ПР центар [ Р.Б. ]

02. 06. 2023. 21:05   >>  21:05

СИМПОЗИЈУМ ЕНЕРГЕТИКЕ

Зелена транзиција начин изласка из постојеће енергетске кризе

Зелена транзиција начин је изласка из постојеће енергетске кризе, а потенцијале, који обновљиви извори енергије са собом носе, могуће је откључати сарадњом између међународних организација, владе и приватног сектора. То је поручено на II панелу „Оптимални енергетски микс за будућност и изазови интеграције ОИЕ“, који је организован у оквиру Симпозијума енергетике ЕПЦГ НЕТ 2023.

Извршни директор Црногорског електропреносног система (ЦГЕС), Иван Асановић, казао је да с аспекта преносне мреже постоји неколико типова изазова.

„Прва је категорија развоја система. Сви знамо да нема ништа од прикључења нових извора нити било какве зелене транзиције, ако систем није спреман да те изворе прими, постане стабилиан и пренесе енергију од произвођача до потрошача“, рекао је Асановић.

Истакао је да су у тој компанији поносни на пројекат Трансбалканског коридора, чији је први дио подморски кабал са Италијом.

„У наставку овог пројекта је предвиђена изградња два далековода са Србијом 400 киловотна и планира се интерконекција са Босном. Трансбалкански коридор би требало да буде један енергетски ауто пут од Италије до држава Балкана. Успјешно смо закорачили у тај пројекат, о чијим ефектима се пуно причало“, рекао је Асановић.

Говорећи о развојним изазовима, Асановић је навео да је највећи развојни изазов да до краја године буде завршен далековод од Ластве до Пљеваља, наводећи да препрека има пуно, али да је тај пројекат приоритет.

„На овај начин ће Црна Гора добити свој 400 киловотни прстен и изузетно стабилну мрежу“, истакао је Асановић.

Указао је да је константан изазов реализација градње свих далековода, као и да постоје оперативни изазови.

„Имамо и изазове регулативе. Методологија којом се сад раде помоћне услуге, кад имате велики уплив обновљивих извора, није адекватна.

Нова методологија ће морати да нам омогући како да ово пребродимо лакше“, навео је Асановић.

Истакао је да повезивање тржишта представља повезивање знатно више ствари, које треба да се десе на правном и техничком основу.

“Веома је важан дијалог између двије стране како би постигао жељени договор”, истакао је Асановић.

Директорица за Европу ЦWП Глобал, Маја Турковић, рекла је да се све више иде на стратешка партнерства између државних и приватних компанија.

„Стратешка партнерства су добра, али неће бити одржива ако нису обострано корисна. То ће бити наш највећи изазов - конкурентност на пројектима“, навела је Турковић.

Говорећи о стабилности енергетског система, Турковић је указала да је веома важна, јер се на основу тога доносе институционалне одлуке.

Поручила је да само држава може да заштити своје ресурсе.

“Једини начин да заштите своје ресурсе јесте да друга страна, којој дајете ресурс, уради све на шта се обавезала, у року у којем се обавезала или ће у супротном да сноси финансијске посљедице за то”, рекла је Турковић.

Потпредсједник УГТ Ренеwаблес, Небојша Арсенијевић, указао је да се јавни сектор суочава са проблемима међу којима су недостатак капацитета и проблем са прописима у одређеној држави.

Рекао је да постоји став да пројекте вјетра и солара не финансирају државне компаније.

“Поступак транзције мора да буде плански и да иде својим током“, казао је Арсенијевић.

Професор и представник Фрацтал д.о.о. Сплит, Ранко Гоић је, говорећи о обновљивим изворима енергије,казао да се у Хрватској гради четири, пет вјетроелектрана, који су остаци старих пројеката започетих прије десет или 15 година.

“Оно што је карактеристично у Хрватској, а што се догодило у задњих двије, три године, у смислу стварне реализације пројеката, су соларне електране”, навео је Гоић.

Такође, како је истакао, имају доста фондова и финансијских подстицаја који су проузроковали “стампедо изградње електрана”.
Према његовим ријечима, сада сви хоће да имају уграђен солар.

“Није се то десило само у Хрватској, већ и у већини земаља ЕУ, да порасту захтјеви за прикључке. Онда смо дошли у ситуацију да се питамо шта радимо, јер сада требамо више прикључака, него што систем има мегавата”, рекао је Гиоћ и додао да када су то хтјели да ријеше, мијењали су законе, али су ствари опет остале исте, јер се то не рјешава на тај начин.

Технички директор, БЕЛЕН, Дејан Драшковић, рекао је да су наше цијене електричне енергије константа.

„Оно што смо успјели да покажемо је да све што је понуђено на берзи је могло да нађе своју продају“, навео је Драшковић.

Директор, СЕЕПЕX А.Д. Милош Младеновић, казао да је постојећи систем активних цијена једини који може да пружи одговарајући цјеновни сигнал доносиоцима одлука и који може да укаже да нешто треба промијенити.

“Потребно је да се купцима пружи довољно флексибилности како би истовремно могли имати уговоре са више снабдјевача”, рекао је Младеновић.

Оно што је поручио јесте да је потребно избјегавати наративе о регионалном тржишту и то је “оут офф фасхион”, и више говорити о повезивање са јединственим европским тржиштем.

На панелу је говорио и руководитељ Сектора за тржиште ЕП ХЗХБ, Ервин Леко.

У оквиру симпозијума одржано је и предавање „Трендови и перспективе примјене батерија у електроенергетским системима“, на којем су излагачи били представник Савеза енергетичара и професор Електротехничког факултета у Београду Никола Рајаковић, представник Делоитте Београд Жељко Марковић и професор Електротехничког факултета Београд Томислав Рајић.

Други дан симпозијума биће настављен сјутра презентацијом пројекта СОЛАРИ 5000+, предавањем на тему„Оптимална локација дистрибуираних извора енергије - наука и пракса“, као и панелима „Имплементација и финансирање пројеката у сектору обновљивих извора енергије“ и „Региони угља у транзицији – да ли транзиција може бити праведна за све?“.