12. 12. 2022. 06:38   >>  17:49 6

НА РЈЕШЕЊЕ СЕ ЧЕКА ДЕЦЕНИЈУ И ПО

И поред најава још нема директног платног промета између ЦГ и Србије

Док су односи званичне Подгорице и Београда никад бољи не може се рећи да бенефите те сарадње осјећају грађани и привредници. Једно од неријешених питања је и успостављање директног платног промета између Црне Горе и Србије. Из Централне банке Црне Горе за портал РТЦГ су казали да сви услови постоје али је само једна банка изразила интересовање за тај посао. Сматрају да би рјешење требало тражити у оквиру Берлинског процеса кроз повезивање Централних банака земаља Западног Балкана и Европске централне банке (ЕЦБ). Напомињу да ЕЦБ тренутно разматра захтјев ЦБЦГ за системско рјешење тог питања.

Министар финансија Александар Дамјановић средином јула саопштио је да тај је Владин ресор иницирао питање директног платног промета између Црне Горе и Србије, те да је упућен допис Централној банци Црне Горе (ЦБЦГ).

"Очекујем да убрзо буду разматрани предлози за успостављање директног платног промета између Црне Горе и Србије, да би се елиминисала дугогодишња бизнис баријера у пословању и смањили трошкови грађанима и привреди", казао је тада Дамјановић.

И премијер Дритан Абазовић прошлог мјесеца током боравка на регионалној конференцији у Београду казао је да остаје привржен реализацији иницијативе да Србија и Црна Гора успоставе заједнички платни промет.

Ове најаве поздравили су тада послодавци.

"Кључни разлог је, очигледно, био изостанак спремности надлежних органа да се изнађе рјешење, а не обезбјеђење неких техничких и нормативних претпоставки, што је било објашњење које се годинама уназад саопштавало и њиме оправдавало наметање додатних трансакционих трошкова привреди", казали су из Уније послодаваца Црне Горе (УПЦГ).

Сматрају да је рјешење тог питања једноставно и да је потребна само добра воља.

"Директан платни промет при пословању између Црне Горе и Србије не постоји, иако је рјешење веома једноставно – банке у обје државе треба да закључе билатералне уговоре о отварању рачуна, преко којег би се плаћале пословне трансакције. Тиме би се превазишла постојећа ситуација коју карактерише да привредни субјекти, уз високе провизије које им наплаћују треће банке, треба да чекају дуже од два дана да им новац 'легне' на рачун", наводе из УПЦГ.

Иако је Србија вишедеценијски највећи спољнотрговински партнер Црне Горе, осим најава, и чинило се, добре воље, рјешења питања платног промета између двије земље, до данас нема.

Плаћања још увијек посредством страних банака

Платни промет са Србијом се сада обавља на исти начин и под истим условима као и са сваком другом земљом - посредством страних кореспондентских банака.

"За размјену порука користи се SWIFT (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication) мрежа. Међународне платне трансакције са Србијом се у већини случајева обављају преко кореспондентских банака из Њемачке, мада у посљедње вријеме расте број кореспондентских банака и из других земаља ЕУ. Уколико се платне трансакције извршавају преко банака из исте групације или са кореспондентском банком са којом је одрађена размјена кључева (РМА), оне се реализују истог дана и уз ниже трошкове. У супротном, реализација ових платних трансакција траје два до три дана", објаснили су из ЦБЦГ.

За одговоре на питање да ли се и када може очекивати испуњење обећаног и успостављање директног платног промета, из Министарства финансија су нас упутили на Централну банку Црне Горе (ЦБЦГ) а они наводе да је то питање актуелно већ деценију и по, те да комуникација са Народном банком Србије (НБС) није прекидана.

Напомињемо, покушаја да се проблем ријеши било је и раније. Још у септембру 2007. године, гувернери централних банака Црне Горе, Републике Србије и Босне и Херцеговине, закључили билатералне споразуме о клирингу међународних плаћања, са циљем да се успостави регионални мултилатерални клиринг на територији ових држава. Посљедњу комуникацију и размјену искустава са НБС и Централном банком БиХ по овом питању, како наводе из ЦБЦГ имали су у септембру и октобру ове године. Истичу да је неопходна инфраструктура обезбијеђена од самог старта.

Заинтересована само једна банка

ЦБЦГ наводе да су у октобру одржали састанке са кредитним институцијама.

"Само једна несистемска кредитна институција исказала је начелну заинтересованост за приступање клирингу међународног система плаћања са са Републиком Србијом и БиХ, док ће коначну одлуку донијети када буду детаљније упознати са свим трошковима. Остале кредитне институције за сада нијесу показале заинтересованост за приступање клирингу међународних плаћања са Републиком Србијом и БиХ", наводе из ЦБЦГ.

Разлози које су банке навеле су, кажу, разноврсни. Поједине институције су, како наводе, објасниле да правним лицима већ нуде повлашћене тарифе за прекогранична плаћања, неке да не наплаћују трошкове страних банака, док су неке банке саопштиле да имају мали број трансакција са Републиком Србијом, па то не оправдава трошкове повећања комплексности ситема.

"Неке кредитне институције имају стратешки став да пут ка оптималном моделу треба тражити у оквиру постојећих стратешких иницијатива за унапређење прекограничних плаћања које укључују све земље Западног Балкана, као и у контексту потенцијала који доноси европска перспектива земаља региона. По њима, то би био модел који ће обезбиједити савремен и ефикасан платни промет и додатну вриједност за тржишне учеснике и кориснике платних услуга", наводе из ЦБЦГ.

Поручују да ће са несистемском кредитном институцијом која је исказала начелну заинтересованост за приступање клирингу међународних плаћања са Републиком Србијом и БиХ наставити разговоре како би она прије доношења одлуке добила што прецизније информације о трошковима и свим другим потребним предусловима.

Из ЦБЦГ истичу и да су наведеним активностима исцрпили своје мандатом дате оквире везане за приступање клирингу међународних плаћања са Републиком Србијом и БиХ.

Напомињу, да када је у питању имплементација споразума о клирингу међународних плаћања у девизама, немају мандат да утичу на комерцијалне послове и услове банака, те да не могу обавезати кредитне институције који платни систем ће користити приликом обављања међународних трансакција са финансијским институцијама у Републици Србији или било којој другој земљи, осим у случају да се ради о активностима које би имале директан утицај на финансијску стабилност, што, како истичу, овдје није случај.

У 2020. банке приходовале 1,7 милиона а прошле 2,48 милиона еура

Из ЦБЦГ наводе да су анализом нивоа обрачунатих накнада по основу платног промета са Републиком Србијом коју су спровели у октобру утврдили да су банке по tom основу 2020. године приходовале 1,7 милиона еура односно 2,48 милиона еура у 2021. 

"Укупна вриједности послатих и примљених међународних платних трансакција према Србији и из Србије износе 998,2 милиона еура у 2020. години, односно 1,48 милијарди еура у 2021. години. Кредитне институције су приходовале од накнада по основу послатих и примљених међународних платних трансакција према Србији и из Србије 1,7 милиона еура у 2020. години, односно 2,48 милиона еура у 2021. години. То значи да су по овом основу кредитне институције приходовале 0,17% укупне вриједности трансакција, од чега шест од 11 кредитних институција је по овом основу приходовало мање од 100.000 еура годишње", казали су из ЦБЦГ.Рјешење тражити под покровитељством Берлинског процеса

На питање како ријешити ово дугодишње питање из ЦБЦГ указују на анализу Свјетске банке из марта ове године која, како наводе, недвосмислено показује да имплементација пројекта под покровитељством Берлинског процеса - креирање мултилатералног аранжмана повезивања централних банка Западног Балкана са Европском централном банком (ЕЦБ) - ТАРГЕТ Инстант Паyмент Сеттлемент (ТИПС), представља најоптималнију и најефикаснију опцију обезбјеђења јефтиних и брзих прекограничних плаћања.

"ТИПС је нова услуга тржишне инфраструктуре, коју је Еуросистем покренуо у новембру 2018. године. Она омогућава пружаоцима платних услуга да понуде трансфере средстава својим клијентима у реалном времену и нон-стоп, сваког дана у години. То значи да захваљујући ТИПС-у грађани и фирме могу међусобно преносити новац у року од неколико секунди, без обзира на радно вријеме њихове локалне банке. То би у конкретном случају за Црну Гору значило значајно смањење трошкова учесницима у платном промету, уз 24-часовну расположивост за међународне платне трансакције не само са Републиком Србијом, већ и са свим земљама Западног Балкана, као и са чланицама ЕУ", појаснили су из ЦБЦГ.

Напомињу да је гувернер ЦБЦГ Радоје Жугић, прошлог мјесеца са гувернерима држава Западног Балкана упутио заједнички захтјев ЕЦБ, за имплементацију тог рјешења.

"ЕЦБ тренутно разматра овај захтјев који би на системски начин обезбиједио ефикасна међугранична плаћања на Западном Балкану", саопштено је Порталу РТЦГ из ЦБЦГ.

Као један од разлога непостојања директног платног промета између двије земље могло се чути и то што Црна Гора није дио еурозоне већ само користи еуро као валуту.

"Имајући у виду да Црна Гора користи еуро, процес успостављања међународног платног промета кроз Берлински процес ће бити мого једноставнији. ЦБЦГ развој платног промета развија у три правца: за унутрашњи платни промет ЕУ компатибилно инстант плаћање, које ће у старту бити компатибилно са СЕПА и ЕПЦ захтјевима (тендер за овај пројекат ће ускоро бити покренут); Креирање мултилатералног аранжмана повезивања централних банка Западног Балкана са ТИПС-ом ЕЦБ; Креирање националног регулаторног оквира за приступање СЕПА-и, јединственој европској зони плаћања", закључују из ЦБЦГ.

Јелена Бобичић Човић