Т.Г. [ н1 ]

10. 06. 2023. 18:46   >>  18:46

ИЗВЈЕШТАЈ ЕВРОПСКЕ КОМИСИЈЕ

Хрватска међу пет земаља ЕУ са највише судских предмета

Европска комисија објавила је извjештај о ефикасности правосуђа земаља ЕУ, а по броју предмета у судовима, Хрватска је пета, са око 26 предмета на стотину становника, пише данас загребачки "Вечерњи лист".

По извjештају „ЕУ Јустице Сцоребоард“ (ЕУЈС) о ефикасности правосуђа у 26 земаља ЕУ (без података за Њемачку), Пољска (28), Словенија (29), Аустрија (35) и Данска (42) имају у судовима више предмета од Хрватске.

На листи грађанских и привредних предмета Хрватска је трећа са око 3,3 предмета на стотину становника, а слиједе Румунија (6,5) и Белгија (6,1).

На крају 2021. само је Пољска са око 8,5 предмета имала више од Хрватске (7,8 неријешених судских предмета уна стотину становника), али је Хрватска имала највише неријешених привредних и грађанских предмета, око 4,3 на стотину становника.

Може се закључити да су судије у Хрватској међу најпреоптерећенијима у ЕУ, односно да су Хрвати највише окупирани судовима.

Хрватска је 14. по „времену рјешавања“ свих судских предмета, са око 120 дана. У Данској, Естонији и Летонији судски спорови се рјешавају експедитивно, чак и у сусједној Словенији, која је четврта по овом критеријуму.

По времену које је потребно за рјешавање првостепених управних предмета, Хрватска је с мање од 200 дана седма међу земљама ЕУ. Али Високи управни суд Хрватске има, послије кипарског са више од 3.000 дана, најдуже вријеме рјешавања од свих управних судова у ЕУ – око 1.900 дана.

Што се тиче трајања случајева корупције, само Словенија са скоро 800 дана има више од 630 дана колико је за те предмете потребно у Хрватској, а по алтернативним методама рјешавања спорова Хрватска је посљедња у ЕУ.

На основу 10 критеријума, ЕУЈС је процијенио могућности приступа суду за особе под ризиком од дискриминације и старије особе. Хрватска, заједно с Мађарском и Данском, испуњава само један од ових критеријума, што је, оцјењује „Вечерњи лист“, поражавајуће за земљу старијих људи у којој је такође изражена дискриминација.

За насиље у породици постоје слични критеријуми, а Хрватска испуњава пет од 10, а од ње су гори само Кипар, Мађарска и Данска.

Хрватска је по издвајањима за судове од око 64 еура по становнику, на 20. мјесту, а највише даје Луксембург, 250 еура.

По платама судија и државних тужилаца Хрватска је испод просјека.

Хрватска је по низу критеријума на дну ЕУ– по доступности онлајн информација о правосуђу и јавности пресуда, по могућности е-комуникације са судовима и државним тужилаштвима, по комуникацији, вјештине судија… Близу просјека је само у омогућавању употребе дигиталне технологије у судовима.

Од свих земаља ЕУ, хрватски грађани имају најлошију перцепцију независности судова и судија, слиједе Пољска, Бугарска, Словачка и Шпанија, а најбоље у Финској, Данској, Аустрији и Њемачкој. Најубједљивији разлог за такву перцепцију је утицај или притисак власти и политичара (65 одсто испитаника), утицај економских и сличних интереса (58 одсто), те статус и положај судија који недовољно гарантују њихову независност (48 одсто), пише „Вечерњи лист“.