Laura Goci - BBC Njuz  [ BBC ]

21. 12. 2024. 17:06   >>  22. 12. 2024. 02:26

Pet pitanja bez odgovora u slučaju Peliko

Iako je suđenje o masovnom silovanju u slučaju francuskinje Žizel Peliko gotovo, neka pitanja su ostala bez odgovora.

Francuskinja koja je preživela silovanje Žizel Peliko izašla je iz sudnice u Avinjonu poslednji put u četvrtak, nakon što je njen bivši muž osuđen na 20 godina zatvora zato što ju je drogirao i silovao, i pozivao desetine neznanaca da je takođe zlostavljaju tokom skoro čitave decenije.

Dominika Pelikoa (72) je sudija proglasio krivim po svim tačkama optužnice.

Sudilo mu se zajedno sa još pedesetoricom muškaraca, od kojih su svi proglašeni krivim po najmanje jednoj tački optužnice, mada su njihove zatvorske kazne bile manje od onoga što su tužioci tražili.

Iako je suđenje okončano, još uvek postoje neka pitanja u vezi sa slučajem Peliko i time šta će se dalje dešavati.

• Bivši suprug Žizel Peliko i 50 muškaraca osuđeni za silovanje
• Ko su 50 muškaraca optuženih za masovno silovanje Žizel Peliko
• Slučaj Žizel Peliko: Od „ljubavi na prvi pogled" do zločina koji je šokirao svet

1. Šta će sada raditi Žizel Peliko?

Kad se u septembru prvi put popela uz stepenice sudnice u Avinjonu, niko nije čuo za ime Žizel Peliko.

U narednih 15 nedelja, njena slava kao žene koja je preživela silovanje i odbila da bude posramljena zbog onoga što joj je urađeno, samo je vrtoglavo rasla.

U vreme kad je napustila tribunal 19. decembra, masa od stotine ljudi skandirala je njeno ime, a slika Žizel Peliko se nalazila na naslovnicama svih listova širom sveta.

Ona je danas možda jedna od najslavnijih žena u Francuskoj.

To znači da iako je prestala da koristi suprugovo prezime, za nju će biti nemoguće da se vrati anonimnosti koja ju je toliko dobro služila dok je pokušavala da ponovo izgradi život posle razotkrivanja zločina njenog muža.

Žizel nije prva osoba koju je njena nezamisliva patnja pretvorila u ikonu.

Postala je simbol borbe koju nikada nije sama odabrala.

Deluje malo verovatno da će želeti da postane glasna aktivistkinja protiv rodnog nasilja ili istaknuta feministička ličnost.

Umesto toga, verovatno će želeti da se vrati onome za šta je oduvek tvrdila da joj pruža utehu: muzici, dugim šetnjama i čokoladi – kao i njenih sedam unuka.

„Na početku suđenja je rekla: 'Ako budem izdržala dve nedelje, to će biti mnogo.' Na kraju je uspela da istraje tri i po meseca", rekao je njen advokat Stefan Babono.

„Sada je u miru i oseća olakšanje što je sve gotovo."

2. Šta se zaista desilo Karolini?

U danima nakon što su zločini Dominika Pelikoa isplivali na videlo, njegova ćerka Karolina Darijan je pozvana u policijsku stanicu gde su joj pokazane fotografije naizgled nesvesne žene u nepoznatom donjem vešu.

Kasnije je rekla da joj se život „zaustavio" kad je shvatila da gleda u fotografiju same sebe.

Njen otac ne prestaje da negira da ju je bilo kad dirao, ali Karolina – čiji su očaj i slomljenost bili očigledni na mnogim zasedanjima suda – rekla je da mu nikad neće verovati i optužila ga je da ju je gledao „incestuoznim očima".

Nedostatak dokaza o zlostavljanju za koje je Karolina ubeđena da je proživela naveo ju je da izjavi da je ona „zaboravljena žrtva" suđenja.

Ta ideja je vidljivo uticala na njen odnos sa majkom.

U memoarima objavljenim ubrzo nakon očevog hapšenja, optužila je Žizel da joj nije pružila dovoljno podrške, posredno se odlučivši da stane na stranu bivšeg muža silovatelja umesto ćerke.

Iako su Žizel i njena deca uvek sedeli jedno do drugih u sudnici, često šapćući zagrljeni zajedno, bilo je znakova traga koji je suđenje ostavilo na njihove odnose.

U petak je Karolinin brat Dejvid naglasio – kao što je to činio i pre – da se na ovom suđenje nije radilo samo o Žizel već i o čitavoj njihovoj „uništenoj porodici".

„Mi, deca, smo se osećali zaboravljeno", rekao je.

„Vrlo iskreno osećam da smo, iako su naši advokati uradili izuzetan posao u odbrani naše majke, mi malo manje uzimani u obzir."

U njenim memoarima, Karolina je žalila zbog „Žizelinog negiranja u sklopu mehanizma odbrane".

„Zbog mog oca", napisala je, „sada gubim majku."

3. Koliko optuženika će se žaliti na presudu?

Izuzev Dominika, sve zatvorske kazne izrečene optuženicima bile su manje od onoga što su tužioci tražili.

Nekoliko advokata odbrane bilo je vidljivo zadovoljno, što znači da je malo verovatno da će ohrabrivati klijente da se žale na njihove presude.

Čovek po imenu Žan-Pjer Marešal dobio je 12 godina – pet manje nego što su tražili tužioci – a njegov advokat Patrik Gontar rekao je za BBC da „ne dolazi u obzir" da će se on žaliti.

Meseci ili godine koje su muškarci proveli u pretkrivičnom pritvoru biće uračunati u njihove konačne kazne, što znači da bi neki mogli biti oslobođeni uskoro ako su odslužili minimalnu kaznu.

Jedan čovek, kom je bilo zaprećeno 17 godina, na kraju je osuđen na osam godina zatvora, a njegov advokat Roland Marmilo rekao je za BBC da zato što je već proveo nekoliko godina u zatvoru, vrlo je verovatno da će biti pušten relativno uskoro.

Ipak, istog prepodneva kad je suđenje okončano, dvojica muškaraca osuđenih na osam godina već su uložili žalbu.

Očekuje se da će ih biti još u narednih desetak dana – koliko traje rok za podnošenje žalbe.

4. Za šta bi još Dominik Peliko mogao biti kriv?

Dominik Peliko je priznao da je napao i pokušao da siluje 23-godišnju agentkinju nekretnina, poznatu pod pseudonimom Merion, u predgrađu Pariza 1999. godine.

Krpa natopljena eterom bila joj je stavljena preko usta, ali je ona uspela da se odbrani od napadača, a on je pobegao.

Tek je 2021. godine, nakon što je uhapšen za zločine nad suprugom Žizel, Pelikoov DNK bio je uparen sa kapljicom krvi pronađenom na Merioninoj cipeli i on je priznao krivicu.

On je, međutim, negirao bilo kakvu odgovornost u jednom drugom „hladnom" slučaju – silovanju i ubistvu još jedne mlade agentkinje za nekretnine Sofi Narme iz 1991. godine, za koje ne postoji DNK.

Istražitelji su tvrdili da ova dva slučaja imaju previše sličnosti da bi bile slučajne.

Drugi slučajevi sa sličnim modusom operandi takođe se ponovo istražuju.

• „Nisi sama": Žene koje su preživele silovanja uz Žizel Peliko
• Francuskinja opisuje užas kada je saznala da je godinama bila drogirana i silovana
• Suđenje za masovno silovanje u Francuskoj: Jecaji, žestoke optužbe i raspad porodice

5. Hoće li suđenje predstavljati prekretnicu?

„Postojaće period 'pre' i period 'posle' suđenja Pelikou", rekao je jedan Parižanin za BBC u ranim danima suđenja.

Za mnoge, ovaj sentiment samo je bio pojačan u poslednjih nekoliko meseci tokom kojih je intenzivno medijsko izveštavanje o suđenju Pelikou pokrenulo na bezbroj razgovora o silovanju, dobrovoljnom pristanku i rodnom nasilju.

„Ono što moramo da imamo su mnogo, mnogo strože kazne", rekli su za BBC Nikolas i Mehdi, dvojica stanovnika Mazana – sela u kom su živeli Pelikoovi.

Oni kažu da su bili zgroženi kad su otkrili da je jedan od optuženika bio čovek sa kim redovno igraju fudbal.

„Uz duže zatvorske kazne oni će makar dobro razmisliti pre nego što urade ovako nešto", rekli su oni, dodavši da je „ludački nefer" to što će neki muškarci moći da izađu iz zatvora u narednih nekoliko meseci.

Vredi, međutim, napomenuti da rizik od izricanje dvadesetogodišnje zatvorske kazne za teško silovanje nije odvratio Dominika Pelikoa od nuđenja rođene besvesne žene za silovanje neznancima koje je upoznao na internetu.

Bilo je poziva da se reformiše francusko zakonodavstvo o silovanju tako da obuhvati dobrovoljni pristanak, ali je to nailazilo na prepreke u prošlosti i zahtevalo bi značajnu količinu rada u aktuelnom podeljenom francuskom parlamentu.

Neki su tvrdili da škole imaju odgovornost da bolje uče nove generacije seksu, ljubavi i dobrovoljnom pristanku.

Beatris Zavaro, advokatkinja Dominika Pelikoa, rekla je kako veruje da „promena neće poteći od Ministarstva pravde već od Ministarstva prosvete".

Fransoa, stanovnica oblasti u kojoj su nekada živeli Žizel i Dominik Peliko, rekla je za BBC kako misli da mora da se pronađe način da se premosti jaz između onoga čemu se uče deca u školama i tipom materijala kakvom imaju pristupa na internetu.

„Mladi ljudi su jako izloženi seksu na internetu dok su istovremeno škole veoma puritanske", rekla je ona.

„Trebalo bi da budu mnogo otvorenije i iskrenije da bi se uklopile u ono što deca vide i objasnili to."

Ono što ovi razgovori pokazuju je da je, iako će proći mnogo vremena pre nego što bilo kakve promene postanu opipljive, razgovor sada pokrenut.

On će nastaviti da se vodi sve dok više ne budu preostala pitanja bez odgovora.

• Šta znači silovanje u zakonu Srbije
• Svaka osma devojčica i svaki 11. dečak na svetu žrtve seksualnog nasilja: UNICEF
• Seksualne iznude: „Moj sin se ubio samo šest sati nakon što je ucenjen"

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk