Свијет
18. 09. 2023. 22:57 >> 22:52
РОБЕРТ ФИЦО
Фаворит на изборима у Словачкој најављује укидање помоћи Украјини
Популистички бивши премијер Роберт Фицо, чија је странка фаворит на пријевременим парламентарним изборима у Словачкој, планира да укине војну и политичку подршку сусједној Украјини, директно се супротстављајући Европској унији и НАТО, уколико се врати на власт.
Фицо, који је био словачки лидер од 2006. до 2010, и затим поново од 2012. до 2018. године, има највеће изгледе да постане премијер послије избора 30. септембра. Он и његова љевичарска партија Смјер воде кампању на јасној проруској и антиамеричкој платформи.
Његова кандидатура је дио тренда који се види широм Европе. Само Мађарска за сада има отворено проруску владу, али у другим земљама, међу којима су Њемачка, Француска и Шпанија, популистичке партије скептичне према интервенцији у Украјини имају значајну подршку гласача. У многим од тих земаља ускоро се одржавају национални или регионални избори, који би могли да јавно мњење окрену од Кијева ка Москви.
“Ако Смјер буде дио владе, више нећемо слати оружје нити муницију Украјини", изјавио је Фицо, који је тренутно посланик у скупштини Словачке, познат по грубим и непристојним тирадама против новинара, у интервјуу за Асошијетед прес прије једног од новијих предизборних митинга.
Педесетдеветогодишњи Фицо се такође противи санкцијама ЕУ Русији, доводи у питање способност украјинске војске да руске трупе потисне из земље, и жели да искористи чланство Словачке у НАТО да блокира пријем Кијева. Његов повратак на власт би могао да доведе до тога да Словачка напусти демократски курс и на друге начине, сљедећи пут Мађарске под премијером Виктором Орбаном, и у мањој мјери Пољске под влашћу странке Право и правда.
Мала централноевропска земља, створена 1993. послије распада Чехословачке, снажно подржава Украјину од почетка руске инвазије прије више од 18 мјесеци. Словачка је била друга чланица НАТО која је сопствену флоту ловаца МиГ-29 из совјетске ере уступила Кијеву, а такође је донирала систем противваздушне одбране С-300.
Међутим, пад јавног повјерења у либералну демократију и западне организације у Словачкој је већи него у било ком другом дјелу региона који се "отресао" вишедеценијске совјетске доминације.
Према анкети из марта коју је спровео тинк тенк Глобсек са сједиштем у Братислави, већина словачких испитаника, 51%, вјерује да су Запад или Украјина одговорни за рат. Половина види САД као пријетњу безбједности своје земље, што је раст од 39 одсто из 2022. Од осам испитаних земаља, Словаци су највише неповјерљиви према Сједињеним Државама, Бугарска је на далеком другом месту са 33 одсто, а Мађарска трећа са 25 одсто.
“Имамо велики проблем", каже Катарина Клингова, истраживачица Глобсековог Центра за демократију и отпорност.
Истраживање је спроведено у Бугарској, Чешкој Републици, Мађарској, Летонији, Литванији, Пољској, Румунији и Словачкој. Свака од земаља имала је 1.000 испитаника а маргина грешке је плус или минус три одсто.
Само 48 одсто Словака сматра да је либерална демократија добра за њихову земљу, што је други најнижи резултат после Литваније (47 одсто).
У фебруару 2022, Словачка је отворила своје границе украјинским избјеглицама, и слала оружје Кијеву. Па ипак, многи Словаци су "слаби" на своју руску, словенску браћу и сестре, и захвални Црвеној армији што је ослободила земљу на крају Другог свјетског рата. Руске операције дезинформација су такође одиграле улогу: пропаганда у корист Москве је сада распрострањена у словачким медијима.
Ставови регистровани током истраживања Глобсека одражавају фрустрацију послије хаотичне владавине коалиције десног центра, која се распала у децембру, и проруске кампање дезинформација која се интензивирала после инвазије на Украјину, каже Клингова.
“Извјестан број локалних политичара усвојио је наративе и терминологију руске пропаганде" и појачао њен утицај, истиче она. Фицо, чија странка такође води кампању против имиграције и ЛБГТQ права, један је од њих.
У интервјуу за АП нагласио је да никаква количина западног оружја које стиже у Украјину неће промијенити ток рата. Рекао је да Европска унија и САД треба да искористе свој утицај да приморају Русију и Украјину да постигну компромис.
“Наивно је вјеровати да ће Русија напустити Крим", изјавио је Фицо. "Наивно је вјеровати да ће Русија икада напустити територију коју контролише" у Украјини.
Политичар је говорио у градићу Михаловце, близу словачке границе са Украјином. Недалеко одатле налази се град Ужхород, један од главних граничних прелаза за робу и људе. У прољеће 2022, хиљаде украјинских избјеглица ушле су у Словачку на том мјесту, док је хуманитарна помоћ ишла на другу страну, а границу су понекад прелазили и страни борци.
У скорије вријеме, испоруке украјинског жита су прешле границу, на незадовољство локалних пољопривредника који кажу да им то иде на штету. Када је раније овог мјесеца истекао договор ЕУ да украјинска пшеница буде само у транзиту и ван локалних тржишта, Словачка је саопштила да ће продужити сопствену забрану увоза до краја године.
Међутим, док је рат у Украјини оборио цијену житарица у Европи, подигао је цијену енергената. Прије него што је ЕУ увела санкције Москви због инвазије на Украјину, Словачка је већину своје нафте и гаса добијала од Русије.
Прошле године, инфлација је порасла на 12,13 одсто, због великог скока цене енергената. У септембру 2022, хиљаде људи су учествовале у протесту који је организовала странка Смер, на коме је Фицо поручио да је владина подршка Украјини дјелимично одговорна за инфлацију.
Украјински предсједник Володимир Зеленски, уз подршку западних присталица Украјине, искључио је могућност преговора са Москвом док се руске трупе не повуку из његове земље. Такође врши притисак на НАТО да пружи јасан пут ка чланству његовој земљи.
На самиту у јулу, НАТО лидери су обећали да ће наставити да снабдијевају Украјину оружјем и муницијом, али нису понудили заштиту под "безбједносним кишобраном" Алијансе. Фицо је изјавио за АП да се "у начелу" противи роковима за чланство Украјине наводећи да би то "довело до Трећег свјетског рата."
Бивши премијер и његова партија су показивали проруске тенденције током година на власти и ван ње. Године 2015, после руске анексије Крима, Фицо је био један од малобројних европских лидера који се састао са руским предсједником Владимиром Путином да разговара о пословању, упркос санкцијама ЕУ.
Међутим, док је био на власти, такође је водио рачуна да његује односе са Сједињеним Државама. 2018. започео је преговоре о безбједносном споразуму са Вашингтоном. Тај споразум је ратификован прошле године, али је Фицо организовао протест на коме је хиљадама окупљених поручио да је потписани споразум "издаја". Рекао је да ће пакт угрозити суверенитет Словачке и испровоцирати Русију - што су демантовале словачка и америчка влада.
Фицо сада понавља руски наратив о узроцима рата у Украјини, укључујући и Путинове непотврђене наводе да актуелна украјинска влада управља нацистичком државом, у којој је потребна заштита етничким Русима који живе на истоку.
“Кажем јасно и гласно и поновићу: Рат у Украјини није почео јуче или прошле године. Почео је 2014. године, када су украјински нацисти и фашисти почели да убијају руске грађане у Донбасу и Луганску", поручио је Фицо присталицама у свом родном граду Тополчани 30. августа.
Григориј Месезников, предсједник Института за јавна питања, продемократске невладине организације са сједиштем у Братислави, каже да је Фицо кога бирачи сада виде "најаутентичнији од почетка политичке каријере", али уједно и "најгори и најрадикалнији."
“Положај снага против система никада није био јачи од 1989", изјавио је Месезников, мислећи на годину када се у Чехословачкој одиграла антикомунистичка Плишана револуција.
Роберт Фицо је некада био прагматичнији. Током његовог првог мандата на положају премијера, Словачка је 2007. године примљена у Шенгенску зону - безвизни режим ЕУ, и увела еуро као националну валуту 2009. Послије пада владе која је замијенила његову, Фицо се вратио на власт 2012.
Неуспјешно се кандидовао за предсједника 2014, и поново постао премијер 2016, али је двије године касније морао да поднесе оставку послије убиства истраживачког новинара Јана Куцијака и његове вјеренице.
Непосредно прије смрти, Куцијак је писао текстове о наводним везама италијанске мафије и људи блиских Фицу, и великим корупционашким скандалима повезаним са његовом странком. Послије убиства су избили велики улични протести што је довело до краха Фицове коалиционе владе. Његов замјеник у партији Смјер, Петер Пелегрини, преузео је улогу премијера.
Смјер, укаљан аферама, и водећи кампању на анти-имиграционој платформи, изгубио је изборе 2020, а Пелегрини је напустио Фица и формирао нову љевичарску партију Глас. Коалициона влада која је ступила на власт борбу против корупције дефинисала као свој највећи приоритет.
Десетине високих званичника, полицајаца, судија, тужилаца, политичара и бизнисмена повезаних са Смјером су осуђени за корупцију и друга кривична дјела.
Сам Фицо је прошле године оптужен за стварање криминалне групе и злоупотребе положаја, али је проруски главни тужилац Словачке интервенисао и одбацио оптужницу.
Скоро сва истраживања предвиђају да ће Смјер бити први на парламентарним изборима, и освојити око 20 одсто гласова. Фицу ће тада бити потребна подршка других партија да формира владу, а изјавио је да се нада да ће удружити снаге са странком Глас.
Друге опције су десничарска група Република, као и ултранационалистичка Словачка национална партија.
“Његова снажна мотивација је да избјегне кривичну истрагу", каже Месезников из Института за јавна питања. Он додаје: "Његов повратак на власт биће проблем за Словачку у сваком смислу."
Фицо је такође запријетио да ће, послије избора, смијенити истражитеље из Националне кривичне агенције и специјалног тужиоца Данијела Липсица који истражују најозбиљнија кривична дјела и корупцију.
Обећао је да ће "у изражавању ставова стављати већи нагласак на суверенитет", али је рекао да му није намера да земљу повуче из ЕУ или НАТО.
“Међународна јавност треба да зна да је НАТО тренутно дубоко непопуларан у Словачкој", упозорио је. "Да данас одржимо референдум, гарантујем да би људи рекли не НАТО-у."
Коментари 0
остави коментар