Украјина

А.М. [ ДW ]

01. 10. 2022. 09:42   >>  09:39 5

АНАЛИЗА СТРУЧЊАКА

ДW: Руска војска – прецијењена сила

Вјероватно је руски предсједник Путин на почетку инвазије на Украјину био увјерен у брзу побједу. Али рат још увијек траје, а сада је почела и мобилизација. Колико је стварно јака руска војска? О томе за ДW говоре стручњаци.

Послије распада Совјетског Савеза Москва је чинила све како би задржала свој статус суперсиле, а и како би остала стална чланица Савјета безбједности УН. Будући да тај статус није могла оправдати својом економском снагом, Москва га је оправдавала војно: Русија располаже атомским оружјем, а деценијама се такође тврдило да има и једну од највећих и најбољих војски свијета. Како би одржао то увјерење, предсједник Путин је свијету редовно испоручивао слике савршене кореографије војних парада у Москви или с војних вјежби.

Но снага једне војске се не доказује парадама на Црвеном тргу, него на фронту. А баш ту на фронту у источној Украјини Русе побјеђује једна много мања војска које до прије пар година практично није ни било. Како је то могуће?

Колико је стварно велика Путинова војска?

Маргарете Клајн (49) из берлинске фондацје Наука и политика каже да Руска војска на папиру има милион војника, убудуће чак 1,1 милион. У разговору за ДW она истиче да је стварна бројка мања, јер је већи дио јединица већ укључен у рат у Украјини. Руси имају велике губитке у људству. Тачне бројке нису познате, али ЦИА, тајна служба САД, вјерује да Русија има десетине хиљада мртвих и рањених.

Џорџ Барос из „Институте фор тхе Студy оф Wар“, труста мозгова у САД каже за ДW да су до сада највише страдале јединице које су у мирнодопским временима биле распоређене у азијском дијелу Русије и да није реално сматрати да Русија располаже резервама војника спремних за борбу. Према његовом мишљењу, досадашњи ток рата у Украјини доказује да је свијет прецијенио снагу руске војске.

На фронт без обуке и опреме

Стварно стање руске војске показује и чињеница ко је све сада мобилизован. „Ту су и мушкарци старији од 50 година који имају здравствене проблеме“, истиче Барос и додаје да то потврђују бројне објаве на друштвеним мрежама. (прим.ур. То је у међувремну признао и Путин и наредио да се то коригује)

Многи од њих морају на фронт већ после обуке од мјесец-два дана, а неки морају на фронт баy икакве обуке. Често их шаљу у рат без одговарајуће опреме. Вјероватно ће се само повећати број мртвих и рањених, сматра он.

И Павел Лузин (36) дијели то мишљење. Он је стручњак за безбједност и руску војску који тренутно борави у САД, а између осталог је и у тиму савјетника руског опозиционара у затвору Алексеја Наваљног. Лузин је уверен да руска војна индустрија није у стању да краткорочно испоручи опрему за све мобилизоване резервисте.

Пријетња атомским оружјем за застрашивање Запада

Експерти се слажу да пријетња нуклеарним оружјем има за циљ да застраши Запад.

„Ова пријетња није нова, циљ је да се подрива подршка Запада Украјини“, каже Маргарете Клајн.

Војно гледано, употреба нуклеарног оружја не би имала никакав учинак, већ само политички; на примјер ако се режим у Москви суочи са војним поразом. Ипак, она сматра употребу тог оружја мало вјероватним, јер би то за Русију могло да значи губитак подршке Кине или Индије.

С друге стране, Тед Гален Карпентер каже: „Ако Путин буде суочен са избором између употребе нуклеарног оружја или да одговара за своје злочине пред међународним судом, он ће изабрати нуклеарну опцију.

Преговори или рат до пораза Русије?

Карпентер каже да Русија жели брзи завршетак рат те да Украјина и Запад треба да покажу спремност на преговоре.

Другачије размишљају Маргарете Клајн и Џорџ Барос: они не вјерују у брзи завршетак рата и сматрају да се Путин нада да ће Запад одустати од подршке Украјини. Клајн каже исход рата заправо зависи од ове сталне подршке.

А Павел Лузин каже да се рат може окончати само ако Русија доживи тотални пораз.

Пратите нас на

Коментари 5

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије