у оквиру програма предато 760 апликација, од чега је финално обрађена око трећина. У табели је приказана конкретна економска корист коју би црногорска економија имала у два сценарија: уколико се обради 760 апликација које су предате до сада и уколико би се остварио првобитни план Владе од 2,000 апликација. Досадашњи подаци указују да је просјечна висина инвестиције 324 хиљаде еура (укључујући ПДВ). Донација држави износила је 100 хиљада еура до краја прошле године, а ове године је 200 хиљада еура. Административна такса за обраду једне апликације у просјеку износи око 35 хиљада еура, док у просјеку 10% апликација буде одбијено. То су параметри на којима се заснива наведени обрачун.

Укупни ефекат до сада предатих апликација износи 320 милиона еура, што је и само по себи изузетан ефекат и показује значајан потенцијал програма. Када би био реализован, пуни, на почетку планирани потенцијал програма, са 2,000 оригинално замишљених апликација, реална процјена је да програм може генерисати преко 1 милијарде еура инвестиција и прихода, у релативно кратком периоду трајања овог програма.

Како је програм оригинално замишљен да се испуни квота од 2,000 апликација, која је планирана званичним документима Владе, а имајући у виду стање јавних финансија, логично је запитати се да ли је паметно у овом тренутку прекидати овакав програм који функционише, и који се не може надомјестити другим финансијским изворима.

Овакве програме користе бројне државе у свијету, а сличне моделе ће ускоро увести и неке од држава у региону. За сада је реализован тек мањи дио од потенцијалних финансијских средстава тј. у развојне пројекте апликанти су уложили 62 милиона еура, док се на специјализованим есцроw рачунима налази још 136 милиона еура. На посебан рачун за улагања у мање развијена подручја уплаћено је 23 милиона еура, док се на есцроw рачунима, за ову намјену, налази још 46 милиона еура. Дакле, постоји реални и брзи потенцијал реализације 69 милиона еура за мање развијена подручја, што је значајан износ за један или више инфраструктурних пројеката, који могу бити брзо реализовани.

Додано, од административних такси, на рачун трезора, у досадашњем периоду уплаћено је 30 милиона еура. Такође, градња бројних нових хотела који се реализују у оквиру програма, од којих је већина на сјеверу, не би била могућа, бар не оваквом динамиком, без реализације програма економског држављанства, као значајног извора капитала и доприноса у смислу довођења квалификованих инвеститора у Црну Гору.

Заједно са градњом пројеката, држава је уложила велике напоре и средства у изградњу пратеће инфраструктуре, примарно аутопута и скијалишта, а нови, кроз програм реализовани хотели ће запослити стотине нових радника почевши од 2023. године. Према тренутним пројекцијама излистаних пројеката, као и нових кандидованих пројеката у последњем периоду, планира се реализација 1,200 хотелских соба у новим хотелима на сјеверу и 800 хотелских соба на југу.

Према извјештајима свјетски познате реномиране консултантске куће Хорwатх ХТЛ, једна соба у хотелу нивоа 4*+ и 5* доприноси БДП-у државе преко 50,000 еура годишње, а запошљава у просјеку 1.3 радника. Према овоме, већ у наредних неколико година, ових нових 2,000 смјештајних јединица у хотелима допринијеће запошљавању најмање 2,600 хотелских радника, а БДП-у државе доприносиће више од 100 милиона еура годишње.

Према МОНСТАТ-у, БДП Црне Горе у 2021. износио је 4,95 милијарди еура.  Укупни ефекат до сада предатих апликација износи 320 милиона еура, што је и само по себи изузетан ефекат и показује значајан потенцијал програма. Када би био реализован, пуни, на почетку планирани потенцијал програма, са 2,000 оригинално замишљених апликација, реална процјена је да програм може генерисати преко 1 милијарде еура инвестиција и прихода, у релативно кратком периоду трајања овог програма.

Како је програм оригинално замишљен да се испуни квота од 2,000 апликација, која је планирана званичним документима Владе, а имајући у виду стање јавних финансија, логично је запитати се да ли је паметно у овом тренутку прекидати овакав програм који функционише, и који се не може надомјестити другим финансијским изворима. Овакве програме користе бројне државе у свијету, а сличне моделе ће ускоро увести и неке од држава у региону. За сада је реализован тек мањи дио од потенцијалних финансијских средстава тј. у развојне пројекте апликанти су уложили 62 милиона еура, док се на специјализованим есцроw рачунима налази још 136 милиона еура. На посебан рачун за улагања у мање развијена подручја уплаћено је 23 милиона еура, док се на есцроw рачунима, за ову намјену, налази још 46 милиона еура.

Дакле, постоји реални и брзи потенцијал реализације 69 милиона еура за мање развијена подручја, што је значајан износ за један или више инфраструктурних пројеката, који могу бити брзо реализовани. Додано, од административних такси, на рачун трезора, у досадашњем периоду уплаћено је 30 милиона еура.

Такође, градња бројних нових хотела који се реализују у оквиру програма, од којих је већина на сјеверу, не би била могућа, бар не оваквом динамиком, без реализације програма економског држављанства, као значајног извора капитала и доприноса у смислу довођења квалификованих инвеститора у Црну Гору.

Заједно са градњом пројеката, држава је уложила велике напоре и средства у изградњу пратеће инфраструктуре, примарно аутопута и скијалишта, а нови, кроз програм реализовани хотели ће запослити стотине нових радника почевши од 2023. године. Према тренутним пројекцијама излистаних пројеката, као и нових кандидованих пројеката у последњем периоду, планира се реализација 1,200 хотелских соба у новим хотелима на сјеверу и 800 хотелских соба на југу.

Према извјештајима свјетски познате реномиране консултантске куће Хорwатх ХТЛ, једна соба у хотелу нивоа 4*+ и 5* доприноси БДП-у државе преко 50,000 еура годишње, а запошљава у просјеку 1.3 радника. Према овоме, већ у наредних неколико година, ових нових 2,000 смјештајних јединица у хотелима допринијеће запошљавању најмање 2,600 хотелских радника, а БДП-у државе доприносиће више од 100 милиона еура годишње. Према МОНСТАТ-у, БДП Црне Горе у 2021. износио је 4,95 милијарди еура.  

Стање јавних финансија 

Влада Црне Горе је у јулу 2022. године усвојила Смјернице макроекономске и фискалне политике за период 2022 – 2025, у којима су дата очекивања кретања јавних финансија до краја 2022. године, као и пројекције за наредни трогодишњи период у дијелу основних макроекономских и фискалних показатеља. Такође, очекивања за 2022. годину детаљно су обрађена Предлогом Закона о измјенама и допунама закона о буџету за 2022. годину, који је Влада утврдила у септембру 2022. године, и која су ажурирана са најновијим подацима који се тиче усвојених законских рјешења која имају ефекат на макро-фискалне токове, као и података о туристичкој сезони.

На основу пројектованих макроекономских индикатора, Владиним пројекцијама су извршене корекције пројектованих прихода, доминанто унутар структуре појединих категорија, задржавајући очекивања до краја године, посматрајући укупне приходе, на истом нивоу.

Међутим, издаци су у значајној мјери увећани, доминантно растом обавеза државе према секторима здравства, просвјете, исплатом пензија и других издатака, а које су базиране на усвојеним законским рјешењима у претходном периоду којим се ови издаци увећавају, како у 2022. години, тако и у наредном вишегодишњем периоду. Сходно пројекцији прихода, као и имајући у виду потребе обезбјеђивања додатних издвајања у 2022. години, Влада очекује да ће доћи до пораста дефицита јавне потрошње до нивоа од око 8.2% БДП или 438.2 милиона еура, што представља увећање очекиваног буџетског дефицита за 170 милиона еура.

На основу пројектованих трендова прихода и расхода до краја 2022. године, недостајућа средства за 2022. годину увећана су за 195 милиона еура и износе 760 милиона еура. Када је у питању средњи рок, у 2023. години буџету државе недостајаће 635 милиона еура, 700 милиона еура у 2024. и 1 милијарду еура у 2025. години, с обзиром на то да је у 2025. години планирана отплата дуга по основу доспијећа емитованих државних обвезница у претходном периоду. Узимајући у обзир очекивана кретања дефицита, надолазеће обавезе отплате дуга, те потребе финансирања, Влада пројектује да ће јавни дуг у наредном трогодишњем периоду бити на нивоу од 80%, уз благи тренд раста, што имплицира да су јавне финансије на граници одрживости, те је у наредном периоду потребно донијети мјере фискалне консолидације.

ММФ је у јулу 2022. године боравио у мисији у Црној Гори и оцијенио да економија Црне Горе улази у период високе неизвјесности. Креатори политике требали би се унапријед припремити за ризик од знатно споријег глобалног раста сљедеће године. На крају мисије је закључено да у наредном периоду фискална политика Црне Горе треба да се фокусира на три кључна приоритета – очување прихода, јачу контролу расхода и обезбјеђивање адекватног финансирања.

Иако је реномирана међународна агенција за кредитни рејтинг Моодy’с потврдила Б1 рејтинг за Црну Гору, са задржаним стабилним изгледима економије, оцијенили су да би појава изазова у финансирању дефицита текућег рачуна због пада страних директних инвестиција имала значајан негативан утицај на кредитни рејтинг државе. Изузетно важан, могуће у годинама пандемије и кључни сегмент страних директних инвестиција чини Програм економског држављанства. 

Ко су апликанти за Програм економског држављанства и како се провјеравају

У неколико највећих индустрија које аплицирају код Хенлеy & Партнерс су власници бизниса и предузетници, затим финансијски стручњаци, такође ИЦТ стручњаци и специјалисти, типа доктора медицине. 

Постоје озбиљна имена из свијета ИЦТ индустрије, ланаца козметичке и модне индустрије, банкари, доктори који раде на најпрестижнијим  свјетски препознатим клиникама, који су већ или ће, ускоро, кроз овај програм, постати црногорски држављани. Одлучили су се за Црну Гору као дестинацију за алтернативно држављанство након, у неким случајевима, и вишегодишњих анализа. Основни критеријуми за аплицирање су све вријеме исти и крајње строги. Првенствено је потребно прибавити, и на прописан начин легализовати, читав сет докумената, укључујући потврде о некажњавању, озбиљне и исцрпне финансијске исказе, те доказе о улагањима у Црној Гори.

Након што лиценцирани агент преда апликацију, почиње главни дио процеса, тј. у склопу интерног поступка државе спроводи се официјелни поступак провјере међународне подобности кандидата (свеобухватни дуе дилигенце), који за рачун државе раде свјетски познате компаније, специјализоване у овој области: Еxигер из Канаде и С-РМ из Велике Британије, које су добиле лиценцу у Црној Гори за ове послове. Ова ин-дептх анализа траје минимум мјесец дана и ако је налаз негативан, апликација се аутоматски одбија, без права жалбе.

Ако је налаз у реду, тек се онда апликација квалификује да је прегледају надлежни државни органи, на челу са Министарством унутрашњих послова Црне Горе. Провјере међународне подобности које спроводе специјализоване компаније подразумијевају темељну и свеобухватну анализу апликанта као физичког лица, дакле провјеру аутентичности и валидности свих личних докумената, а додатно и посебно детаљно испитивање његових финансијских исказа.

Ово подразумијева анализу личних финансијских исказа и испитивање свих компанија везаних за апликанта, као и њихових финансијских извјештаја.

Ова анализа представља највећи дио безбједносне процедуре, а чак и прије него што је реализована, дакле прије саме предаје апликације, апликанти подлијежу прелиминарним провјерама од стране, прво, агената за посредовање као што је Хенлеy & Партнерс, затим међународних и локалних банака код којих отварају есцроw рачуне. Тек након провјере међународне подобности, и само уколико налаз није за одбијање, врше се поново вишемјесечне провјере Министарства унутрашњих послова, у сарадњи са Агенцијом за националну безбједност.

Уз то, наравно, држава задржава дискреционо право да одузме пасош апликанту, у случају да се докаже да је доставио неисправан документ у току процеса, или се не понаша у складу са законом након добијања држављанства. Дакле, овај свеобухватан и детаљан процес провјере диктира да заиста само апликанти који су то завриједили добију право на црногорски пасош.

Овакве јединствене и по први пут у Црној Гори спровођене процедуре и анализе, које покривају и личне податке и финансије појединаца, тј. апликаната, њихових породица и са њима повезаних лица, спроводе се до овог нивоа од стране више компанија и институција које су специјализоване управо за ову област, управо са циљем кредибилитета, тако да су апликанти црногорског програма економског држављанства, малтене, најпровјеренији људи у Црној Гори.

Програми држављанства и боравишта и ЕУ 

Хенлеy & Партнерс као компанија, као и њени запослени у црногорској канцеларији, у потпуности подржавају придружење Црне Горе Европској унији и сматрају да то неупитно јесте главни циљ Црне Горе. Ипак, важно је читаоцима и доносиоцима одлука, дати неколико аргумента за размишљање на ову тему. Хенлеy & Партнерс је примио к знању Резолуцију Европског парламента од 9. марта 2022. која садржи предлоге за Комисију ЕУ за рјешавање наводних безбједносних и других ризика повезаних са програмима стицања држављанства и боравка путем улагања у Европи.

Инвестиционе миграције представљају сектор вриједан више милијарди еура, који покреће значајне токове ликвидности и ствара реалну друштвену вриједност. Досљедно се бави озбиљним и осјетљивим питањима и, што је најважније, често укључује највредније богатство које суверена држава може да понуди: своје држављанство. Хенлеy & Партнерс нема никакве заблуде када је ријеч о вриједности држављанства и поштовању са којим се према њему мора поступати.

Разумијемо неке од страхова и бојазни које су, чини се, довеле до усвајања ове резолуције у тренутном геополитичком контексту, и заговарамо и подржавамо све мјере које ће значајно унаприједити транспарентност, побољшати безбједност и спријечити злоупотребе и криминалне активности. Слажемо се да је дошло вријеме да се размотри јачи регулаторни оквир који ће осигурати да само они који су посвећени највишим стандардима управљања и дужне пажње могу да раде у сектору инвестиционих миграција.

Међутим, једнако је важно разумјети да су неке од бојазни које су изнесене у недавној парламентарној дебати углавном или теоретске природе или представљају врло мали дио реалности инвестиционих миграција због ригорозне провјере подобности и других поступака и заштита у оквиру принципа „упознај свог клијента“ који су већ успостављени.

У партнерству са специјализованим фирмама за вршење провјере подобности и многим сувереним државама које воде програме за стицање боравка и држављанства путем улагања, заједнички смо уложили значајно вријеме и капитал у стварање врло јаких систематских приступа управљању ризицима који парирају или чак надмашују оне код других водећих свјетских пружалаца професионалних услуга и банака. Иако инвеститорска страна овог сектора мора бити у значајном фокусу, мора се водити рачуна и о државној страни једначине.

Програми инвестиционих миграција доносе милијарде еура пријеко потребног капитала сувереним државама које би иначе морале бити прикупљене путем опорезивања или повећања државног дуга и буџетских дефицита. Постоје бројни објективни извори који указују не само на вриједност саме ињекције ликвидности, већ и на шире користи у смислу усмјеравања страних директних улагања (СДИ) у земље ЕУ као што су Малта, Грчка, Летонија, Шпанија или Португал.

Ови програми доносе истинску друштвену предност не само кроз повећање државних прихода, отварање нових радних мјеста и повећану потрошњу на инфраструктуру, већ кроз стварање нових могућности на свим нивоима друштва.

Хенлеy & Партнерс жели да приближи неопходан контекст и појасни сљедеће:

  • Да бисмо стицање држављанства кроз улагање сагледали у ширем контексту: сваке године се кроз натурализацију одобри отприлике 900,000 држављанстава свеукупно у ЕУ, што износи приближно 9 милиона у периоду од 10 година. Оних 6,000 држављанстава стечених кроз улагање у протеклој деценији чине мање од 0.1% од тог укупног броја. Док се за натурализацију спроведену другим каналима спроводи минимална или никаква провјера подобности, за оне који су натурализовани у држављанство ЕУ путем програма улагања ради се опсежна дубинска провјера подобности у 100% случајева.
  • Сви програми за стицање држављанства путем улагања имају успостављене опсежне безбједносне мјере, а као резултат тога, стопе одбијања у оквиру ових програма у ЕУ су високе. Малта, на примјер, одбија значајан проценат укупних кандидата јер не задовољавају њене строге критеријуме. Ове бројке треба упоредити са сличнима које се односе на захтјеве за држављанство на основу поријекла, на примјер, које земље чланице ЕУ често спроводе уз врло мало или нимало дубинске провјере вјеродостојности документације о поријеклу (која се може лако фалсификовати), а камоли и самих подносилаца захтјева.
  • Програми инвестиционих миграција земаља чланица ЕУ донијели су око 25 милијарди еура страних директних инвестиција у ЕУ током протекле деценије. Ови програми генеришу огромну економску и друштвену вриједност у Европи, посебно за мање економије. Након свјетске финансијске кризе, а посебно европске дужничке кризе, ови програми су омогућили начин економског опоравка и раста за многе европске државе и становништво чији се значај не може прецијенити.   

Заједничким радом овог сектора и влада које спроводе водеће програме инвестиционих миграција широм свијета, ствара се истинска прилика за развој регулације која ће овај сектор ставити у много јачу позицију да управља пратећим потенцијалним ризицима, што је у интересу свих укључених актера.

Што је још важније, будући да ће овај сектор осигурати континуирано стварање вриједности за друштва у већини држава чланица ЕУ, то ће дугорочно донијети велику корист Унији. Остале гране које се баве токовима ликвидности од више милијарди еура и које су укључене у питања суверенитета су добро регулисане од стране надлежних органа тако да могу разборито да управљају ризиком и искористе своју прилику.Закључак 

Инвестиционе миграције су данас широко препознате као дуготрајни облик државног генерисања потражње за инвестицијама и катализатор економског раста и диверсификације. Оне чине милијарде еура свјетског капитала. У свијету сада постоји преко 100 програма инвестиционих миграција, и то је легитиман пут миграције који су прихватиле Сједињене Америчке Државе, Аустралија, Аустрија, Шпанија, Италија, Португал и многе друге суверене државе. Инвестиционе миграције су постале стандардна и призната полуга политике за подстицање страних директних инвестиција, а земље чланице ЕУ попут Аустрије, Малте, Шпаније, Грчке, Италије, Португала и многих других које нуде ове програме, створиле су виталну предност за себе и своје грађане у глобалном надметању за капитал и знање.

Нема никакве сумње да добро вођени и регулисани програми инвестиционих миграција стварају значајну друштвену вриједност. Како је напоменуо ММФ, такви програми помажу у стимулисању отварања радних мјеста, економског раста и националног просперитета. Баш као што велике економије у Сјеверној Америци и Европи користе миграцију инвестиција да привуку експертска знања и стране директне инвестиције, мање економије као што је Црна Гора могу на сличан начин да искористе потенцијал и предности ових програма како би развиле своје економије и како би им ови програми помогли да се такмиче на свјетској сцени.

Црна Гора може бити изузетно поносна на свој програм за стицање држављанства путем улагања. Он се врло брзо етаблирао као изузетно успјешна и водећа свјетска платформа за финансирање државе и економске иновације, способна да сваке године прикупи милионе еура капитала без задужења за своје грађане и привуче неке од најбољих свјетских талената и инвеститора са драгоцјеним међународним мрежама и знањима која ће обогатити нашу нацију.

Директно убризгавање ликвидности без задужења у нашу земљу, умјесто повећања дуга који би оптерећивао будуће генерације, омогућава Црној Гори да буде аутономнија у својој монетарној и фискалној политици него што би то иначе био случај. Тиме је такође створена сигурносна мрежа против тренутне нестабилности и кризе трошкова живота са којом су земље широм свијета присиљене да се боре, а која може бити посебно тешка за мање економије које се ослањају на глобалну трговину, као што је Црна Гора.

Овај прогам је опстао и фукционише кроз потпуно различите администрације, са идејом и првим конкурсом објављеним током 40. Владе Црне Горе, актуелна Одлука о економском држављанству донијета је и почела имплементацију у току 41. Владе, а реализација траје током 42. и актуелне 43. Владе. Функционише, првенствено, јер је процес постављен исправно, независно, професионално, уз корекције које су рађене у ходу, које је изискивало доба пандемије.

Нажалост, често се кораци у процесу одобрења апликација непотребно успоравају, те данас умјесто одлуке за три до четири мјесеца, систем доноси одлуке често и преко годину дана. Последица тога јесте велики број неријешених апликација и огромна средства на есцроw рачунима.

Ипак, процес се одвија. Јавна администрација је током ових процеса научила много, од тога како функционишу финансијски системи у свјетским банкама, па до тога на који начин се легализују документа широм свијета. Имајући у виду тренутно стање у јавним финансијама, програм, који би се морао додатно професионализовати, уз додатне ресурсе државне администрације, може бити од непроцјењивог значаја за спровођење правовремене консолидације и стабилизације јавних финансија.

Процјењује се да укупни ефекат програма може генерисати преко 1 милијарде еура инвестиција и прихода за државу у једном кратком периоду трајања, што би имало снажан утицај на инвестициони циклус и економске токове у земљи, као и на раст бруто домаћег производа и свих других повезаних макроекономских фискалних параметара.

Лиценцирани агенти су успјели да Црну Гору ставе на мапу инвестиционих миграција, што није био лако у конкуренцији Малте, Аустрије, Португала, Грчке, Тајланда и бројних других држава-брендова. А цијели систем у Црној Гори који није било лако поставити, а сада га имамо, дакле: државна администрација, првенствено МУП и Агенција за инвестиције, затим лиценцирани агенти, агенти за дубинску провјеру података, развојни пројекти, банке, нотари, правни савјетници, преводиоци, стручне асоцијације итд. успјели су да програм остане активан.

Као и обично, кад успијете да некога доведете у Црну Гору, да он зна да постојимо, да нас види, тај мора да се заљуби у нашу државу. И тада ми играмо утакмицу равноправно.

А ту, и те како, имамо шансе. 

У овом тренутку нема бољег и ефикаснијег рјешења за Црну Гору од продужетка Програма економског држављанства на првобитно планираних 2,000 одобрених апликација. 

Рекли су о Програму економског држављанства у Црној Гори 

Др Јуерг Стеффен, ЦЕО „Хенлеy & Партнерс Гроуп“

Остварени пораст пословних активности и нове могућности запошљавања створене растућим сектором туризма, тј. градњом нових хотела, биће од користи грађанима. Миграције инвестиција омогућавају сувереним државама попут Црне Горе да приступе новом извору одрживог прихода без уласка у презадуженост.

Пажљиво вођени програми држављанства у оквиру којих се спроводе строге дубинске провјере кандидата и који имају транспарентне структуре могу да подстакну инвестиције, а да се при том не повећава оптерећеност дугом. Чврсто сам увјерен да у постојећим условима пандемије, као и уочи ранијих поремећаја, попут финансијске кризе 2008. године, програми за стицање пребивалишта и држављанства доносе значајне вриједности и за инвеститоре и за суверене државе којима су потребни стабилни извори прихода.

Апликанти по Посебном програму улагања од посебног интереса за Црну Гору дужни су да уплате дефинисани економски допринос у корист државе. Након проласка кроз строги поступак одобравања и међународне провјере, која укључује темељну позадинску провјеру, апликанти и њихове породице добијају црногорско држављанство. Ово привлачи многе свјетске инвеститоре високе нето вриједности, јер Црна Гора има много тога да понуди.

Црна Гора је можда једна од најмањих европских земаља, али има бројне предности. Учешћем у црногорском програму, инвеститори реализују квалитетну инвестицију, а поред тога стичу држављанство државе која је званични кандидат за ЕУ, са мултинационалном, вишејезичном заједницом, благом медитеранском климом, и прекрасним пејзажима.

Раде Љумовић, директор и партнер „Хенлеy & Партнерс Монтенегро

”Квалитет апликаната је најбоља илустрација успјеха програма Црне Горе. Апликанти који долазе у Црну Гору преко програма су људи из разних индустрија, као што су предузетници, банкари, специјалисти попут доктора медицине, а ту имамо збиља сјајне појединце и угледна имена из области свјетске ИТ индустрије. Такве апликанте би свака држава свијета жељела за своје држављане и суграђане и у томе и јесте суштина оваквих програма, да то не буде једна трансакција, иако је, наравно, и она веома значајна, него да се ефекти овог програма мултипликују.

Задовољство је уопште упознати такве људе, али могућност коју имамо да им представимо Црну Гору, задржимо њихов интерес, и помогнемо им у процесу аплицирања, а све са циљем да се заиста изузетни појединци прикључе црногорском друштву, веома је вриједно искуство. Такође, из перспективе развојних пројеката, видимо да се радови на изградњи хотела одвијају интензивно и брзим темпом захваљујући прогаму.

Новим хотелима ће управљати респектабилни хотелски оператори, укључујући ИнтерЦонтинентал, Сwиссотел, СИРО бy Керзнер и Сплендид. Видимо и развој великих инфраструктурних пројеката, као што су сада аутопут и скијалишта, чији је циљ развој сјевера Црне Горе. Овакви пројекти не би били реализовани без постојања програма, а сигурно не оваквом динамиком и брзином. Ако се програм настави, отвориће се нове прилике за даљи развој, а Црна Гора ће се додатно позиционирати на мапи туристичких центара.

Томислав Челебић, предсједник компаније „Челебић“  

Развојни пројекти који се данас реализују у Црној Гори ће нашу државу сврстати у ред ексклузивних и најпожељнијих дестинација у овом дијелу Медитерана. Програм економског држављанства се у Црној Гори разликује знатно у односу на друге у Европи и шире. Инвестиције су ограничене на развојне пројекте који су одрживи на дуги рок.

Контрола инвеститора је јако строга што потенцијални ризик за нелегалним радњама своди на минимум. Оваквим и сличним инвестицијама можемо унаприједити стандард грађана, инфраструктуру, школство, здравство и коначно владавину права. Све су ово битни предуслови да постанемо дио развијених земаља ЕУ. Сматрам да би било економски оправдано да програм, који је већ постављен и функционише, треба продужити на оригинално планираних 2,000 апликација. 

Благота Радовић, власник компаније „Зетаградња“ 

Мишљења сам да је Програм економског држављанства значајно допринио развоју Црне Горе, првенствено на сјеверу, што је омогућило и да држава своје капацитете усмјери и отпочне са реализацијом планиране изградње ски центара на сјеверу, који имају све предиспозиције да буду једни од најбољих у региону, а што је свакако од изузетног значаја за развој понуде, како зимског, тако и љетњег туризма. Управо из овог разлога сматрам да програм треба продужити, поготово када се узме у обзир чињеница да је исти генерисао зачајан интерес апликаната из читавог свијета.

Имајући у виду неизвјесну економску ситуцију у нашој држави, али и у свијету, сматрам да држава у овом моменту не би требала занемарити приходе које остварује од овог програма, и од апликаната и од инвеститора, који уредно измирују своје обавезе. Продужетак програма би сигурно био корак у добром смјеру. 

Давид Маргасон, извршни директор компаније „Порто Монтенегро (Адриатиц Маринас д.о.о)“

Наша компанија одмјерено је и одговорно примијенила, у то вријеме нову иницијативу Владе Црне Горе,  којом се кроз Програм економског држављанства подстичу инвестиције, на наш пројекат мјешовите намјене, под називом Бока Плаце. То је улило знатно повјерење нашим инвеститорима да имплементирамо овај значајан пројекат за отварање нових радних мјеста, у веома комплексним временима на тржишту, када је пандемија ковида зауставила многе друге пројекте. Наше искуство везано за овај програм, и конкретан одазив заинтересованих апликаната у односу на наш производ, је врло позитиван.

Припремили смо још једну иницијативу, наиме иновативан, диверсификован, и врло значајан нови пројекат Сyнцхро, по мјешовитом моделу пословања, који би сигурно забиљежио велик успјех када би бенефитовао од тренутног, или новог, добро замишљеног и функционалног програма. Ово би дало инвеститорима потребну сигурност за покретање оваквог пројекта, који би материјално допринио даљем развоју Црне Горе.

Раде Вуковић, власник компаније „Голден Гроуп“  

Прије покретања програма економског држављанства, више од петнаест година на сјеверу Црне Горе није изграђен ни један већи хотел високе категорије. Овај податак најбоље свједочи о значају програма за развој сјеверног дијела наше земље. Управо је програм економског држављанства пружио историјску шансу за убрзан економски развој сјевера Црне Горе и могућност да се коначно диверсификује туристичка понуда наше земље. Резултат је изградња више хотела на сјеверу укупног капацитета преко хиљаду соба, отварање преко хиљаду нових радних мјеста и генерисана значајна средства за унапређење инфраструктуре неразвијених општина на сјеверу.  Желио бих да нагласим да независне британске и канадске агенције детаљно провјеравају сваког апликанта, тако да само беспрекорни кандидати могу да се квалификују за црногорско држављанство.

Међутим, одмах на самом старту они се суочавају са бројним баријерама. Наиме, одговоре на апликације чекају јако дуго, више од дванаест мјесеци. Уколико би ажурност била већа, послали бисмо им позитиван сигнал и охрабрење. У највећем броју случајева, у питању су успјешни пословни људи, из различитих области бизниса, који су у великој мјери заинтересовани за даље инвестирање у нашу земљу.

Програм је транспарентан и доноси значајне финансијске бенефите за економију и државни буђжет Црне Горе у овим неизвјесним временима. Сасвим је очекивано да се програм продужи, нема разлога да буде другачије, како би се постојеће инвестиције привеле крају, а такође покренуле и нове.  

Милић Пековић, извршни директор компаније „ЦГ Ресорт“ 

С обзиром на стратешки правац развоја сјевера Црне Горе, који се примарно огледа у развитку туризма и угоститељства, те очигледно недостајуће квалитетне хотелске капацитете и пратеће садржаје, сматрали смо да кандидовање пројекта, као што је хотел Бреза, може имати значајне бенефите како за локалну заједницу на нивоу Колашина, тако и за комплетну туристичку понуду Црне Горе, те да изградња хотела који би пословао по кондо моделу и са примарно страном клијентелом, као власницима апартманских јединица хотела, осим обогаћивања туристичког потенцијала сјевера Црне Горе, може довести до даље промоције Црне Горе као луксузне туристичке дестинације и даљег привлачења страних инвестиција.

Од 1997. године на сјеверу Црне Горе није изграђен нови хотел високе категорије да би након почетка програма економског држављанства почело са градњом преко 15 нових хотела, што само по себи говори о успјешности овог програма.

Укидање програма економског држављанства неће донијети добит ником од учесника у процесу, а само може узроковати штету, тако да цијенимо да је ситуација сазрела да се предузму конкретни кораци ка продужењу програма, како би се привукле нове инвестиције и прилив свјежих новчаних средстава која су пријеко потребна за даље финансирање развоја, како туризма, тако и других стратешких грана привреде, а уједно би његово продужење  допринијело да се сви пројекти из овог програма реализују што прије и тако ставе у функцију туристичке привреде Црне Горе.

Милица Шћепановић, извршна директорица компаније „Ски ресорт – Колашин 1450“

Уз неоспоран позитиван финансијски утицај програма економског држављанства на државни буџет, програм представља једну од најнапреднијих инвестиционих концепата са којим смо се ми као инвеститори сусрели.

Одлука да инвестирамо у пројекте резорта Колашин 1450 и Колашин 1600, са концептом развоја какав је присутан у алпским скијалиштима, се у потпуности ослањала на чињеницу да ће програм економског држављанства служити као замајац развоја елитног туризма, а нарочито у областима које су се традиционално сматрале неразвијеним у Црној Гори.

Програм економског држављанства је помогао Колашину да превазиђе досадашње препреке, првобитно тиме што је главни покретач развоја најмодерније инфраструктуре на локацији, а онда и тиме што је Колашину отворио нова тржишта и изазвао интересовање великих брендова.

Наиме, у насељу Колашин 1600 развијамо хотел са реномираним брендом из Аццор групе - Сwиссотел који ће ставити Колашин у сами врх европске зимске туристичке понуде. Наш пројекат сада развија и сегменте који се не ослањају на програм економског држављанства, а доживљавају једнак успјех, управо због досадашњих ефеката програма. Надаље, овај правац развоја доприноси примарно локалној заједници, а онда и Црној Гори као инвестиционој и туристичкој дестинацији, приливима у буџету, отварањем нових радних мјеста, али и откривањем нових тржишта.

Ми као инвеститор са досадашњом визијом нисмо омашили, па стога са сигурношћу можемо да кажемо да програм економског држављанства, поред свих јасних бенефита које је дао до сада, има још много да пружи у будућности како грађанима и држави, тако наравно и инвестиционом амбијенту и туризму Црне Горе. 

Киеран Келлехер, власник и извршни директор компаније „Савиллс Цроатиа & Монтенегро (Дреам Естатес)“ 

Поред очигледних економских ефеката прекидања програма, једнака брига јесте негативан утицај на тржиште некретнина, поготово на сјеверу и локалитетима ван Бококоторског залива. Производ који се нуди у склопу програма је специјално дизајниран, процијењен, и креиран за апликанте програма, и сада може остати непродат.

Квалитет производа и његова цијена нису дизајнирани за тржиште невезано за програм. Ако се програм укине, постоји значајан ризик од тржишне корекције, с обзиром на то да је тренутни производ цијењен као премиум производ и по тој цијени неће бити привлачан купцима ван програма. Продаја би се одвијала јако споро.

Под таквим околностима, доћи ће до пропорционалне корекције у цијени како би се производ довео у склад са захтјевима купцима ван програма. Пад цијене производа могао би бити значајан што би лоше утицало на инвеститоре и непродате јединице, као и секундарно тржиште. Ово би била огромна штета, поготово на сјеверу који би могао бити заувијек позитивно трансформисан усљед ефеката програма, ако би се испунила иницијална квота од 2,000 апликација.

Најближа опасност је да ће очекивани бенефити за сјевер нестати под тежином непродатих јединица, што ће оштетити економију умјесто да је побољша, а сјевер ће поново постати неинтересантан, након пада цијена некретнина довољно значајног да изазове пад тржишта.

Нико Лаковић, извршни директор и партнер у компанији „Монтенегро Сотхебy'с Интернатионал Реалтy“ 

Мишљења смо да је програм економског држављанства, конципиран на овим принципима, гдје клијент купује непокретност у новим хотелима од 5* и 4*, а гдје дуе дилигенце раде првокласне свјетске компаније и гдје је на минумум смањена могућност да пасош добије било ко са криминалном позадином, доноси сјајне бенефите, посебно за сјеверни дио државе, гдје се ти хотели вјероватно не би изградили за наредних 50 година, и поставља сјевер на мапу ски дестинација региона, што без озбиљних хотелских капацитета не би могли бити.

Не помињемо овдје значајне финансијске ефекте за буџет, као ни бизнисе које ће одређени број тих људи овдје донијети, већ само отварање нових хотела и привлачење нових хотелских брендова чему као туристичка дестинација врло тежимо. Програм свакако треба наставити како би довршили постојеће, а и развили нове пројекте.

Пратите нас на

Коментари 0

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије