Ivan Mijanović [ dopisnik RTCG iz Brisela ]

Programu zajedničkih nabavki naoružanja EU može se priključiti i Crna Gora

Dok se NATO priprema za Samit na kojem se očekuju odluke o mnogo većem izdvajanju za odbranu i Evropa sa svoje strane samostalno jača odbrambene kapacitete. Evopski programi SAFE i REARM imaju za cilj da pospješe izdvajanja za odbranu ali i da omoguće zemljama članicama da učestvuju u zajedničkim nabavkama naoružanja. Programu zajedničkih nabavki EU, može se priključiti i Crna Gora, kao zemlja kandidat.

Rat u Ukrajini ali i poruke i retorika koja dolazi iz Bijele kuće naveli su Evropsku uniju da ojača svoje redove. Plan Evropske unije je da do 2030. godine mobiliše do 800 milijardi eura za finansiranje za odbranu.

Ovim se omogućava stvaranje većeg fiskalnog prostora za države članice. S druge strane, stavljanjem podsticaja na sto, pokušava se obezbijediti više saradnje između država EU, kako bi se kroz industriju generisala veča ekonomska aktivnos, naglašava Luiđi Skacieri, iz Instituta za bezbjednosne studije u Briselu.

David Kareta, dopisnik za italijanski Radio Radikale iz Brisela, ističe da su programi EU pravi odgovor jer se SAD odvajaju od Evrope.

“Postoji prijetnja Rusije za neke od zemalja članica EU kao što su Baltik, Finska, Poljska, čak i Rumunija. 800 milijardi eura, koliko je Ursula fon der Lajen obećala u svom planu, nije dovoljno za naoružavanje Evrope jer se plan u osnovi zasniva na nacionalnom dugu. Neke zemlje mogu da troše, druge ne, a to bi mogao postati pravi problem“, dodaje Kareta.

Uz to, kroz SAFE program, koji predviđa 150 milijardi eura kroz povoljne kredite planiraju se zajedničke nabavke među najmanje dvije zemlje članice, Ukrajine, Norveke, Lihtenštajna i Islanda, u kojima mogu učestvovati i zemlje kandidati.

„Zemlje kandidati mogu neograničeno da kupuju proizvode koji će se zajednički nabavljati u okviru SAFE u EU, dok će u zajedničkim nabavkama moći učestovovati do 35 posto“, kaže Toma Renije, portparol evropskog komesara za bezbjednost.

Da treba povećati izdvajanja za odbranu imperativ je i glavna tema predstojećeg NATO samita. Očekuje se dogovor među saveznicima o povećanju troškova sa dva na pet odsto BDP-a. Bivša portparolka NATO-a, Oana Lungesku, kaže da o tom pitanju očekuje konsenzus.

„Ljudi na Balkanu to vrlo dobro znaju, da ako nemate mir i sigurnost, nemate temelj za prosperitet i za bolji život i način života zasnovan na individualnim izborima. Dakle, da, mislim da su to teške odluke, ali mislim da praktično svi saveznici priznaju da se moraju donijeti“, ocijenila je Lungesku.

Međutim, dodatno jačanje odbrane dovelo bi do toga da određene evropske zemlje postanu moćne vojne sile, prvi put nakon Drugog svjetskog rata.

„To je jedan od glavnih aspekata koji Evropska komisija nije uzela u obzir. Postoji strah nekih javnih mnjenja u Italiji, na primjer, ali pretpostavljam i u Francuskoj od jake Njemačke sa teškim naoružanjem i sa tendencijom da bude hegemonistička sila Evrope. Ruska propaganda koristi ovaj argument- Budite oprezni sa prenaoružavanjem jer će vas Njemačka napasti“, naglašava David Kareta.

Premda se čini da je to danas iracionalan strah, jer više nijesmo u 1939. ili 1945. godini, naši sagovornici zaključuju i da Evropska unija treba da se pozabavi ovakvim stavovima građana, jer će to, u suprotnom, stvoriti podjelu unutar EU i oslabiti demokratije.

Tekst i prilog proizvedeni su uz podršku programs Innovation. Media. Minds.: EU podrška javnom novinarstvu na Zapadnom Balkanu kojeg sprovodi Goethe-Institut u ime Evropske komisije, u saradnji sa DW Akademijom. Sadržaj ovog teksta isključiva je odgovornost (navesti SEETV kao autora i javni emiter ukoliko je to potrebno) i ne odražava nužno stavove Evropske unije.