Б.Ч.Ј. [ Мина ]

26. 09. 2023. 13:30   >>  13:29

ЖИЖИЋ

Реформе у ЕУ обезбиједиле би Црној Гори лакши пут до чланства

Реформа Европске уније (ЕУ) пружила би Црној Гори нову перспективу и дашак ентузијазма да ће Унија бити спремна у средњем року за пријем нових чланица, оцијенила је државна секретарка Министарства европских послова Милена Жижић.

Њемачка и Француска предложиле су реформу ЕУ прије проширења, а извјештај о томе како се најбоље припремити за приступање нових чланица до 2030. године, представљен је недавно у Бриселу.

Жижић је у интервјуу агенцији МИНА казала да су све реформе предвиђене документом, а које укључују снажење владавине права, институционалне промјене и измјене оснивачких уговора, утемељене и захтијевају озбиљан приступ свих осталих држава чланица.

"А Црној Гори пружају нову перспективу и дашак ентузијазма да ће Унија бити спремна у средњем року за пријем нових чланица“, рекла је Жижић.

Она је навела да вјерује да ће Црна Гора искористити овај период трансформације ЕУ да доврши унутрашње реформе.

"Чврсто вјерујемо да ћемо уз садашње резултате и континуирану посвећеност европском путу искористити овај период трансформације ЕУ да довршимо наше унутрашње реформе и да Црну Гору припремимо за чланство и прије 2030. године, као и да ће ЕУ задржати принцип вредновања индивидуалних резултата и постигнућа у процесу приступања“, истакла је Жижић.

Она је казала да посебно радује препорука која се односи на увођење већинског гласања у Европском савјету умјесто једногласности.

„Вјерујемо да би управо то обезбиједило лакши пут Црне Горе до чланства у ЕУ, уколико узмемо у обзир да већи број држава чланица подржава Црну Гору као прву наредну чланицу ЕУ, док је мањи број земаља генерално скептичан према политици проширења“, рекла је Жижић.

Она је истакла да Црна Гора има кумулативну компаративну предност у односу на све остале кандидате.

„Њена величина не може у већој мјери утицати на постојећи систем заједнице, чланица је Алијансе, нема оптерећујућих отворених питања и терета прошлости и оно најважније- највише је одмакла на траси која води у ЕУ“, навела је Жижић.

Она је рекла да Извјештај представља јасан путоказ за трансформацију Уније, а све у циљу унапређења њене функционалности и спремности за проширење, уз јачање владавине права и демократског легитимитета.

„Онако како Црна Гора спроводи реформе да би постала дио заједнице европских држава, тако су и на нивоу ЕУ потребна структурна прилагођавања како би се ишло у корак са савременим токовима", навела је Жижић.

Како је додала, спровођење реформи је увијек изазов.

"Али мишљења смо да 2030. година одговара актуелном тренутку и да ова инцијатива долази у право вријеме, посебно због чињенице да нова методологија није донијела ништа епохално, посебно за наш европски пут“, навела је Жижић.

Она је, коментаришући извјештај који је недавно усвојен у ЕП, а који је је припремио извјестилац за Црну Гору Тонино Пицула, казала да он представља у највећој мјери објективан пресјек тренутног стања у Црној Гори.

„Лако је закључити да ЕУ, као и црногорско друштво у цјелини, очекује ефикасан дијалог свих политичких актера, друштвено јединство, функционалну извршну и законодавну власт, те успјешно окончање процеса именовања носилаца кључних правосудних функција“, рекла је Жижић.

Како је истакла, једино функционалне све три гране власти би створиле услове и реалне претпоставке за напредак, не само у преговарачким поглављима 23 и 24, већ и за укупно убрзање процеса ЕУ интеграције Црне Горе, валоризујући све оно што Влада ради у периоду ишчекивања извјесније политичке стабилности.

Жижић је казала да поменуте оцјене из извјештаја посматрају као својеврстан путоказ парламентарној већини и будућој Влади о даљем поступању у циљу успостављања функционалног система који ће осигурати даљи друштвени напредак и трајне резултате у областима од значаја прије свега за живот наших грађана, па онда и за преговоре са ЕУ.

С друге стране, додала је она, извјештај Пицуле треба да представи тренутно стање и објективно поређење истог са раније затеченим стањем.

„У том контексту, извјестилац је дао позитивне и охрабрујуће оцјене у многим важним областима попут превенције корупције и борбе против организованог криминала, нарочито кроз законодавну реформу, лишења слободе кључних особа из криминалног миљеа те све већи број осуђујућих пресуда“, указала је Жижић.

Она је рекла да је похваљена и истрајност Црне Горе и континуирана подршка црногорског друштва процесу европске интеграције, као и усклађеност државе с вањском и безбједносном политиком ЕУ.

„Позитивно је оцијењена и интенција Црне Горе да пооштри казнену политику за нападе и пријетње новинарима, као и одлука да се укине примјена института економског држављанства“, додала је Жижић.

Она је казала да се Извјештај Европске комисије о Црној Гори очекује у другој половини октобра, што је, у односу на редовне заједничке активности, сагласно ССП-у, временски погодно, јер ће у том моменту већина линијских пододбора с ЕК, на којима се непосредно дискутује о напретку у преговарачким поглављима, бити завршена.

„Самим тим, заједнички закључци Црне Горе и ЕУ са пододбора у минулом периоду могу да буду дио оцјена ЕК у самом Извјештају о Црној Гори и уз наше претходне инпуте које достављамо у склопу редовног извјештавања о постигнућима у преговарачком процесу да на тај начин дају још комплетнију слику о Црној Гори“, навела је Жижић.

Она је казала да очекују да ће ЕУ у свом Извјештају указати на све изазове с којима се сусреће Црна Гора, а које се непосредно рефлектују на интеграциони процес државе.

„Извјесно је да ће ЕК констатовати да је у одређеним питањима учињен мали помак, као и да у одређеном броју њих није било напретка, и тога морамо бити свјесни“, навела је Жижић.

Очекују, додала је Жижић, и да ЕК неће изоставити да укаже и на позитивне учинке у областима које су препознате као напредније у односу на прошлу годину, као и оне које континуирано спроводе, као што је усаглашавање са одлукама Савјета у односу на заједничку спољну и безбједносну политику, затим обавеза у међународним организацијама, НАТО мисијама и слично.

„У коначном, Извјештај ЕК треба посматрати као важан механизам којим наши партнери из ЕУ дају јасне препоруке и смјернице за даље убрзање активности на европском путу и, у том смислу, ми га перципирамо као оријентир за испуњавање преосталих обавеза у сваком од поглавља“, нагласила је она.

На питање да ли очекује да ће посљедња дешавања у судству бити обухваћена годишњим извјештајем ЕК и како се може одразити на извјештај, Жижић је казала да актуелна ситуација у Вишем суду у Подгорици никог не оставља равнодушним и не доприноси оцјени да су правосудне институције на нивоу прије свега унутрашње организације и уређености безбједности унутар истих.

Сматра да ова ситуација неће промаћи ЕК и државама чланицама, тим прије што оставља утисак правне несигурности, а што може имплицирати на евентуалне ризике од некажњивости починилаца тешких кривичних дјела.

„Међутим, кривични поступак који би требало да резултира расвјетљењем цјелокупне ситуације је у току, па претпостављамо да ће се ЕК у овом тренутку уздржати од конкретних закључака у овом правцу, осим подршке институцијама да се на ефикасан начин изведе истрага и случај против извршилаца, помагача и наручилаца до краја“, рекла је Жижић.

Она је казала да држава треба да покаже своју снагу у овом случају.

„Важно је спровести опсежну истрагу о свим околностима под којима је дошло до обијања депоа Вишег суда у Подгорици, прикупити неопходне доказе, смањити штету на мјеру могућег и обезбиједити да се починиоци санкционишу казном која ће бити сразмјерна учињеном дјелу и друштвеном контексту у којем је учињена“, поручила је Жижић.

На питање шта би за Црну Гору значило објављивање негативног извјештаја ЕК, Жижић је појаснила да се извјештај не може категорисати искључиво као позитиван или као негативан, с обзиром да је структура и значај документа такав да превазилази на овај начин изнијету готово праволинијску перцепцију.

„Садржај слабијих оцјена којих је, стицајем свих околности, како у Црној Гори, али и на глобалном нивоу, у прошлогодишњем извјештају било више, резултат је и показатељ у ком смјеру би требало наставити рад на европској интеграцији, али и преиспитивање самог преговарачког процеса за који смо свјесни да треба да се одвија промптније и одлучније“, навела је Жижић.

Према њеним ријечима, успјешан наставак реформских активности у области владавине права условљен је превазилажењем институционалне кризе у области правосуђа и именовањем носилаца највиших правосудних функција (седми судија Уставног суда, три члана Судског савјета из реда угледних правника, предсједник Врховног суда, Врховни државни тужилац).

Жижић је казала да је, у контексту Нове методологије проширења ЕУ, ово питање од круцијалног значаја не само за област владавине права, већ и за цјелокупан преговарачки процес чији напредак зависи од напретка у поглављима 23 и 24.

„Терет превазилажења ових изазова је на политичким актерима који су најпозванији да покажу одговорност, демократски капацитет и отвореност за дијалог који је у интересу цијелог друштва и државе“, истакла је Жижић.

Што се тиче осталих преговарачких поглавља, Жижић је рекла да предстоји завршетак рада на законодавном оквиру, који се, с друге стране, у континуитету прилагођава новинама у правној тековини ЕУ, а затим његово спровођење у пуном капацитету.

Она је указала да Црна Гора полако превазилази фазу кад је ЕК усмјеравала своје оцјене ка потреби унапређења закона, те је на реду фаза имплементације.

„У том смислу, пред Црном Гором је стратешка борба ка добром и функционалном осмишљавању начина за јачање административних капацитета за спровођење прописа, која мора бити стављена изнад свих политичких дешавања и независно од партијских опредјељења“, закључила је Жижић.