A.M. [ Н1 ]

10. 06. 2023. 16:56   >>  16:57

РЕЗУЛТАТИ СТУДИЈЕ

Дуготрајни ковид утиче на квалитет живота више од неких врста канцера

Дуготрајни ковид може да утиче на квалитет живота пацијената више од неких врста канцера, и у истој мјери као и Паркинсонова болест, показују нова истраживања.

Истраживање које су спровели Универзитетски колеџ у Лондону (УЦЛ) и Универзитет у Ексетеру испитало је утицај дуготрајног ковид-19 на животе 3.754 особе хоспитализоване због ове болести.

У оквиру студије, пацијенти су морали да одговоре на питања у апликацији о томе колико дуго ковид-19 утиче на њихов свакодневни живот и да дају оцјену од нула до 40 како би указали на тежину стања.

Утврђено је да су просјечни резултати умора слични или лошији него код пацијената са анемијом повезаном са канцером или тешким обољењем бубрега, а резултати квалитета живота такође су били нижи од оних са узнапредовалим канцером.

Научници су указали на то да је утицај дуготрајног ковида на свакодневне активности пацијената јачи него код пацијената који су претрпјели мождани удар и да је упоредив са пацијентима са Паркинсоновом болешц́у.

За дуготрајан ковид, људи морају да имају континуиране симптоме 12 недеља након акутне инфекције коронавирусом.

Према НХС-у, британској Националној здравственој служби, главни показатељи дуготрајног ковида-19 су екстремни умор, кратак дах, губитак мириса и бол у мишиц́има.

Др Хенри Гудфелоу са Института за епидемиологију и здравље УЦЛ, један од вођа студије, рекао је да утицај још није у потпуности схвац́ен.

„Наши резултати су открили да продужени ковид има разоран утицај на животе пацијената, при чему је умор највец́и утицај на све, од друштвених активности до посла, обавеза и одржавања блиских однос“, рекао је он.

Научници су такође навели да би дугорочни цовид могао имати „значајан економски и друштвени утицај“.

Од анкетираних у студији, 94 одсто је било „радног узраста“ (између 18 и 65 година), од којих је 51 одсто изјавило да нису могли да раде најмање један дан у протеклом мјесецу.

„Надамо се да ц́е боље разумијевање симптома и утицаја дуготрајног ковида код ових пацијената помоц́и НХС-у и креаторима политике да усредсреде ограничене ресурсе на прилагођавање постојец́их услуга и дизајнирање нових како би боље задовољили потребе пацијената са дуготрајним ковидом“, рекао је Гудфелов.

Он је додао да њихови налази показују да „умор треба да буде важан фокус клиничке његе и дизајна рехабилитационих услуга“.

Коаутор, професор Вилијам Хенли са Медицинског факултета Универзитета у Ексетеру, рекао је да је „хитно потребно више истраживања како би се омогуц́ио развој услуга заснованих на доказима за подршку људима који покушавају да управљају овим исцрпљујуц́им новим стањем“.