Б.Б. [ Бета ]

16. 03. 2023. 17:34   >>  17:34

КРИЗА БАНАКА УЗДРМАЛА БЕРЗЕ

Пожар за сада угашен, злато једино прибјежиште за улагаче

Око 500 милијарди долара је "испарило" с финансијског тржишта због пада вриједности дионица банака усљед банкрота три америчке банке и велике швајцарске банке "Креди Свис", а "вјетар панике" није престао, иако су америчка и швајцарска централна банка потпуно одријешиле кесе да спасу средства улагача у пропалим банкама.

Америчке власти и швајцарска централна банка нијесу никако хтјеле да дозволе да САД и Европа доживе нову финансијску катастрофу као 2008. године и пожар је засад угашен десетинама милијарди долара и еура, али потрес на берзама и финансијском свијету је поприличан и финансијски стручњаци не крију да је злато засад једино сигурно прибјежиште за улагаче.

Цијена килограма злата од 18 карата у Европи је због ранијих криза достигла вртоглавих 43 хиљаде еура и стручњаци кажу да никако неће падати, већ, напротив, може и да порасте.

Економске аналитичаре забрињава посљедица: да инфлација неће јењавати, а опште стање нарочито европске, па и америчке привреде која нешто боље стоји, говори да ће економија слабити. Јер рат бјесни у Европи, цијене енергената и хране су погодиле велики дио сиромашног свијета, а ланци свјетске трговине су покидани.

На то да је свјетски хаос можда на помолу указује све озбиљнији, засад сам трговинско-технолошки сукоб САД и Кине, који пријети да се изроди и у војни окршај око Тајвана.

Иако је Европска комисија жустро саопштила да криза америчких банака и "Креди Свис" није озбиљније порементила европске банке, неке од највећих међу њима су у први мах доживјеле пад својих вриједности, што је сад мање-више враћено на нормалу.

Али урушавање америчких и велике швајцарске банке је уздрмало цио западни финансијски систем, јер се, као и у кризи 2008. године, поставило питање како то да надзорни механизми нијесу могли да предвиде и спријече веома лоше послове и губитке, за које су криви руководиоци тих банака.

Мада је засад спријечено да банкротирају системске банке "велике толико да не смију да пропадну", остаје питање како обезбиједити да неки други банкарски или менаџери великих финансијских фондова поново не крену у неизвесне авантуре с пласманима новца који су им повјериле фирме и појединци.

Италијански лист "Република" констатује да државе из буџета, дакле новцем пореских обвезника, обичних грађана, опет спасавају финансијере и банке од пропасти.

Најновије истраживање јавног мњења у ЕУ указује да су грађани више него због рата у Украјини забринути због пораста цијена, посебно енергената и хране, односно због пада своје куповне моћи, јер је корпа основних потрепштина све скупља.

У анализи портала "Еуобзервер" се указује да су ванредно порасли профити многих фирми које су користиле ванредне мјере због пандемије корона вируса, енергетске кризе, пуцања трговинских и ланаца снабдијевања, док су плате остале исте, а неке су и смањене.

Сматра се апсолутно неоправданим што су неки велики ланци супермаркета дизали цијене и преко 50 одсто.

Тако је, рецимо, храна у Португалији поскупјела за 30 одсто за само годину дана и то оних производа који су тамо најважнији: рибе, меса, поврћа, воћа, пиринча, уља, јаја, шећера, млијека, хљеба, брашна.

Португалска влада, слично другим у ЕУ, поручила је да је "сад заиста свега доста" и послала десетине финансијских инспектора чији је задатак био да утврде које су цијене "дизане неоправдано опако".

У више земаља ЕУ су мјерама власти или самих произвођача и трговаца цијене "основне корпе намирница" засад смањене, а сви се питају шта ће даље бити.

Али, то је само "бацање прашине у очи" народу - сматра њемачки портал "Еуроинтелиџенс" који каже да му то личи на обрнуту поруку француске краљице Марије Антоанете гладном народу: "Па једите (појефтињени) хљеб, ако не можете колаче".

У анализи њемачког портала се закључује да ово само привремено и дјелимично гашење пожара не може зауставити цијене и урушавање куповне моћи становништва, како због опште геополитичке ситуације у Европи и свијету, тако и због јасне пријетње да ће се већ велика суша током зиме наставити и на прољеће и током љета.

Синдикати с правом траже повећања плата запослених што ће неминовно изазвати погубну спиралну трку навише "плате-инфлација", а рјешење се не види, наводи "Еуроинтелиџенс".