М.М.Љ. [ PR Centar ]

14. 03. 2023. 20:58   >>  22:58

GREEN HOME

У Црној Гори ријеке не посматрамо као природни ресурс

Ријеке у Црној Гори се не посматрају као природни ресурс и не спроводе се активности које би могле дугорочно да омогуће њихово квалитетно стање, оцијенила је извршна директорица невладине организације Green Home, Азра Вуковић.

Она је, поводом Међународног дана ријека, казала да се ове године обиљежава у знаку солидарности према свим локалним заједницима које на неки начин дижу глас за очување ријека и које желе да укажу на то колико су оне важне.

Подсјећа да у Црној Гори има око 30 ријека које су важне и значајне, али да су за њих везани и проблеми.

„Оно што је важно јесте да за сваку нашу ријеку можемо везати макар један проблем и чини ме се да су више по проблемима препознате него по њиховим вриједности. Ту мислим на експлоатацију шљунка, изградњу објеката на самим обалама, отпадним водама...“, указала је Вуковић.

Према њеним ријечима,упркос свему ријеке у Црној Гори имају добар квалитет воде, јер нема тешке индустрију која би га угрозила.

„Али, оно што је лоше је наш однос према њима“, оцијенила је Вуковић

Говорећи о проблемима који су везани за сваку ријеку појединачно, Вуковић је казала да је на Морачи недавно актуелизован проблем због експлоатације шљунка која је направила штету и трајне посљедице овој ријеци.

„У Подгорици имамо Зету и Цијевну, које имају статус заштите, али на њима немамо спровођење мјера заштите, већ су оне „паркови на папиру“, казала је Вуковић.

Појаснила је да је процедура заштите спроведена, али да нијесу обезбијеђени управљачи, ни активности које имају за циљ да се њима управља на прави начин.

„Ми и даље на Зети имамо изливање отпадних вода из свих објеката који функционишу на обалама, док на Цијевној имамо експлоатацију пијеска и шљунка“, указала је Вуковић.

Она је истакла да не треба заборавити ни изградњу малих хидроелектрана (Мхе) широм Црне Горе које су планиране или изграђене, а које су такође један од великих притисака за ријеке.

Како је додала, Лим се препознаје по бројним локацијама на којима се директно убацује отпад и познато је да на скоро цијелом сјеверу то питање није адекватно ријешено, јер упорно људи бацају отпад директно у ријеку.

„Слике тих активности видимо када имамо велики ниво воде и сусједне државе у којима су огромне количине нашег отпада“, навела је Вуковић.

Поменула је и ријеку Комарницу, која, како је рекла, има природне вриједности које су важне и задовољава све критеријуме да буде стављена на листу заштићеног подручја.

„Упркос свему овоме то нам није сметало да на њој планирамо изградњу ХЕ чиме би одмах све ове вриједности изгубили“, указала је Вуковић.

Напоменула је да је, у зависности од тога да ли је ријека од локалног или националног интереса, надлежност различита.

„Чињеница јесте да се наше ријеке посматрају само као ресурс онда када на њима планирамо да изградимо било малу или велику ХЕ или да експлоатишемо пијесак или шљунак или друге ресурсе које оне имају. Нажалост, ријеке не посматрамо као природни ресур или вриједност и не спроводимо активности које би могле дугорочно да нам омогуће квалитено стање на њима“, истакла је Вуковић.

Поручује да се ријеке морају посматрати као важан природан ресурс који се, због вриједности које су човјеку неопходне, мора чувати.