[ Pobjeda ]

ČEKAJUĆI ODLUKU

Indirektan doprinos MA 150 miliona godišnje

Na koji način će se na Montenegro airlines odraziti odluka Agencije za zaštitu Konkurencije koja je nedavno naložila Ministarstvu saobraćaja da obustavi dodjelu 155 miliona eura nacionalnom avio-prevozniku, do odlučivanja o usklađenosti Zakona o ulaganju u konsolidaciju i razvoj MA sa Zakonom o kontroli državne pomoći- još se ne zna.

Odgovor Pobjeda nije uspjela da dobije ni od Ministarstva saobraćaja niti od Montenegro airlines. Nije saopšteno ni kada bi trebalo Agencija da odluči o usklađenosti zakona.

Dok se čekaju sve ove odluke, nesporan je značaj ove kompanije na kompletnu ekonomiju, a posebno turizam. Pobjeda je o tome nekoliko puta već pisala, ali I o izdašnoj ppomoći vlada drugih država svojim nacionalnim avio kompanijama.

Doprinos

Podsjetimo da je parlament krajem prošle godine usvojio leks specijalis kojim se predviđa dokapitalizacija kompanije MA ulaganjem 155 miliona eura u narednih šest godina za pokrivanje dospjelih obaveza prema povjeriocima i investicije u razvoj. MA je lani prevezao rekordnih 657,28 hiljada putnika, a iz Vlade je ranije saopšteno da je indirektan doprinos kompanije MA turističkoj i ostaloj privredi, 150 miliona eura godišnje.

MA je u toku prošle godine zabilježio rast broja putnika gotovo na svim tržištima, i to od tri odsto u Beogradu, deset odsto u Parizu, 25 odsto u Rimu, do čak 37 odsto u Ljubljani. MA je lani saobraćao na ukupno 30-ak destinacija, 16 u redovnom i ostalo u čarter saobraćaju.

"Učešće MA u ostvarenom prometu na crnogorskim aerodromima je u prošloj godini bilo na nivou od 25 odsto, u konkurenciji od više od 50 redovnih, čarter i niskobudžetnih avio-kompanija", kazali su ranije iz MA.

MA je, kao je ranije navedeno iz nacionalne avio-kompanije, od osnivanja do kraja prošle godine prevezao više od 9,5 miliona putnika. Samo u 2017, 2018 i 2019. godini prevezli su oko 1,87 miliona putnika, sa ukupnim doprinosom državnoj privredi većim od pola milijarde eura od čega se prema državnom budžetu odlilo blizu 100 miliona eura.

Iz Vlade je ranije saopšteno da je indirektan doprinos kompanije MA turističkoj i ostaloj privredi, prema analizama, 150 miliona eura godišnje, odnosno za period od tri godine (2017, 2018 i 2019) oko 450 miliona eura.

Ministar saobraćaja i pomorstva Osman Nurković, je u decembru tokom rasprave u parlamentu kazao da Zakon o ulaganju u konsolidaciju i razvoj MA nije idealno rješenje, ali da nema druge opcije za opstanak nacionalnog avio-prevoznika.

On je tada saopštio i da Vlada nije dozvolila da dođe do stečaja i eventualnog gašenja nacionalnog avio-prevoznika, već je donijela odluku da usvoji i predloži taj zakon.

"Sve kalkulacije nedvosmisleno pokazju da bi gašenje imalo dalekosnežne posljedice, dok benefiti od rada daleko prevazilaze troškove ulaganja u konsolidaciju i razvoj", tvrdio je Nurković.

Zakonom se, kako je ranije saopšteno iz Vlade, stvaraju osnovne pretpostavke za tržišno poslovanje avio-prevoznika i shodno tome brojni pozitivni efekti po cjelokupnu crnogorsku ekonomiju.

Predsjednik Odbora direktora MA Nikola Vukićević je krajem maja saopštio Pobjedi da je Zakon o ulaganju u konsolidaciju i razvoj MA jasan izraz namjere i Vlade i Skupštine da pitanje konsolidacije i razvoja MA riješe na sveobuhvatan način. Pod tim podrazumijeva zatvaranje dugova iz prošlog perioda i stvaranje preduslova za profitabilno poslovanje, kroz investicije u nabavku aviona i restauraciju motora.

On smatra da je država postupila na jedini način koji je bio i ekonomski i socijalno ispravan preduzimajući neophodne mjere da se sačuva nacionalna avio-kompanija.

"To su uradile sve zemlje regiona koje imaju svoje nacionalne kompanije, ulažući značajno više novca nego Crna Gora u njihov oporavak i razvoj. Govorimo o stotinama miliona eura u preuzimanje dugova JAT-a i kasnija ulaganja u Air Serbia. Slična je stvar sa Croatia Airlines-om. Uz desetak miliona eura godišnje državne pomoći za odvijanje saobraćaja od javnog interesa", podsjetio je Vukićević.

Prema njegovim riječima to su uradile sve zapadnoevropske zemlje početkom 90-ih godina, ulažući u konsolidaciju i pripremajući svoje nacionalne avio-prevoznike za privatizaciju.

"I vidite kako se danas države ponašaju u vrijeme krize, kada treba spasavati svoje avio prevoznike. Ponovo su milijarde eura i dolara bespovratne ili vrlo povoljne državne pomoći Vlade širom svijeta obezbijedile za svoju avio industriju, svjesne značaja koji ova grana privrede ima na nacionalnu ekonomiju. I to je možda najbolji dokaz ispravnog postupanja naše Vlade kada je odnos prema nacionalnoj avio-kompaniji u pitanju", istakao je ranije Vukićević.