Б.Ч.Ј. [ Н1 ]

18. 09. 2023. 16:21   >>  16:21 1

ПОДИГНУТО ПРИЈЕ ОКО 8 ХИЉАДА ГОДИНА

У језеру Охрид пронађено вјероватно најстарије село у Европи

Археолози на Балкану открили су остатке вјероватно 8.000 година старог села изграђеног изнад древног језера - најранијег познатог села било које врсте у Европи.

У језеру Охрид, које се налази на граници Албаније и Сјеверне Македоније, пронађене су стотине стабала и дрвених шиљака за које археолози вјерују да су формирали темеље праисторијског села, преноси ТРТ Балкан.

Истраживачи још не могу да процијене оригиналну величину насеља, али десетине хиљада балвана пронађених под водом указују на то да је село било релативно велико.

Алберт Хафнер, археолог с Универзитета у Берну у Швајцарској који је водио ископавања, рекао је за „Ливе Сциенце“ да су рониоци балване пронашли у близини албанског села Лин, на западној обали Охридског језера.

Николас Линке који је на овом ископавању радио као ронилац и фотограф, за ТРТ Балкан је рекао да је за њега као биолога било узбудљиво радити на овом археолошком пољу јер, како додаје “можете користити потпуно различите методе рада.”

“Често сам имао тренутке под водом када сам помислио да сам након 8.000 година прва особа која је ставила овај артефакт у своје руке. Било је то сјајно искуство”, рекао је Линке.

Хафнеров тим је такође пронашао доказе о сличним „настамбама“ на подводном праисторијском локалитету Плоча Мичов Град на источној обали језера – у дијелу Охрида у Сјеверној Македонији – а ти остаци датирају из неколико стотина година касније.

Сматра се да је древно село под водом близу обале у албанском селу Лину старо и до 7.900 година.

Хафнер је неколико година водио пројекат ЕXПЛО, истражујући језера на Балкану у потрази за траговима досељеника из Анадолије, садашње Турске, у Европу, прије отприлике 8.000 година.

Сматра се да су они први људи који су донијели пољопривреду у Европу из околине Месопотамије.

Професор Хафнер је објаснио да су многа велика језера у региону Балкана имала јасне трагове ране миграције из Анадолије.

„Најновија ископавања користе рафиниране технике, попут врло прецизног радиокарбонског датирања и дендрохронологије, која може одредити када су цјепанице посјечене гледањем у прстенове дрвећа“, рекао је Хафнер за „Ливе Сциенце“.

„Тешко је рећи да ли ћемо икада све ископати“, за ТРТ Балкан је рекао ронилац и фотограф Линке.

Додао је да су „тада насеља функционисала сасвим другачије“.

„Будући да су грађена од дрвета, брзо су била нападнута временским приликама и нијесу била изграђена да трају вјечно. У складу с тим, на овом подручју налази се доста фрагмената старих насеља, од којих су нека можда била из заједнице исте популације, која су се вјероватно често селила. Посветили смо се сектору 10x10м и проширили га у другом дијелу ископавања. Овај дио ископавања је сада завршен и налази се сада испитују на Универзитету у Берну“, казао је Линке.

Древни људи су вјероватно били привучени језерима због воде и биљака. Али зашто су праисторијски људи изабрали да граде своје куће на шиповима или стубовима изнад језера или мочваре није јасно – иако се та пракса може видјети широм Европе, од Балкана до Балтика.

Хафнер сматра да би у нормалним условима било лако доћи између кућа кануима.

„Али велика палисада од дрвених шиљака указује на то да је село понекад било нападнуто“, рекао је и додао да су се куће на води лакше браниле.