B.Č.J. [ Mina ]

CDT

Neophodna nova politika privlačenja stranih investicija

Vlada mora usvojiti novu politiku privlačenja stranih investicija i uvesti set mehanizama kako bi se zaustavila dominacija korozivnog kapitala koji potencijalno može imati negativan uticaj na spoljnopolitičko opredjeljenje i funkcionisanje države, ocijenili su iz Centra za demokratsku tranziciju (CDT).

Izvršni direktor CDT-a, Dragan Koprivica, kazao je da je pred Vladom taj veoma važan i naporan posao, ukoliko želi zaista da bude evropska, odnosno realizuje ciljeve proklamovane u ekspozeu mandatara.

„U Crnoj Gori se, u prethodnih sedam godina, značajno povećao udio učešća kapitala iz autoritarnih, hibridnih režima u direktnim stranim investicijama. Iako je u tom periodu javno proklamovana politika 'prozapadne' orijentacije države, ekonomski odnosi sa inostranstvom su u velikoj mjeri zavisili od država koje ne pripadaju tom vrijednosnom opredjeljenju“, naveo je Koprivica u saopštenju.

Prema njegovim riječima, prvi koraci Vlade i najava dolaska investitora iz demokratskih zemalja ohrabruju, ali je taj set ad hoc aktivnosti potrebno povezati i pretvoriti u funkcionalnu i dobro osmišljenu politiku, čiji je cilj da korozivni kapital bude zamijenjen konstruktivnim.

„Ovaj posao neće biti lak, zahtijeva mnogo energije i napora, ali je to jedini put da se prekine licemjerna politika prethodnih vlada“, rekao je Koprivica.

On je precizirao da se učešće kapitala iz zemalja koje list Ekonomist klasifikuje kao potpune demokratije rapidno smanjilo, sa 56,6 odsto u 2015, na 22,7 odsto u prošloj godini.

U istim referentnim godinama, udio kapitala iz autoritarnih i/ili hibridnih režima popeo se sa 18,1 na 35 odsto.

U nekim godinama ovog perioda odnos priliva kapitala iz demokratskih i nedemokratskih država je bio još nepovoljniji.

„Zanimljivo je da je u posljednje dvije došlo do značajnog povećanja investicija iz Rusije, za 41,4 odsto u 2020. godini u odnosu na 2019, i 66,2 odsto u prošloj u odnosu na 2020. godinu. Priliv investicija u prošloj godini iz Rusije i iz država autoritarnog ili hibridnog režima čini 35 odsto ukupnih stranih investicija. Ukoliko bi koristili Freedom House rang listu po kojoj se Srbija smatra hibridnim režimom, tada bi učešće ovog kapitala činilo čak 43,5 odsto ukupnih investicija“, dodao je Koprivica.

Kada, kako je rekao, imamo na umu ove podatke, postavlja se pitanje da li je odlaganje usvajanja sankcija Rusiji zaista bilo pitanje nerazumijevanja unutar Vlade, ili je u pitanju bilo nešto mnogo veće i značajnije.

Prema njegovim riječima, da bi se postepeno prevazilazilo trenutno stanje, uz značajno povećanje diplomatskih napora, borbe za vladavinu prava i političku odlučnost, dalekovidost i iskrenost, potrebno je ispuniti nekoliko važnih mjera.

Potrebno je poboljšati zakonski okvir kroz uvođenje obavezujućih mehanizama kontrole stranih investicija (skrining investicija).

„Potrebno je objavljivanje registra podataka o stvarnim vlasnicima kompanija i puna implementacija Pete direktive EU o sprečavanju pranja novca, kao i jačanje kontrolnih mehanizama u postupku dodjeljivanja i praćenju efekata državne pomoći u ostvarenju ciljeva zbog kojih je dodijeljena i jačanje povoljnog i predvidivog poslovnog ambijenta“, smatra Koprivica.

On je dodao i da treba osnažiti Regionalnu agendu za investicije država Zapadnog Balkana istraživanjima o uticaju stranog kapitala na ekonomsku i političku stabilnost države u koju dolazi.