M.L.B./Mina biznis

na kraju juna

Javni dug 4,5 milijardi eura, 62 odsto BDP-a

Ukupan javni dug Crne Gore na kraju juna iznosio je 4,54 milijarde eura, što je 62,37 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

“Uzimajući u obzir depozite Ministarstva finansija, uključujući i 38,48 hiljada unci zlata, neto javni dug Crne Gore, na kraju juna iznosio je 3,91 milijardu eura odnosno 53,67 odsto BDP-a”, pokazuju objavljeni podaci Ministarstva finansija u Izvještaju o državnom i javnom dugu.

Ukupan državni dug bez depozita, na kraju juna iznosio je 4,48 milijardi eura ili 61,51 odsto BDP-a. Uzimajući u obzir depozite, ukupan neto državni dug iznosio je 3,84 m,ilijarde eura ili 52,81 odsto BDP-a.

Prema podacima Ministarstva finansija, dug lokalne samouprave na kraju juna iznosio je 62,42 miliona eura odnosno 0,86 odsto BDP-a. Depoziti na kraju juna iznosili su 633,56 miliona eura, uključujući 38,45 hiljada unci zlata, čija je vrijednost na kraju juna 83,78 miliona eura, ili 8,7 odsto BDP-a.

“Nakon povećanja javnog duga u prvom kvartalu, primarno usljed realizacije emisije obveznica na međunarodnom tržištu, u iznosu od 687,76 miliona eura, tokom drugog kvartala došlo je do smanjenja javnog duga, u odnosu na 31. mart za 193,84 miliona eura, primarno kao rezultat redovne otplate duga”, navodi se u izvještaju.

Naime, u drugom kvartalu, realizovana je otplata državnog duga po osnovu glavnice, u ukupnom iznosu od 206,27 miliona eura, od čega se 132,73 miliona eura odnosilo na otplatu duga rezidentima, dok je otplata duga nerezidentima iznosila 73,54 miliona eura. U istom periodu otplaćena je i kamata u iznosu od 45,07 miliona eura, od čega je otplata domaće kamate iznosila 9,51 miliona eura, dok je otplata ino kamate iznosila 35,56 miliona eura.

“Osim redovne otplate duga, na vrijednost duga utiču i povlačenja kreditnih sredstava iz ugovora o kreditu za projekte čija je realizacija u toku. Naime, po osnovu ugovora o kreditu, koji su zaključeni u ranijem periodu sa međunarodnim finansijskim institucijama (Svjetska banka i njene afilijacije – IBRD, IDA, zatim Pariski klub, EIB, EBRD, CEB, Evropska komisija, KfW i IFAD), za realizaciju projekata u oblasti komunalnih djelatnosti, energetske efikasnosti, unapređenja putne infrastrukture i slično, u toku drugog kvartala povučeno je oko 7,79, miliona eura, gdje je najveće povlačenje bilo za projekat Trgovinske i transportne olakšice kod IBRD banke u iznosu od milion eura, kao i za projekat Energetska efikasnost u javnim zgradama III u iznosu od 1,92 miliona eura”, rekli su iz Ministarstva.

Ukupan spoljni dug Crne Gore na kraju juna iznosio je 4,09 milijardi eura odnosno 56,21 odsto BDP-a, što je 65,33 miliona eura manje u odnosu na 31. mart. Smanjenje spoljnjeng duga, tokom drugog kvartala je posljedica redovne otplate spoljnjeg duga.

“Tokom drugog kvartala Ministarstvo finansija je zaključilo dva nova kreditna aranžmana sa ino kreditorima za realizaciju različitih razvojnih projekata i to ugovor o kreditu sa Evropskom investicionom bankom (EIB) za finansiranje projekta Unapređenje crnogorske željeznice u iznosu od 40 miliona eura, sa rokom dospijeća od 15 godina i kamatnom stopom koja će se odrediti u trenutku povlačenja. Ukupan iznos projekta, koji će realizovati Željeznička infrastruktura, procijenjen je na 80 miliona eura od čega je 35,5 miliona eura dodijeljeno kao grant u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), dok je iznos od 40 miliona eura Crna Gora je obezbijedila kroz kreditni aranžman EIB-om”, navodi se u saopštenju.

Zaključen je i ugovor o kreditu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) za potrebe finansiranja projekta rekonstrukcije javnih zdravstvenih ustanova Kliničkog centra Crne Gore, Opšte bolnice Bijelo Polje i Opšte bolnice Cetinje, u iznosu od 12 miliona eura, a u cilju unapređenja energetske efikasnosti pomenutih objekata. Rok dospijeća kredita je 15 godina, sa kamatnom stopom šestomjesečni EURIBOR + jedan odsto.

“Imajući u vidu da se su pomenuti aranžmani tek zaključeni, a projektne aktivnosti još nijesu započete, oni nijesu imali uticaja na stanje državnog duga u drugom kvartalu”, dodaje se u saopštenju.

Unutrašnji dug Crne Gore na kraju juna iznosio je 386,7 miliona eura, odnosno 5,31 odsto BDP-a, što je 124,59 miliona eura manje u odnosu na 31. mart.

Pored činjenice da u toku drugog kvartala nije bilo zaključivanja novih kreditnih aranžama na domaćem tržištu, smanjenje unutrašnjeg duga, je rezultat redovne otplate, koja se u najvećem dijelu odnosi na otplatu domaćih obveznica iz 2019. godine u iznosu od 92,44 miliona eura, kao i na otplatu rata po osnovu ranije zaključenih kreditnih aranžmana.

“Ako posmatramo strukturu državnog duga u pogledu učešća spoljnjeg i unutrašnjeg duga, spoljnji dug na kraju juna dominira sa učešćem od 91,36 odsto, dok se 8,64 odsto državnog duga odnosi na domaći dug”, objasnili su iz Ministarstva.

Zahvaljujući hedžing aranžmanu za kredit sa kineskom Exim bankom za izgradnju prve dionice autoputa Bar-Boljare, koji je zaključen u prvom kvartalu, Crna Gora je unaprijedila valutnu strukturu državnog duga na način što je većina duga efektivno konvertovana u eure, čime je država postigla veću predvidljivost i kontrolu nad svojim finansijskim obavezama.

“Kada govorimo o kamatnoj strukturi državnog duga, u ukupnom državnom dugu preovladava zaduženje sa fiksnom kamatnom stopom (83,98 odsto) i sa toga aspekta portfolio duga je stabilan. Zaduženja sa varijabilnom kamatnom stopom uglavnom su vezana za EURIBOR i čine 16,02 odsto državnog duga”, dodaje se u informaciji.

Stanje duga na kraju juna, po osnovu državnih garancija izdatim domaćim i ino kreditorima iznosi 136,01 miliona EUR, što predstavlja 1,87 odsto BDP-a. Stanje duga po osnovu garancija izdatih domaćim kreditorima na kraju drugog kvartala iznosi 18,68 miliona eura ili 0,26 odsto BDP-a, dok stanje duga po osnovu garancijama izdatim ino kreditorima iznosi 117,34 miliona eura ili 1,61 odsto BDP-a.

“Domaće garancije su uglavnom izdate u cilju podrške kompanijama za realizaciju kapitalnih projekata, za restrukturiranje i kao podrška realizaciji sanacionih planova lokalnih samouprava. Spoljne garancije su izdate za implementaciju raznih infrastrukturnih projekata, obezbjeđenje podrške razvoju malih i srednjih preduzeća, kao i u cilju podrške za restrukturiranje željezničke infrastrukture, modernizaciju aerodroma i energetskog sistema”, navodi se u saopštenju.

Osim kreditnih aranžmana, u drugom kvartalu Ministarstvo finansija je zaključilo dva ugovora o garanciji i to ugovor o garanciji za kreditni aranžman između Željezničkog prevoza (ŽPCG) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), za projekat finansiranja nabavke novih vozova koji bi se koristili u lokalnom prevozu putnika. Ugovorena vrijednost kredita iznosi 30 miliona eura sa rokom otplate od 15 godina, uz kamatnu stopu šestomjesečni EURIBOR + jedan odsto. Državna garancija je izdata na puni iznos kreditnog zaduženja.

Zaključen je ugovor o garanciji za kreditni aranžman između Montecargo i Crnogorske komercijalne banke, za projekat finansiranja investicionih popravki voznih sredstava (lokomotiva i vagona). Riječ je o kreditu u vrijednosti od tri miliona eura, sa periodom otplate od 72 mjeseca i fiksnom kamatnom stopom od 5,5 odsto godišnje. Državna garancija je izdata na 80 odsto iznosa kreditnog zaduženja.