Darija Ninko, Hana Sokolova  [ DW ]

04. 11. 2025. 11:03

Žestoke borbe oko Pokrovska – šta se dešava u gradu?

Grad Pokrovsk u Donjeckoj oblasti već dugo je žarište na prvoj liniji fronta u rusko-ukrajinskom ratu. Teške borbe tamo se vode već više od godinu dana, a poslednjih meseci prelile su se i na ulice. Rusi su u julu počeli postepeno da se infiltriraju u grad, kaže za DW jedan ukrajinski pilot drona.

Pritom je ruske vojnike veoma teško otkriti. Oni traže prolaze, čekaju povoljne vremenske uslove i u grad ulaze pojedinačno ili u parovima. A kad uđu unutra, predstavljaju se kao civili i tako ostaju neotkriveni mesecima.

„Prema mojim zapažanjima, glavni problem je ta infiltracija. Veoma je teško razlikovati neprijateljske vojnike od civila“, kaže za DW jedan oficir iz ukrajinske izviđačke jedinice koja deluje u regionu. On objašnjava da ruske trupe napreduju ka Pokrovsku uz pomoć velikog broja dronova i kliznih bombi. Koriste dronove za postavljanje zaseda, ometanje logistike ukrajinskih oružanih snaga i uništavanje zaklona bombama.

Ruska nadmoć u vazduhu

Ukrajinski vojni zvaničnici izveštavaju da vojska Rusije trenutno ima dvostruku prednost u Pokrovsku: brojčano je nadmoćnija, a ima i prevlast u vazduhu. Zbog velikog broja ruskih dronova, Ukrajina trenutno nije u stanju da se suprotstavi ruskom ratno-kosmičkom vazduhoplovstvu. „Zbog dronova ne možemo da pomerimo našu protivvazdušnu odbranu bliže frontu. To bi značilo uništavanje skupih sistema, a nemamo ni dovoljno aviona da oborimo ruske Suhoj-bombardere“, kaže jedan od izvora DW-a.

Sve je to rezultiralo formiranjem veoma dugačke linije kontakta duž fronta kod Pokrovska, sa takozvanom „mrtvom zonom“ koja se proteže preko 20 kilometara. Međutim, najveći problem za ukrajinske snage je to što im Rusi ugrožavaju logistiku. To značajno komplikuje isporuku municije i tehničke opreme, rotaciju trupa i evakuaciju ranjenika.

Kilometrima peške do položaja

„Logistika i dalje funkcioniše, ali je veoma rizična. Većina jedinica napreduje pešice, a neke moraju da pređu desetine kilometara da bi stigle do svojih položaja. Zalihe se dostavljaju ispuštanjem iz dronova“, priča jedan ukrajinski izviđač u Pokrovsku.

Prema rečima jednog pilota drona, gradovi kojima su se Rusi sada približili, među kojima su Dobropilje, Rodinske i Bilicke, donedavno su bili baze ukrajinskih vojnika. Služili su kao tačke za pretovar i logistički centri.

Sada su se povećale udaljenosti koje ukrajinska vojska mora da prelazi, kao i vreme potrebno za to. „Kad su Rusi počeli da uništavaju ukrajinske logističke rute, osetili smo da preuzimaju potpunu vazdušnu nadmoć“, kaže vojnik. Ukrajinska vojska sada uglavnom mora da stiže do svojih položaja peške, pod punim naoružanjem i sa kopnenim robotom koji služi za isporuku zaliha. Ali to jedinice takođe čini metom za ruske dronove.

Kako za DW objašnjava jedan pilot drona iz ukrajinske Nacionalne garde, koji je bio raspoređen na obodu Mirnograda, ruska taktika tamo takođe uključuje i napredovanje u malim pešadijskim grupama.

Prema rečima predstavnika ukrajinske vojske, logistika je u julu još uvek dobro funkcionisala i svakodnevno su isporučivane sve neophodne zalihe. Od sredine avgusta, međutim, piloti dronova morali su pešice da napuste svoje položaje i pređu 12 kilometara do Rodinskog. Do septembra se ta udaljenost povećala na 30 kilometara.

„Pristup položajima veoma je težak. Ostale su samo jedna ili dve kopnene rute, a jedna od njih je pod vatrom“, kaže vojnik. Štaviše, dodaje on, ukrajinski piloti dronova sada moraju da ostaju na svojim položajima 30 do 40 dana u kontinuitetu.

Mnogi odbijaju da zauzmu položaje na obodu Mirnograda, plašeći se da će ih Rusi okružiti.

Kako se situacija razvija u Pokrovsku?

Ruslan Mikula, suosnivač analitičkog projekta DeepState, veruje da Rusi pokušavaju da se utvrde u Mirnogradu i da tamo uspostave svoju logistiku. To bi bio izuzetno nepovoljan razvoj događaja za Ukrajinu. Prema Mikulinim rečima, ukrajinske snage ne bi mogle da drže Mirnograd bez Pokrovska, a sam Pokrovsk bi tada postao glavna baza za ruske trupe. Napredovali bi u područje s visokim i gustom podignutim zgradama, gde bi mogli da smeste na hiljade vojnika. Istovremeno, položaji ukrajinskih pilota dronova, kao i položaji ukrajinskih jedinica za elektronsko ratovanje i izviđanje, morali bi da budu premešteni u šumovita područja.

„Gubitak Pokrovska bio bi veoma bolan, tako da se zaista nadam da do toga neće doći“, kaže za DW ukrajinski oficir trenutno stacioniran u blizini Pokrovska. „Nema druge takve tvrđave kao što je Pokrovsk s njegovim neboderima, brdima i sa toliko betona. To je grad koji je, kako mi to kažemo, dobar za odbranu“, ukazuje oficir.

Ne postoji sličan grad u regionu. Ukoliko ukrajinske trupe izgube Pokrovsk, ruske snage mogle bi da se kreću ka Kramatorsku, Slavjansku i Druškivki. Odbrana tih gradova bila bi mnogo teža, napominje oficir.

Jedan ukrajinski vojni stručnjak, koji je takođe želeo da ostane anoniman, u razgovoru za DW kaže da je uveren da je rusko rukovodstvo izdalo vojsci komandu da osvoji Donjecku oblast kako bi moglo da pregovara sa Ukrajinom i njenim zapadnim saveznicima sa pozicije sile. „Pokrovsk se smatra delom te operacije, čiji je cilj da se auto-put između gradova Bahmut, Časiv Jar, Kostjantinjivka i Pokrovsk potpuno stavi pod rusku kontrolu. Zatim bi mogli dalje da napreduju ka Pavlogradu u Dnjepropetrovskoj oblasti“, kaže on.

Zato je zauzimanje urbanog područja Pokrovsk-Mirnograd toliko važno Rusima kao polazna tačka za dalje napredovanje ka Pavlogradu, ali i severno ka Druškivki, Kramatorsku i Slavjansku. „Zato se oko Pokrovska vode tako žestoke borbe“, objašnjava stručnjak.

Austrijski vojni ekspert Markus Rajzner u intervjuu za DW podseća da se situacija oko Pokrovska već nedeljama konstantno pogoršava. „Uprkos uspesima Ukrajine u odbijanju pokušaja proboja severno od Pokrovska, ruski pritisak postao je toliko intenzivan da su uspeli da prodru, pre svega, u južne delove grada“, kaže on i dodaje: „U suštini ćemo videti isti razvoj događaja koji smo već više puta videli poslednjih meseci i godina u bitkama za ključne gradove na koje smo već zaboravili.“

Ipak, Rusi nisu uspeli da postignu operativni proboj kojem su se nadali. „Sada, na kraju njihove neuspele letnje ofanzive, videćemo njenu kulminaciju u zauzimanju nekih gradova i sela – moguće u narednim danima i nedeljama“, zaključuje Rajzner.