Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Подешавaња

Умањи / Увећај

Изаберите тему

Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Svijet

[ N1 ]

06. 10. 2023. 11:14   >>  11:29 1

DANAS DODIJELjENA

Iranska aktivistkinja dobitnica Nobelove nagrade za mir

Dobitnica Nobelove nagrade za mir za 2023. godinu je Nagres Mohamadi. Nagradu je dobila za borbu protiv represije žena u Iranu i borbu za ljudska prava i slobodu za sve.

Ova prestižna nagrada je do sada dodeljena 103 puta, a dobilo ju je 140 laureata od čega 110 pojedinaca i 30 organizacija.

I prošle i ove godine za nagradu je bio nominovan predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski. I dok su kladionice davale Zelenskom velike šanse, stručnjaci su bili skeptični u vezi njegovog izbora. Kako su objasnili, iako ukrajinski predsjednik vodi pravedni rat i ima svu podršku i simpatije većeg dijela svijeta, teško da će se Komitet odlučiti da nagradu dodijeli nekome ko je usred rata.

U trci za nagradu bio je i turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan, kojeg je nominovao predsjednik turskog parlamenta, a zbog Erdoganovog posredovanja u postizanju Sporazuma o žitu kojim je omogućen izvoz žitarica iz ukrajinskih luka posle otpočinjanja rata u toj zemlji.

Za ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir nominovano je ukupno 305 kandidata, najmanji broj u poslednje četiri godine, objavili su organizatori. Među nominacijama koje su podnijete do krajnjeg roka 1. februara, 212 su pojedinci, a 93 su organizacije, saopštio je Nobelov odbor u Oslu.

Prošlogodišnju dodjelu obelježio je rat u Ukrajini i sukob Zapada s Vladimirom Putinom i njegovim saveznicima. Zato ne čudi što je nagrada otišla u ruke bjeloruskog aktiviste Aleša Beljackog, ruske organizacije za zaštitu ljudskih prava Memorial i ukrajinske organizacije Centar za građanske slobode.

U trenutku proglašenja laureata Beljacki je bio dvije godine u zatvoru bez suđenja, da bi početkom ove godine bio osuđen na deset godina zatvora. On je optužen za pomaganje političkim zatvorenicima, pošto im je njegova organizacija Vesna davala novac i pomagala u plaćanju sudskih troškova.

Na ceremoniji uručenja nagrade Beljacki nije bio, ali se zato pojavila ruska organizacija Memorijal iako je Moskva od nje tražila da nagradu odbiju.

Organizaciji je početkom 2022. godine zabranjen rad, a duže od 30 godina bavila se razotkrivanjem priča o milionima nevinih ljudi koji su pogubljeni, zarobljeni ili procesuirani tokom sovjetske ere.

Grupa je zatvorena jer nije svoje objave na društvenim mrežama obeležila oznakom „strani agenti“, što je zakonska obaveza.

Nagrada je i godinu dana ranije otišla u Rusiju, kada je 2021. godine ruski istraživački novinar Dmitrij Muratov podijelio nagradu s filipinskom koleginicom Marijom Resom.

Muratov je 1993. bio jedan od osnivača nezavisnog lista „Nova gazeta“, a Nobelov komitet je u obrazloženju naveo da decenijama brani slobodu govora u Rusiji „pod sve izazovnijim uslovima“.

On je nagradu posvetio svom listu i kolegama s kojima je radio, posebno onima koji su „umrli braneći prava ljudi za slobodu izražavanja“. On je naveo imena šest novinara i saradnika lista koji su ubijeni, među kojima i Ana Politkovska.

„Pošto nisu više sa nama (Nobelov komitet) je očigledno odlučio da ja to kažem cijelom svijetu. Eto istine, ovo je za njih“, rekao je Muratov.

Nobel za mir i Kosovo

Pandemijsku 2020. godinu biće zapamćena po tome što je tada Nobelova nagrada za mir premijeru Etiopije Abidžiju Ahmedu uručena na virtualnoj ceremoniji.Te godine za nagradu su nominovane vlade Srbije, Kosova i SAD zbog potpisivanja Vašingtonskog sporazuma u kabinetu tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa. Njih je nominovao publicista iz Švedske Magnu Jakobson. Nagrada je izostala, kao i efekti Vašingtonskog sporazuma.

Tramp je iste godine novinovan još jednom i to zbog sporazuma između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Nagrada za mir je već jednom dodijeljena zbog rešavnaja problema Kosova i to 2008. kada ju je dobio Marti Ahtisari, iste godine kada je i predložio takozvani „Ahtisarijev paket“ – set zakonskih normi na kojima je utemeljen ustav kojim je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost.

Ko je odbio, a ko nije dobio nagradu

Inače, prva žena koja je dobila Nobela za mir bila je austrijska književnica i pacifista Berta fon Sutner (1905), za koju se vjeruje da je bila inspiracija za osnivanje nagrade u ovoj kategoriji.Bila je bliska prijateljica utemeljivača nagrade Alfreda Nobela, a njih dvoje su se godinama dopisivali i razmjenjivali misli o miru.

Najmlađi dobitnik nagrade bila je mlada Pakistanka Malala Jusafzai, koja je imala samo 17 godina kada je 2014. godine proglašena za laureata. Ona je u tom trenutku bila i jedina djevojčica ikada nominovana za nagradu.Malala je aktivistkinja koja se borila za prava djevojčica i žena na obrazovanje, posebno u oblastima koje su preuzeli talibani. Talibani su pokušali da je ubiju 2012. godine pucajući joj u glavu i vrat. Čim joj se stanje stabilizovalo prebačena je na liječenje u Veliku Britaniju, a svijet je tada stao u njenu zaštitu.

Jedina osoba koja je ikada odbila Nobelovu nagradu za mir je vijetnamski političar Le Duk To, koji je nagradu trebalo da podijeli s američkim diplomatom i državnim sekretarom Henrijem Kisindžerom. Obojica su 1973. nagrađeni zbog vođenja mirovnih pregovora tokom rata u Vijetnamu. Le Duk To je nagradu odbio uz obrazloženje da nije u poziciji da je prihvati zbog situacije u svojoj zemlji.

Istorija Nobelove nagrade za mir pokazala je pogrešne procjene i onih koji nagradu dodjeljuju i onih koji nominuju. Tako su bez nagrade, iako nominovani, ostali Josif Visarionovič Staljin i Adolf Hitler, ali i Mahatma Gandi – veliki pacifista i borac za nezavisnost Indije.

Zanimljivo je da je Hitler nominovan 1939. godine, i to od strane istaknutog antifašiste, švedskog poslanika Branta. Navodno, Brant nikada nije namjeravao da njegova nominacija bude ozbiljno uzeta u obzir već je trebalo da predstavlja satiričnu kritiku tadašnje političke debate u Švedskoj.

Nagrada za mir dodjeljuje se u Oslu za razliku od ostalih Nobelovih nagrada koje se dodjeljuju u Stokholmu, a tradicionalno se uručuje 10. decembra na dan smrti osnivača nagrade, švedskog naučnika i industrijalca Alfreda Nobela (1833-1896), pronalazača dinamita.

Пратите нас на

Коментари1

Остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГВише
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара. Мање

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије

Најчитаније