Aleksandra Jovančević, TVCG

BEZ PRIVILEGOVANIH

Preporuke ODIR-a o izbornoj reformi prihvatljive, oprezno sa donacijama od trećih lica

Dugo se govori o izbornoj reformi, a preporuke ODIR-a mogle bi konačno pokrenuti priču s mrtve tačke. Sugestije su dobronamjerno prihvatili i vlast i opozicija, ali i nevladin sektor. Tačka spajanja sve tri strane je ravnopravno finansiranje političkih subjekata iz budžeta, produžetak roka za izbornu reformu, ali i da se s oprezom razmotri evropska praksa donacija koje dolaze od trećih lica.

Reforma izbornih zakona po evropskim mjerama i mišljenju ODIR-a zahtijeva ravnopravnost malih sa velikim partijama. Dosadašnji zakon većim partijama garantuje više novca. Mjera da se ukine sistem privilegovanih, što je prihvatljivo svima.

"U ovoj reformi treba raditi na tome da se izjednače, približe ti uslovi, da se omogući finansiranje i za manje i za vanparlamentarne i da se na taj način stimuliše jedna ravnopravna zdrava konkurencija i da se podržava politički pluralizam", istakla je Milica Kovačević iz CDT-a.

"Ono što nas ohrabruje je da su stavili fokus na ono što smo i sami smatrali da treba unaprijediti, a to je finansiranje političkih subjekata koji nemaju parlamentarni status. Takođe fokus je stavljen i na finansiranje žena u politici", kazao je poslanik DPS-a Nikola Rakočević.

"Tako da se više sredstava daje u početku kampanje svim listama koje prođu izbornu komisiju a onda se raspodjela vrši na osnovu broja mandata ili broja glasova. Mi smo takođe razmatrali opciju da se raspodjela sredstava sada više ne vrši na osnovu samo mandata nego i da se broj glasova uzme u obzir", kazao je Čarapić.

No mjere ODIR-a su liberalnije od crnogorskih zakona. Novina bi bila da partije finansiraju tzv. treće strane. No, te preporuke uzete su s rezervom, dok se ne iznađe odgovarajući sistem.

"Treće strane su svi oni entiteti koji formalno se ne takmiče na izborima, ali podržavaju kampanju na neki način. Pa to mogu biti strana lica koja su potpuno zabranjena, ali mogu biti građani ili preduzetnici u Crnoj Gori i to je nekakav njihov vid političke djelatnosti, izražavanja političkog mišljenja koji ne bi smio biti u cijelosti ograničen", poručila je Kovačević.

"Prije svega ovo se odnosi na srodne političke partije ili političke grupacije iz Evropske unije. Dakle, ne kampanju nego samo unutrašnji razvoj", istakao je Čarapić.

"Dozvoliti finansiranje iz Evropskog prostora, a ne dozvoliti finansiranje izvan Evropskog prostora, nisam siguran koliko bi odgovaralo ustavnosti te norme. A sa druge strane i sami znamo šta bi značilo finansiranje političkih partija izvan Evropskog vrijednosnog sistema, to bi značilo ugrožavanje Evropskog puta Crne Gore", poručuje Rakočević.

Uprkos zabrani, strane uticaje, kaže Kovačevićeva, već imamo odavno na sceni.

Zakon o finansiranju političkih subjekata mogao bi da dobije konačna oblik do kraja septembra, a da se u Skupštini izglasa do kraja oktobra.