Б.Ч.Ј. [ Мина ]

12. 05. 2023. 14:42   >>  14:43 1

УПЦГ

Економија мора имати примат над политиком

Унија послодаваца (УПЦГ) ће подржавати креаторе политика и доносиоце одлука, али и бити критичар свих лоших одлука и рјешења која се спроводе без анализе утицаја на црногорску привреду, саопштено је из Извршног одбора те асоцијације.

Из Извршног одбора УПЦГ су казали да је та асоцијација својим постојањем и дјеловањем пуних 20 година, као социјални партнер, доказала истрајност и досљедност у стварању фер услова за привређивање, равноправност предузећа, конкурентност и развој црногорске економије.

„Такође, УПЦГ се од оснивања интензивно залагала за сузбијање селективног поступања државних органа и омогућавања привилегованог положаја појединаца и компанија, сиве економије, те захтијевала већу одговорност и транспарентност у јавној потрошњи. Због свега наведеног, Унија послодаваца, као незаобилазан фактор, од самог почетка мора бити укључена у процес доношења одлука које се суштински тичу њеног чланства“, наводи се у саопштењу.

Претпоставка правог социјалног дијалога је, како се додаје, спровођење претходних трипартитних консултација (Владе, синдиката и послодаваца) о реалном стању и потенцијалним правцима развоја економских и социјалних односа.

На сједници одржаној у УПЦГ, Извршни одбор се посебно осврнуо на теме дигитализације јавне управе која би ријешила многе проблеме код запошљавања странаца, недостатак адекватне домаће радне снаге - нарочито у вријеме љетње туристичке сезоне, као и на најаву Иницијативе за скраћење радног времена.

Разматрајући Иницијативу за скраћење радног времена које је присутно у јавности последњих дана, Извршни одбор УПЦГ је исказао сумњу да нијесу узети у обзир сви могући ефекти и посљедице које би оно могло изазвати.

„Бојазан је да би лоши ефекти надмашили позитивне, односно да спровођење тих мјера може довести до умањења, а не очекиваног повећања буџетских прихода, те продуктивности и конкурентности привреде”, наводи се у саопштењу.

Код прокламованог скраћења радног времена са осам на седам радних сати, ИО УПЦГ је казао да је привреда остала ускраћена за анализу или макар додатна појашњена - на који начин би оно било спроведено, у којој мјери може утицати на процесе рада компанија, које дјелатности ће бити у могућности да исто спроведу, те шта ће бити са гранама у којим су радна мјеста покривена 24 сата.

„Иако се покретачи ове идеје позивају на праксу у појединим земљама ЕУ, треба истаћи да су евентуалном увођењу оваквих промјена претходили тестни периоди, управо због процјене утицаја на привреду, ниво продуктивности, конкурентности, утицаја на буџет, смањења незапослености, трошка и броја изгубљених дана по основу боловања”, рекли су из УПЦГ.

Такође, разноликост прихваћених модела радног времена у земљама ЕУ, указује на осјетљивост и комплексност тог питања и потребу детаљних анализа. Ипак, свега пар њих је законски уредило недељно радно вријеме краће од 40 сати, остали остављају као могућност компанијама да на основу потреба својих процеса и тржишних услова то питање уреде интерно.

„Продуктивност у земљама ЕУ, које су прихватиле неки од модела другачијег радног времена је традиционално највећа, не само међу земљама ЕУ, него и шире, што код нас, али и генерално на Балкану нијесу баш подаци којима се можемо похвалити”, казали су из УПЦГ.

Према њиховим ријечима, стиче се утисак да би најављено скраћење радног времена једино годило јавној управи, која из дана у дан биљежи све већи број службеника. Иако бројнија, а од скора и значајно поспјешена растом зарада, њена ефикасност и ефективност изостаје и далеко је од очекивања грађана и привреде.

„Не треба изгубити из вида чињеницу да према међународним стандардима пауза не улази у редовно радно вријеме, те би дискусија на ту тему највјероватније довела до увођења минималне сатнице, односно плаћање према времену преведеном на раду каква је пракса практично у свим земљама ЕУ”, наводи се у саопштењу.

Извршни одбор УПЦГ се осврнуо и на чињеницу да Црна Гора има преко 40 хиљада незапослених, што захтијева посебне анализе и нова нормативна рјешења. Такође, ту је и преко 50 хиљада запослених у јавној управи, са великим бројем пензионера и особа у стању социјалне потребе, те чињеница да црногорску привреду 99 одсто чине мала и средња предузећа (МСП) и да је број блокираних фирми из дана у дан све већи.

ИО УПЦГ је става да се одлуке које су од утицаја на привреду, запослене, али и државу, не могу и не смију, креирати на основу процјене шта је благоугодно чути. Поруке, а посебно одлуке морају бити одговорне и утемељене, те доношене на основу реалног стања и показатеља.

Као питање важно за све области функционисања привреде, ИО је разматрао питање дигитализације у јавној управи.

„Нажалост, тај сегмент је у озбиљном заостатку и није ни приближно пропорцијалан потребама привреде. За разлику од државе, привредници су у великој мјери своје пословне процесе унаприједили и пренијели на електронски систем рада, док са друге стране, јавна управа је остала везана за обављање поступака и послова „преко шалтера” и каска за многим земљама, па чак и у региону”, прецизирали су из УПЦГ.

Очигледан примјер таквог неефикасног система у овом тренутку постоји у, како су рекли, актуелним процедурама запошљавања странаца. Дигитализација подношења захтјева, елиминисање „сувишне” документације, умрежавање система свих институција које су укључене у овај процес, а посебно МУП-а и управа прихода и царина и за инспекцијске послове ријешило би многе проблеме на које УПЦГ указује дуги низ година.

Извршни одбор је такође разматрао и констатовао да је проблем мањка сезонских радника у туризму сваке године све већи.

„И поред великог броја незапослених на евиденцији Завода за запошљавање (ЗЗЗ), послодавци су приморани да посегну за радном снагом са далеких тржишта. Међутим, и ту се јављају бројне баријере које највише долазе до изражаја, као и сваке године, у пику љетње туристичке сезоне. Зато УПЦГ сматра да би, док се не створе услови да Црна Гора преко ДКП одобрава дозволе странцима за сезонски рад, додатну либерализацију требало усмјерити и на сезонце који би радили у Црној Гори до 90 дана, а по узору на земље које су такође туристичке дестинације”, наводи се у саопштењу.

Нормативни оквир у области запошљавања и рада странаца захтјева додатне измјене које морају бити усклађене са исказаним потребама привреде и тржишта рада, али које требају пратити међународне стандарде.

„Како је финализација текста измјена Закона о странцима у току, будући да се и даље о неким рјешењима и предлозима УПЦГ „вага” пратећи између осталог дешавања у региону и Европи, јер кључну улогу у овој области поред МУП-а има и Министарство рада и социјалног страрања. Самим тим, коначан став УПЦГ ће моћи да изнесе по отварању јавне расправе”, закључује се у саопштењу.