- Hronika
- Kolumne
-
Radio
- Izdvajamo
-
Emisije
- Novosti dana
- Dokumentarni program
- Pop top
- Europuls
- Zrno po zrno
- Radio ordinacija
- Kulturna panorama
- Zelena priča
- Epoleta
- +382
- Spona
- Svijet jednakih šansi
- Matica
- Život po mjeri čovjeka
- Link
- Izokrenuti svijet
- Koracima mladih
- Moja profesija je...
- Sportski program
- Kulturno-umjetnički program
- Koracima prošlosti
- Naučno-obrazovni program
- Muzički program
- RCG
- R98
- Programska šema
- Trofej Radija Crne Gore
- Frekvencije
- Radio drama
Izbori 2024
29. 09. 2024.
22:01 >> 06:48
MILICA KOVAČEVIĆ
Predizbornu kampanju karakteriše iskorišćavanje državnih resursa
Dominantno obilježje predizborne kampanje bilo beskrupulozno iskorišćavanje institucionalne prednosti kroz direktnu zloupotrebu državnih resursa, navela je programska direktorica Centra za demokratsku tranziciju (CDT), Milica Kovačević.
“Vidjeli smo jednu očiglednu funkcionersku kampanju bez ikakve zadrške ili pokušaja da se sakrije. To je daleko od onoga kako treba da izgleda demokratska izborna kampanja ili kako treba da izgledaju demokratski izbori”, rekla je Kovačević u CDT-ovom predizbornom podkastu.
Kovačević je navela da crnogorsko društvo i izbori dugo funkcionišu po sistemu podjele plijena.
“Izbori nisu demokratska manifestacija volje, već natjecanje klijentelističkih, interesnih grupacija za podjelu plijena, a plijen su svi naši zajednički resursi. Taj plijen je nekad pripadao sistemu sa dominantno jednom partijom, a sada vrlo očigledno dijeli se na različite interesne grupacije”, kazala je Kovačević.
Ona je ocijenila da su građani Podgorice bili u drugom planu tokom predizborne kampanje koja je očigledno bila borba za očuvanje stečenih pozicija na nacionalnoj vlasti.
Kovačević je kazala da brojni problemi koji prate predizbornu kampanju, izborni dan upućuju na neophodnost sprovođenja reforme izbornog zakonodavstva.
Govoreći o predizbornoj kampanji za lokalne izbore u Kotoru, članica Savjetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG), Jovana Marović, ukazala je da je uglavnom bila fokusirana na pitanja od značaja za Podgoricu.
“Ovo je jedna od najtežih kampanja za praćenje. Nemamo fokus na teme od značaja za lokalno stanovništvo, uvijek imamo bitku o nacionalnim pitanjima i državne teme, a tokom jučerašnjeg i današnjeg dana i reagovanja na birački spisak. Birački spisak nije sređen jer nikom odgovara da on bude sređen”, rekla je Marović.
Komentarišući da li je Crna Gora na pravom putu ka Evropskoj uniji, Marović je kazala da je smiješno kad se kaže da imamo 80 odsto građana koji su za EU, ali kada malo zagrebete vidite da i među tim ljudima ima onih koji glasaju Demokratski front, odnosno ZBCG.
“Takva parlamentarna većina niti može biti evropska, niti može biti građanska, niti nas može uvesti u Evropsku uniju. Nije mala stvar što je Evropska komisija dala zeleno svijetlo na dokument kojim je otprilike odobrila ili procijenila da bi se moglo desiti da Crna Gora do kraja 2026. zatvori sva pregovaračka poglavlja. Ali, uprkos tome što postoji dinamika, mora se uzeti u obzir da bilo koja članica Evropske unije na svakom koraku može da blokira, i da smo mi otvorili taj bilateralni spor sa Hrvatskom”, rekla je Marović.
Advokat Siniša Gazivoda kazao je da je Crna Gora početkom godine dobila Strategiju reforme pravosuđa, ocjenjujući je kao neambiciozan i siromašan dokument koji teško može donijeti neku bitniju promjenu ili reformisati pravosuđe.
“Mi jesmo dobili Ibar, ali iz nekih političkih razloga i aktivnosti nekih drugih ministarstava, a ne zbog nekih stvarnih zasluga, posebno Ministarstva pravde. U tom periodu imali smo nekih aktivnosti tužilaštva, ali bez pravosnažno okončanih postupaka. Imali smo izbor nekih nosilaca pravosudnih funkcija, ali ne smijemo zaboraviti da mi ni na današnji dan nemamo predsjendika Vrhovnog suda, ta pozocija je u vd stanju od 2020. godine”, rekao je Gazivoda.
Govoreći o evropskim integracijama, on je kazao da je teorijski moguće da Crna Gora ispuni sve zadatke do 2028. godine, uz naporan svakodnevni rad.
“Kada bismo imali posvećen, predan i fokusiran rad na formalnim zadacima koje imamo, uspjeli bismo da ih završimo, ali takav fokus do sada nikad nismo imali. Za nas i kvalitet života građana i uređenost cjelokupnog društva je važno da mi postignemo standarde EU i da ih osjetimo u našim životima, a onda i neko da procijeni da li jesmo ili nismo, tako da je potrebno puno toga da se desi”, naveo je Gazivoda.
Коментари0
Остави коментар