A.M. [ RSE ]

25. 05. 2023. 07:35   >>  07:46

"КРАТКОРОЧНО ЗАПОШЉАВАЊЕ"

Прикупљање изборне подршке у Црној Гори уговорима о дјелу

Влада Црне Горе је у марту и априлу прогласила 160 трансакција тајним и додијелила 800.000 еура за елементарне непогоде, што је осам пута више него у истом периоду прошле године, показују подаци невладине организације Мрежа за афирмацију невладиног сектора.

Такође, Влада, која функционише у техничком мандату, склопила је и 60 одсто више Уговора о дјелу у односу на исти период прошле године, за које су исплатили око 3,2 милиона еура.

Ријеч је о периоду уочи предсједничких избора, који су одржани у априлу али и уочи парламентарних, који Црну Гору очекују 11. јуна.

Уговор о дјелу, без конкурса, познат је и као "краткорочно запошљавање".Плаћања из буџета за уговоре о дјелу препозната су као један од механизама за утицај на вољу грађана уочи избора, које је користила ова али и претходна власт Демократске партије социјалиста, оцијенио је директор Истраживачког центар МАНС-а Дејан Миловац за Радио Слободна Европа (РСЕ):

"Износ од 3,2 милиона еура је значајан а односи се само на два мјесеца предизборне кампање. У јуну нас очекују и ванредни парламентарни избори па ћемо видјети какво је стање што се тиче маја".

Парламентарна већина предвођена Демократским фронтом, Демократама и покретом УРА, смијенила је с власти 2020. године Демократску партију социјалиста, странку Мила Ђукановића коју је годинама оптуживала за злоупотребу државног новца у политичке сврхе, оцјењујући да је Црна Гора у раљама партитократије.

"Ипак, пребрзо су заборавили оно што су критиковали. Изгледа да кад пробате како то изгледа с друге стране, из позиције моћи, није се лако одрећи тих могућности за злоупотребу државног новца", сматра Миловац.У прва два мјесеца кампање 3,2 милиона еура
Из државног буџета за период март/април ове године по основу уговора о дјелу исплаћено је око 3,2 милиона еура, док је износ за исти период прошле године износио око 2,1 милиона еура.

Највеће увећање имала је Управа за катастар и државну имовину која у марту исплатила 405.000 еура, што је више него дупло у односу на прошлу годину. Слиједи Министарство културе и медија, Министарство унутрашњих послова, Управа прихода и царина…

Коментаришући ове податке премијер у техничком мандату Дритан Абазовић је рекао да, заправо, нема значајнијих повећања, и да је већа само транспарентност.

"Има само повећања плата по уговору о дјелу. Како су увећана примања свима, логично је да њима буду већа примања. Сви уговори о дјелу су објављени на сајту, што прије није био случај".

МАНС, ипак, наводи да је бар 160 трансанкција Владе нетранспарентно.

Смјена власти није довела до промјене свијести

Како каже Дејан Миловац трошење новца из буџета и скривање исплата је посљедица немања политичке воље да се било шта промијени на боље иако је, дијелом, већина 2020. године на тим обећањима добила изборе.

"Дошло је до политичких промјена али је пракса показала да рупе у закону које је користио ДПС сада користи актуелна власт. Немају воље да мијењају ништа у закону а што би сузило могућности и ограничило самовољу појединаца за злоупотребе партијског новца у политичке сврхе".

Напротив, додаје Миловац, политичке партије ту, такозвану " институционалну предност" препознају као легитиман начин за постизање политичких циљева.

Посебно је поражавајуће, сматра Миловац, што је добар дио злоупотреба нормализован у смислу коришчења недостатака закона донијетих у вријеме бивше власти.

"И да се с том праксом ипак прекине уколико препознајете да закон има одређене недостатке, као и да престанете да користите сваку могућност коју пружају ти недостаци".

Да предизборна обећања нису испуњена, препознао је и дио грађана Црне Горе.

Истраживање ЦГО-а, објављено 24. маја, показало је да грађани препознају да партије нијесу испуниле предизборна обећања.

Скоро пола, 48 одсто мисли да смјена власти није довела до промјене свијести.

Елементарне непогоде у предизборном периоду; Министарство: Није повезано с изборима

Осим "краткорочних запошљавања" у сред предизборне кампање, у марту и априлу ове године, Комисија за процјену штете од елементарних непогода Владе Црне Горе, исплатила је више од 800.000 еура по основу накнада. То је осам пута више него у истом периоду прошле године.

Новац је углавном уплаћиван на рачуне у банкама, па се из података о исплатама не може закључити ко је крајњи прималац, осим у случају неколико исплата правним лицима, конкретно вјерским заједницама, наводе у МАНС-у.

О подјели средстава за елементарне непогоде одлучује комисија на чијем је челу Зоран Миљанић, министар без портфеља задужен за борбу против корупције.У Министарству без портфеља, за РСЕ су навели да је та Комисија образована у јуну 2022. када је и почела разматрање захтјева од којих је највећи дио реализован ове године након што је Влада опредијелила средства.

Наглашавају и да динамика исплата за санирање штете од елементарних непогода зависи од Министарства финансија, и да није, како истичу, везана за одржавање избора.

Указују да је било више временских непогода у прошлој години, попут града, пожара и поплава.

"Почетком ове године Црна Гора је погођена великим поплавама које су направиле велику штету грађанима на имањима, кућама и газдинствима, посебно на сјеверу", наводе у одговорима РСЕ.

Указују да је Комисији Абазовићева Влада општини Тузи опредијелила пола милиона еура за санирање штете настале усљед јаког олујног вјетра и града.

Општинска комисији Тузи је доставила извјештаје за 225 грађана којима је процијењена штета у укупном износу од 3,950,007 . Комисија је захтјеве ријешила током марта и априла 2023. одобривши накнаде у висини од 500.000 еура.

Вишедеценијска традиција злоупотребе државних ресурса

Док су били опозиција до 2020. године, партије актуелне парламентарне већине оптуживале су Демократску партију социјалиста да користе партијско запошљавање за добијање избора.Сумње су интензивиране 2012. када је објављен снимак са једног од партијских састанака ДПС-а на коме је њихов функционер Зоран Јелић говорио о рачуници да једна запослена особа доноси партији четири гласа.

Оптужбе на рачун ДПС поновиле су се и у међупростору од неколико мјесеци, током примопредаје власти 2020. Побједници избора су оптуживали ДПС да је искористио тај период да запосли своје људе у државним институцијама.