Tufik Softić

Drvoprerađivači o potkornjaku

Ekonomska šteta 20 miliona, ekološka nesaglediva

Ekonomska šteta od bolesti šuma koju izaziva parazit potkornjak na teritoriji opštine Plav u ovom trenutku se procjenjuje na oko dvadeset miliona eura, dok je u ekološkom pogledu praktično neprocjenjiva. To su u Portalu RTCG kazali u Udruženju drvoprerađivača iz ovog grada, koji su nam dostavili i video zapise napravljene juče i prekjuče.

Član tog udruženja građana koje se profilisalo kao aktivna ekološka organizacija, Nedžad Cecunjanin, obratio se zbog toga javno predsjedniku države Jakovu Milatoviću, premijeru Milojku Spajiću, poslaniku Armenu Šehoviću, kao i Upravi za inspekcijske poslove da pomognu oko nalaženja rješenja.

On je na svom Fejsbuk nalogu uz video snimke napisao da „slika govori više od riječi, ovo je ekocid, prva zona od Hridskog jezera prema katunu Bajrovića, ovo nije bilo prošle godine“. „Umjesto da se proglasi epidemija, oni su izuzeli inspektora Hakiju Jasavića da ne vrši nadzor u NP Prokletije i da ne kaže da je ovo što se radi kriminal, a jedini krivci su Agencija za zaštitu životne sredine, Nacionalni parkovi Crne Gore i NP Prokletije“, napisao je Cecunjanin.

On je objasnio da je upravo zbog toga postavio ove video snimke na svojoj Fejsbuk stranici.

„Neka narod gleda, ne može se ovo sakriti od naroda"

"A vidjećete tek sa mjesec dana, krajem septembra kakve su to razmjere. U ovom trenutku je potkornjakom na području plavske opštine zahvaćeno pet hiljada hektara, a to vam je minimum oko 150 hiljada kubika čamovine, i zaštićene vrste molike prema Hridskom jezeru“, kazao je Cecunjanin za naš portal. Prema njegovim riječima ekološke štete koje će nastati zbog ovolikog uništavanja četinara daleko prevazilaze granice Crne Gore.

"Nema toga stručnjaka koji može izračunati kolika je ekološka šteta. Koliko jedno stablo smrče upije štetnog ugljendioksida, a koliko emituje kiseonika. Kada bi se sve to sračunalo i pomnožilo sa brojem oboljelih stabala, onda bi ovo mogli nazvati eko kriminalom. I pri tome niko ništa ne preduzima“, rekao je Cecunjanin.

Cecunjanin ovu situaciju upoređuje sa „ubijanjem Plava bez ijednog ispaljenog metka, jer ovo ni jedan okupator ne bi mogao ovako da uradi šta je neko nečinjenjem uradio“. Priča oko bolesti potkornjaka u šumama Nacionalnog parka Prokletije prvu put je pokrenuta u ljeto 2022. godine, a zatim je dobila na težini u nobembru mjesecu prošle godine, kada je šumarski inspektor iz Plava Hakija Jasavić podnio Osnovnom državnom tužilaštvu u Plavu krivičnu rijavu protiv menadžmenta Nacionalnih parkova Crne Gore, koji nisu postupili po nalogu iz aprila te godine da izvrše sanitarnu sječu.

Bolest potkornjaka je zbog tog nemara ekpanzivno napredovala i napravila milionske štete državi Crnoj Gori. Jasavić je tada objasnio da je rješenje o potrebi sanitarne sječe, dostavio još u aparilu 2022. godine u skladu sa Zakonom o šumama član 45. Kada je u aprilu izvršio kontrolu, ustanovio je da je oboljelo oko pet do šest hiljada kubika čamove šume.

U avgustu, u novoj kontroli, ustanovio je da ne samo da nije obavljena sanitarna sječa i izvršena zakonska obaveza, već se bolest raširila i zahvatila 10 do 15 hiljada kubika šume u NP Prokletije. Zbog nemara i nerada već u oktobru i novenbru prošle godine oboljelo je šume u količini od 50 do 60 hiljada kubika u NP Prokletije, da bi u poslednjoj kontroli ovog proljeća ustanovio da je bolest zahvatila 100 hiljada kubika šume u Nacionalnom parku. Osnovno državno tužilaštvo je krivičnu prijavu ovog inspektora proslijedilo Specijalnom državnom tužilaštvu, ali je SDT vratio na postupanje ODT Plav.

"Ono što ja znam je to da je Jasavić, kao odgovoran čovjek, napisao nedavno novčanu kaznu NPCG, i da je poslije toga iz tog javnog preduzeća zatraženo njegovo izuzeće, što je Uprava inspekcijskih poslova i učinila i izuzela ga iz nadzora NP Prokletije. Ali je zato tužilac sada tražio da se procijeni šteta koja je pričinjena, i neko će zbog ovoga kad-tad morati da odgovara“, rekao je Cecunjanin.

On je kazao da ove podatke koje iznosi u javnost još niko nije pobio, i zatražio je da to neko slobodno pokuša da učini.

"Mi u našem udruženju kažemo da je ekonomska šteta do sada 20 miliona eura. Neka neko napravi drugu računicu i neka nas demantuje, a mi ćemo nastaviti da javnosti ako treba i svakodnevno putem medija i društevenih mreža šaljemo fotografije i video snimke koji govore više od bilo čega“, kazao je Cecunjanin.

Inspektor Hakija Jasavić juče nije želio da priča na ovu temu, i samo je potvrdio da mu je zabranjeno da istupa u javnosti putem medija.

U međuvremenu je građanski aktivista iz Plava Rašit Marković putem Fejsbuka poručio da neko želi da napravi inspektora Jasavića neprijateljem „većim od potkornjaka“.

"Nadležni ovo ne vide. Epidemija potkornjaka prijeti nestajanjem šume u NP Prokletije. Pomognite dijeljenjem. Apel za pomoć barem dijeljenjem“, napisao je Marković ispod video objava Nedžada Cecunjanina.