Slobodan Maričić - BBC novinar  [ BBC ]

08. 10. 2025. 16:54   >>  18:20

Odlazak Zdravka Šotre: 'Prosto je bio neuništiv'

Zdravko Šotra, jedan od najpoznatijih srpskih reditelja, preminuo je u 93. godini.

Imam jednog dobrog ujaka, ne znate ga vi, koji kad god kupi nešto novo, a voli često da pazari štošta, odmah uz osmeh viče: „Ja sam prvi u Zemun doneo...“

Tako je citat iz serije i filma Više od igre ušao u svakodnevnu upotrebu u našoj porodici - ponavlja ga maltene ko god nešto iole novo dobije ili kupi.

I to je sigurno, uprkos čestim repriziranjima velikog broja njegovih ostvarenja, moj najčešći susret sa Zdravkom Šotrom, jednim od najpoznatijih srpskih reditelja, koji je preminuo u 93. godini.

„Šotra je prosto bio neuništiv, godinama je radio i radio i radio, u jednom trenutku sam mislio neće ni umreti“, kaže Petar Božović, koji u Više od igre ima jednu od glavnih uloga, za BBC na srpskom.

Naziva je „premijom" i ulogom koja mu je mnogo pomogla u karijeri.

„Ime Zdravka Šotre je veliko u istoriji naše televizije i filma. Njegova dela su nezaobilazna“, smatra.

Uz slavni susret Radničkog i Građanskog, na kojem je Becić (Božović) pokazao šta zna, ali ni to nije bilo dovoljno, u mojoj kući su se uvek posebno cenili Šesta brzina/U majstorskoj radionici, sa Zoranom Radmilovićem kao naivnim i simpatičnim majstor Životom.

A posebno Idemo dalje, gde Dragan Nikolić uči decu životu, Bata Živojinović ništa ne progovara, a Bata Stojković priča onaj vic.

Kada bi neko pomenuo matematiku, moja majka je za opis mog neznanja ponekad koristila - „možda ne zna tablicu množenja, ali zna da vozi točak".

Zapravo, iako su svuda oko nas, teško je nabrojati sva Šotrina televizijska i filmska ostvarenja, kojih ima više od 120, pišu mediji.

Izdvajaju se još Igmanski marš, Braća po materi, Boj na Kosovu, Gospođa ministarka, Lajanje na zvezde, Zona Zamfirova, Pljačka Trećeg rajha, Ivkova slava i Šešir profesora Koste Vujića.

Šotra je u međuvremenu objavio i dve knjige.

Autobiografiju Držanje za vazduh i Mojih 500 glumaca, gde je pobrojao sve velikane sa kojima je radio tokom višedecenijske karijere, a za koju Petar Božović kaže da je „velika i izvenredna stvar za istoriju pozorišta i filma“.

„Sa njim su glumci obožavali da rade, bio je reditelj koji zna šta hoće, lagan i uvek dobrog raspoloženja, omogućavao je glumcima da rade u finoj i prijatnoj atmosferi“, kaže glumica Svetlana Bojković za BBC na srpskom.

„A veoma je bio plodonosan".

• Dušan Makavejev: Filmovima rušio tabue, živeo slobodu
• Koja je tajna filma „Za danas toliko"
• O „Volji sinovljevoj" i fantastici na domaćem filmu: Zašto partizani nikada nisu pucali u vanzemaljce

Biografija

Zdravko Šotra je rođen 14. februara 1933. godine kod Stoca, u Hercegovini.

Diplomirao je režiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu.

Na Televiziji Beograd, kasnije Radio-televiziji Srbije, bio je zaposlen od 1958. do 2001. godine.

„Dao je veliki doprinos srpskoj kinematografiji i gotovo je nemoguće izdvojiti neku od njegovih serija ili filmova“, naveli su o njemu na sajtu RTS-a.

„Svim njegovim serijama je zajedničko to što su nekoliko puta reprizirane, a publika ih je svaki put sa oduševljenjem ponovo gledala“, dodaju.

Posebno popularne i gledane bile su njegove ekranizacije ljubavnih romana Mir-Jam: Ranjenog orla, Greha njene majke i Nepobedivog srca.

Pritom, njegova filmska adaptacija Zone Zamfirove iz 2002. bio je najgledaniji domaći film svih vremena, sa oko 1.200.000 gledalaca u bioskopima.

Tokom sedamdesetih režirao je emisiju Obraz uz obraz sa Draganom Nikolićem i Milenom Dravić, jednu od najpopularnijih tog doba.

Bio je poznat i kao reditelj koji brzo snima, bez previše ponavljanja kadrova.

„Dosta je radio sa Draganom Nikolićem, koji mu je jednom rekao nešto poput 'ne dopada mi se ovaj dubl, ajde da uradimo još jedan'.

„'Da si mogao ti bi iz prve uradio', odgovorio mu je Šotra“, priča Svetlana Bojković uz osmeh.

Za sebe je govorio da „ne zna reditelja koji se toliko druži sa glumcima“, što i oni sami potvrđuju.

„Družili smo se u Dubrovniku, bio je veoma komunikativan čovek, kad se radi, radi se, kad se šenluči, šenluči se“, kaže Božović.

„Slavili smo rođenje mog sina za vreme snimanja Više od igre 1975. godine... Da li je moguće, 1975, ej, bre“.

Svetlana Bojković tu ističe da je Šotra „bio istinoljubiv čovek, tako da se slagao dobro sa glumcima“, koje je mnogo voleo.

Dobitnik je nagrade na Pulskom festivalu, nekoliko Zlatnih i Srebrnih mimoza u Herceg Novom, Zlatni vitez u Moskvi, Nagrada na festivalu u Pragu, Oktobarska nagrada grada Beograd, Gran pri u Portorožu, Zlatna harfa u Dablinu, Zlatna ruža Montrea za ostvarenje Roman sa kontrabasom 1972.

Poslednje Šotrino ostvarenje bila je istorijska dramska serija Aleksandar od Jugoslavije iz 2021, po romanu Vuka Draškovića, koju potpisuje i kao scenarista.

Prva supruga mu je bila Nikica Marinović, nekadašnja mis Jugoslavije, sa kojom je dobio sina Marka. Poslednje godine života proveo je sa Nedom Todorović, novinarkom i profesorkom novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Na društvenim mrežama od njega se opraštaju brojni glumci, ali i ljubitelji filmova.

„Dan za koji smo mislili da nikad neće doći je ipak svanuo, pa moramo reći do skorog viđenja jednom od najplodnijih reditelja sa ovih prostora", navodi se u tekstu na stranici Beleške o filmu, posvećenoj kinematografiji.

„Bio sam među onima koji ga nisu voleli jer je uvek igrao na sigurno, režirao zanatski i oživeo treš serije koje nisam mogao da smislim, ali, čak i da je to sve tačno, snimio je neke od najboljih serija koja je televizija ikada dala", dodaje se.

Očigledno je, kako kaže, „snimao materijal kojim je znao da uđe narodu pod kožu, a šta to govori o materijalu i narodu, prosudite sami".

• Put u um Pere Mitića: Zašto je beogradski davitelj počeo da davi
• Pet razloga zašto i dalje volimo „Otpisane"
• Živojin Pavlović, slikar brutalne lepote na filmu

Više od igre

Piše: Predrag Vujić

„Beco, Beco, burazeru, još samo dva komada, Beco molim te“.

Beca (Voja Brajović) daje golove kao od šale protiv „dunstera“ iz Radničkog, a apotekar Beli (Vlastimir Đuza Stojiljković) u transu pored klupe trčkara sa leva na desno i uzvikuje: 'Tetka Poleksija, teta Poliii, Poliii", zahvaljujući se što mu je rodila brata talentovanog za fudbal.

Ali, Radnički do kraja utakmice inatom i vicem, pokazuje zube favorizovanom Građanskom na seoskom igralištu.

Leka Bankrot (Pavle Vuisić) dobija opkladu i ručnom mašinicom šiša velikog drugara, vlasnika bioskopa Gulivera (Nikola Simić), uz bis orkestra koji predvodi Kum Gara (Miroslav Ciga Milenković).

Gledao sam ovu seriju, tačnije radovao sam joj se još kao klinac, a prikazivanje je počelo 1976, tri godine posle mog rođenja.

Kada sam je prvi put gledao u repriznom terminu, bio sam mnogo mali da bih uhvatio suštinu, ali razumeo sam da su tu neke 'dobre' i 'loše' čike, da mi nije baš po volji što jure tamo nekog dobrog, a ništa im nije uradio nažao.

Zdravko Šotra, kao koscenarista i reditelj, sjajno je prikazao ličnosti ljudi u Srbije u vremenu velike ekonomske krize (1931.), potom preporoda (1937.) i tamnog oblaka koji se nadvijao svetom u obliku nacizma (slična priča bi, čini mi se, mogla da bude snimljena i danas, gledajući geopolitičke prilike u svetu).

Borba za slobodu, mišljenje, nepristajanje na potlačenost, potkazivanja, sitan ćar i... humor. Sve je to upakovao Šotra u seriju koja se reprizira i danas, a u kojoj su glumila gotovo sva najveća imena srpske kinematografije u to vreme.

I nepokoreni Leka Bankrot (nadimak dobio po kafani) koji je otišao na onaj svet sa ispruženom rukom i pokazanim šipkom nemačkom okupatoru.

• Zoran Radmilović - „Bio je na sceni ono što su Brazilci u fudbalu"
• Dragomir Bojanić Gidra: Velikan jugoslovenskog glumišta i komičar sa setom u očima
• Bekim Fehmiu na ničijoj zemlji
• Neda Arnerić: Odlazak „najlepše bibliotekarke“
• Cane Kurbla, Kurčubić - preminuo glumac Ivan Bekjarev
• Nebojša Glogovac: Smrt „glumačke lokomotive"

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk