Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Подешавaња

Умањи / Увећај

Изаберите тему

Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Ekonomija

Б.Ч.Ј. [ Mina ]

12. 05. 2023. 14:42   >>  14:43 1

UPCG

Ekonomija mora imati primat nad politikom

Unija poslodavaca (UPCG) će podržavati kreatore politika i donosioce odluka, ali i biti kritičar svih loših odluka i rješenja koja se sprovode bez analize uticaja na crnogorsku privredu, saopšteno je iz Izvršnog odbora te asocijacije.

Iz Izvršnog odbora UPCG su kazali da je ta asocijacija svojim postojanjem i djelovanjem punih 20 godina, kao socijalni partner, dokazala istrajnost i dosljednost u stvaranju fer uslova za privređivanje, ravnopravnost preduzeća, konkurentnost i razvoj crnogorske ekonomije.

„Takođe, UPCG se od osnivanja intenzivno zalagala za suzbijanje selektivnog postupanja državnih organa i omogućavanja privilegovanog položaja pojedinaca i kompanija, sive ekonomije, te zahtijevala veću odgovornost i transparentnost u javnoj potrošnji. Zbog svega navedenog, Unija poslodavaca, kao nezaobilazan faktor, od samog početka mora biti uključena u proces donošenja odluka koje se suštinski tiču njenog članstva“, navodi se u saopštenju.

Pretpostavka pravog socijalnog dijaloga je, kako se dodaje, sprovođenje prethodnih tripartitnih konsultacija (Vlade, sindikata i poslodavaca) o realnom stanju i potencijalnim pravcima razvoja ekonomskih i socijalnih odnosa.

Na sjednici održanoj u UPCG, Izvršni odbor se posebno osvrnuo na teme digitalizacije javne uprave koja bi riješila mnoge probleme kod zapošljavanja stranaca, nedostatak adekvatne domaće radne snage - naročito u vrijeme ljetnje turističke sezone, kao i na najavu Inicijative za skraćenje radnog vremena.

Razmatrajući Inicijativu za skraćenje radnog vremena koje je prisutno u javnosti poslednjih dana, Izvršni odbor UPCG je iskazao sumnju da nijesu uzeti u obzir svi mogući efekti i posljedice koje bi ono moglo izazvati.

„Bojazan je da bi loši efekti nadmašili pozitivne, odnosno da sprovođenje tih mjera može dovesti do umanjenja, a ne očekivanog povećanja budžetskih prihoda, te produktivnosti i konkurentnosti privrede”, navodi se u saopštenju.

Kod proklamovanog skraćenja radnog vremena sa osam na sedam radnih sati, IO UPCG je kazao da je privreda ostala uskraćena za analizu ili makar dodatna pojašnjena - na koji način bi ono bilo sprovedeno, u kojoj mjeri može uticati na procese rada kompanija, koje djelatnosti će biti u mogućnosti da isto sprovedu, te šta će biti sa granama u kojim su radna mjesta pokrivena 24 sata.

„Iako se pokretači ove ideje pozivaju na praksu u pojedinim zemljama EU, treba istaći da su eventualnom uvođenju ovakvih promjena prethodili testni periodi, upravo zbog procjene uticaja na privredu, nivo produktivnosti, konkurentnosti, uticaja na budžet, smanjenja nezaposlenosti, troška i broja izgubljenih dana po osnovu bolovanja”, rekli su iz UPCG.

Takođe, raznolikost prihvaćenih modela radnog vremena u zemljama EU, ukazuje na osjetljivost i kompleksnost tog pitanja i potrebu detaljnih analiza. Ipak, svega par njih je zakonski uredilo nedeljno radno vrijeme kraće od 40 sati, ostali ostavljaju kao mogućnost kompanijama da na osnovu potreba svojih procesa i tržišnih uslova to pitanje urede interno.

„Produktivnost u zemljama EU, koje su prihvatile neki od modela drugačijeg radnog vremena je tradicionalno najveća, ne samo među zemljama EU, nego i šire, što kod nas, ali i generalno na Balkanu nijesu baš podaci kojima se možemo pohvaliti”, kazali su iz UPCG.

Prema njihovim riječima, stiče se utisak da bi najavljeno skraćenje radnog vremena jedino godilo javnoj upravi, koja iz dana u dan bilježi sve veći broj službenika. Iako brojnija, a od skora i značajno pospješena rastom zarada, njena efikasnost i efektivnost izostaje i daleko je od očekivanja građana i privrede.

„Ne treba izgubiti iz vida činjenicu da prema međunarodnim standardima pauza ne ulazi u redovno radno vrijeme, te bi diskusija na tu temu najvjerovatnije dovela do uvođenja minimalne satnice, odnosno plaćanje prema vremenu prevedenom na radu kakva je praksa praktično u svim zemljama EU”, navodi se u saopštenju.

Izvršni odbor UPCG se osvrnuo i na činjenicu da Crna Gora ima preko 40 hiljada nezaposlenih, što zahtijeva posebne analize i nova normativna rješenja. Takođe, tu je i preko 50 hiljada zaposlenih u javnoj upravi, sa velikim brojem penzionera i osoba u stanju socijalne potrebe, te činjenica da crnogorsku privredu 99 odsto čine mala i srednja preduzeća (MSP) i da je broj blokiranih firmi iz dana u dan sve veći.

IO UPCG je stava da se odluke koje su od uticaja na privredu, zaposlene, ali i državu, ne mogu i ne smiju, kreirati na osnovu procjene šta je blagougodno čuti. Poruke, a posebno odluke moraju biti odgovorne i utemeljene, te donošene na osnovu realnog stanja i pokazatelja.

Kao pitanje važno za sve oblasti funkcionisanja privrede, IO je razmatrao pitanje digitalizacije u javnoj upravi.

„Nažalost, taj segment je u ozbiljnom zaostatku i nije ni približno proporcijalan potrebama privrede. Za razliku od države, privrednici su u velikoj mjeri svoje poslovne procese unaprijedili i prenijeli na elektronski sistem rada, dok sa druge strane, javna uprava je ostala vezana za obavljanje postupaka i poslova „preko šaltera” i kaska za mnogim zemljama, pa čak i u regionu”, precizirali su iz UPCG.

Očigledan primjer takvog neefikasnog sistema u ovom trenutku postoji u, kako su rekli, aktuelnim procedurama zapošljavanja stranaca. Digitalizacija podnošenja zahtjeva, eliminisanje „suvišne” dokumentacije, umrežavanje sistema svih institucija koje su uključene u ovaj proces, a posebno MUP-a i uprava prihoda i carina i za inspekcijske poslove riješilo bi mnoge probleme na koje UPCG ukazuje dugi niz godina.

Izvršni odbor je takođe razmatrao i konstatovao da je problem manjka sezonskih radnika u turizmu svake godine sve veći.

„I pored velikog broja nezaposlenih na evidenciji Zavoda za zapošljavanje (ZZZ), poslodavci su primorani da posegnu za radnom snagom sa dalekih tržišta. Međutim, i tu se javljaju brojne barijere koje najviše dolaze do izražaja, kao i svake godine, u piku ljetnje turističke sezone. Zato UPCG smatra da bi, dok se ne stvore uslovi da Crna Gora preko DKP odobrava dozvole strancima za sezonski rad, dodatnu liberalizaciju trebalo usmjeriti i na sezonce koji bi radili u Crnoj Gori do 90 dana, a po uzoru na zemlje koje su takođe turističke destinacije”, navodi se u saopštenju.

Normativni okvir u oblasti zapošljavanja i rada stranaca zahtjeva dodatne izmjene koje moraju biti usklađene sa iskazanim potrebama privrede i tržišta rada, ali koje trebaju pratiti međunarodne standarde.

„Kako je finalizacija teksta izmjena Zakona o strancima u toku, budući da se i dalje o nekim rješenjima i predlozima UPCG „vaga” prateći između ostalog dešavanja u regionu i Evropi, jer ključnu ulogu u ovoj oblasti pored MUP-a ima i Ministarstvo rada i socijalnog straranja. Samim tim, konačan stav UPCG će moći da iznese po otvaranju javne rasprave”, zaključuje se u saopštenju.

Пратите нас на

Коментари1

Остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГВише
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара. Мање

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије

Најчитаније