Влатко Симуновић

28. 05. 2023. 07:41   >>  09:56 1

БЕОГРАД - БАР

Штрпци

На данашњи дан, 28. маја 1976. на путовање пругом Београд - Бар пошао је „Плави воз“. Први путник био је маршал Јосип Броз Тито са супругом Јованком и државним руководством свих република и Федерације.  

Пруга је дуга 476 километара. Прве машиновође су били Трифун Николић и Славољуб Потић. У Бар је воз стигао 29. јуна.

Маршалу Титу и другарици Јованки букете цвијећа предали су Едита Зоњић и Горан Радоњић. Није то било про форме јединство. То је била Црна Гора која се не пребројава.

Осим дужине од те вожње Плавим возом до нас све се на њој и око ње измијенило. Нијесу Броза, дочекале новинарске екипе спремне “да га нафатују” с карневалском формом питања: Друже Тито, допутовали сте пругом Београд - Бар. Што имате да кажете тим поводом?

ГРАДЊА И “УГРАДЊА”

 Био је то најскупљи инфраструктурни објекат на територији СФРЈ. Потрошено је 439 милиона долара. Од тога је савезна држава инвестирала 153,08, СР Србија 187,95, а СР Црна Гора 108,6 милиона. Од тога, на кредит Међународне банке за обнову и развој “отпада” 50 милиона долара.

 Данас би пруга коштала 10.000.000.000 (десет милијарди) еура. Грађена је 25 година. Данас би је кинеска грађевинска оператива завршила за пет година.

 Утицај инфлације, нових технологија али и логике градитеља. Данас градња подразумијева уградњу а млади момци и дјевојке тијело и тјелесну моторику граде у финтесс центрима а не на радним акцијама.

Ако често заборављате, депресивни сте, имате вртоглавице и декоцентрисани сте, кратко подсјећање - од 1971. до 1975. године на прузи је радило 12.000 младих, у 234 омладинске радне бригаде пионира, студената, радника и  из Југославије и иностранства.

CNN i NATIONAL GEOGRAPHIC

Прошле године је ЦНН пругу Београд - Бар окарактерисао као “епски подвиг градитељетва” и ставио је на листу потцијењеног блага на тлу Европе.

- Чак и без пропуснице, једанаесточасовно путовање кошта само 21 евро у једном правцу. Ово путовање прогласиоје својим фаворитом и стручњак за путовања жељезницом Марк Смит, познатији као “Човек на седишту 61”. Он путовање пругом Београд-Бар оцјењује “међу најбољих 21 евра које ћете икада потрошити” - тврди CNN.

На дан када је њом први пут прошао Плави воз била је то пруга наде. На једном крају имала је најотворенији европски град а на другом потенцијално најважнију луку на Медитерану. Данас су на два њена краја, рјечником допломатије говорећи, “двије стране” које крцкају оно што су стварале бистрооке генерације. Генерације којима су рад и слобода биле извјесност а изврсност императивна категорија. А нама је вријеме новац. И увијек “истовремено бринемо”...

 21 ЕУРО И 24 САТА

Да ли би неко од нас хтио да потроши 21 еуро и 24 сата да би видио то што ЦНН третира као запостављено европско благо које вриједи видјети а Натионал Геограпхиц сматра једном од ТОП 16 жељезничких пруга под сводом небеским? Тешко. Штета. Путовање возом на тој прузи није само неизвјесна авантура. Увијек је то сентиментално путовање.

Кад, путујући из Бара, заузмете мјесто уз прозор с лијеве стране, велика је могућност да видите запуштене насипе, зарђале челичне конструкције, запуштена складишта и напуштене фабричке хале које су наши родитељи градили својим рукама. Градили добровољним радом. Градили су их без злоупотребе осјећања. Градили су радом који данас није добровољан ни када је добро плаћен.

Видјели би на тој прузи највиши жељезнички мост у Европи. То је онај на Малој ријеци. Дужине је 498, а висине 198 метара.

У стубове је уграђено 23.000 кубних метара бетона, а челична конструкција је тежине 25.000 тона.

Изградили су га за 4 године. Нама је данас толико времена потребно да скупимо новац за фарбу и офарбамо га.

Рад је нама сичија и робија. Градитељима тог моста био је уточиште од свих бура и олуја.

 КЛОПКА СМРТИ

Ако се бавите бројкама и словима, могу бити занимљиви званични подаци. Рјечити су. На прузи постоје 254 тунела. Укупне су дужине 111. 4 километра. Најдужи је у Црној Гори. Созина.

Цијелих 6.170 метара. Мостова има 435.

 Највиша тачка пруге је Колашин. 1.032 метра надморске висине.

Највећи успон је на дионици Подгорица - Бијело Поље 25 промила. Кажу да је на територији Црне Горе је 175 а на територији Србије 301 километар пруге.

БиХ не постоји али ако се одлучите на путовање, воз и ви у том возу, цијелих 9 километара бићете на територији БиХ. Не било каквих 9 километара. На тој дионици су Штрпци.

Мјесто злочина.

Мјесто достојно крика.

Клопка смрти.

Тамо воз не стаје.

Штрпци су, тако данас пише у официјелном опису пруге Београд - Бар, “ћелија која служи за посебне ситуације”. Крути језик инжењерије и скрајнути злочин...Тешко је разграничити.

Није до градитеља пруге Београд-Бар. Што имате да кажете тим поводом?