09. 05. 2023. 10:46   >>  10:47 1

МАРКОВИЋ ПОДНИЈЕЛА ИНИЦИЈАТИВУ

Уставни суд да одлучи о славама Никшића и Жабљака

Одборница Либералне партије у Скупштини општине Никшић Јелена Марковић саопштила је да је Уставном суду данас поднијела двије Иницијативе за оцјену уставности чланова статута тог локалног парламента и Скупштине општине Жабљак, којима се утврђује слава града, вјерски празници 12. мај – Дан Светог Василија Острошког и крсна слава 19. август - Дан преображења Господњег.

Подсјећа да је Уставни суд одлучивао о истим таквим одредбама статута Општине Херцег Нови 2005. године.

“Уставни суд Републике Црне Горе, у саставу: предсједник др Младен Вукчевић и судије – Фетија Међедовић, Десанка Лопичић, Зоран Смоловић и Веселин Рацковић, на сједници од 13. септембра 2005. године, донио је ОДЛУКУ којом се УТВРЂУЈЕ да одредба у којој се наводи 'крсна слава' Статута Општине Херцег Нови, а коју је донијела Скупштина општине Херцег Нови, на сједници од 18. новембра 2004. године, нијесу у сагласности са Уставом и законом и престају да важе даном објављивања ове одлуке", наведено је тада у одлуци, подсјећа одборница ЛП-а.

Указала је и шта о том питању каже Устав.

"Уставом Републике Црне Горе прописано је: да су Православна црква, Исламска вјерска заједница, Римокатоличка црква и друге вјероисповијести одвојене од државе, да су вјероисповијести равноправне и слободне у вршењу вјерских обреда и вјерских послова, да вјероисповијести самостално уређују своју унутрашњу организацију и вјерске послове, у границама правног поретка и да држава материјално помаже вјероисповијести; да су грађани слободни и једнаки, без обзира на било какву посебност или лично својство и да су сви пред законом једнаки; да су слободе и права неповредиви, да је свако обавезан да поштује слободе и права других и да је злоупотреба слобода и права противуставна и кажњива; да свако има право на једнаку заштиту својих слобода и права у законом утврђеном поступку; да се јамчи слобода убјеђења и савјести, да се јамчи слобода мисли и јавног изражавања мишљења, слобода вјеровања, јавног или приватног исповиједања вјере као и слобода изражавања националне припадности, културе и да нико није обавезан да се изјашњава о свом мишљењу, вјери и националној припадности и да је противуставно и кажњиво свако изазивање и подстицање националне, расне, вјерске и друге неравноправности, као и изазивање и распиривање националне, расне, вјерске и друге мржње или нетрпељивости.

"Из Устава Црне Горе, и оног раније и овог важећег, произилази да је грађанима зајамчена слобода убјеђења и савјести, да су вјерске заједнице одвојене од државе, да су равноправне и слободне у вршењу вјерских обреда и вјерских послова, да све вјерске заједнице уживају једнака права и имају исти правни положај, да се јамчи слобода убједјења и савјести, слобода вјеровања јавног или приватног исповиједања вјере, да нико није обавезан да се изјашњава о свом мишљењу, вјери и националној припадности и да је противуставно и кажњиво свако изазивање и распиривање, поред осталог, вјерске и друге неравноправности, као и изазивање вјерске и друге мржње или нетрпељивости. Сагласно томе исповједање вјере је приватна ствар човјека, да је забрањена злоупотреба, поред осталог, вјерских активности, односно вјерских осјећања у политичке сврхе, да нико не може на било који начин бити присиљен да учествује у вјерским обредима и другим испољавањима вјерских осјећања и да нико не може по основу вјерских убјеђења имати предности.

"На основу члана 9 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода дозвољена су само она ограничења слободе исповиједања вјере која су прописана законом и неопходна у демократском друштву у интересу јавне безбједности, ради заштите јавног реда, здравља или морала или ради заштите права и слобода других. Из наведене одредбе произилази да слобода вјероисповијести обезбјеђује појединцу да своју вјеру слободно исповиједа сам или заједно са другима, јавно или приватно молитвом, проповједи, обичајима и обредом и с друге стране, да је сваком појединцу на основу слободе вјероисповијести осигурано и право да не исповиједа ниједну вјеру. Дакле, ови принципи забрањују држави да присиљава грађане на одређени вјерски садржај, да на било који начин сужава слободу савјести појединца или да се на другачији начин мијеша у основна права и слободе појединца, што је у циљу обезбјеђивања неутралности државе и реализације уставног начела одвојености државе од цркве и вјерских заједница. Овђе видимо да се поједине општине, то јесте држава, мијеша у унутрашње свари Цркве, што је недопустиво.

"Полазећи од уставног принципа да су грађани једнаки без обзира на било какву посебност или лично својство и, с тим у вези, да их нико не може доводити у ситуацију да вјера или друго убјеђење буде разлог одвајања, неразумијевања и разликовања, по оцјени Уставног суда Црне Горе, Скупштина општине је оспореним актима увела светковање крсне славе, чиме је повриједила уставни принцип, којим се јамчи слобода убјеђења, савјести и мисли", истиче одборница Марковић.

Без обзира на праксу Уставног суда, како је казала, локални парламенти у Никшићу и на Жабљаку су оваквим прописивањем увели "вјерске обичаје у државне, односно локалне органе власти" и тиме повриједили уставни принцип одвојености цркве од државе.

"Стога, Уставни суд Црне Горе треба, што прије, приоритетно, јер се ради о заштити људских права, да донесе одлуку којом ће ове одредбе Статута СО Никшић и СО Жабљак утврдити неуставним и прогласити неважећим. Напомињем да сам у више наврата позивала Омбудсмана Бјековића да реагује по овом питању, али он то није урадио до данас", закључила је одборница ЛП-а.