Т.Г. [ n1 ]

ISTRAŽIVANjE UN

Svjetske brane će izgubiti četvrtinu skladišnog kapaciteta do 2050.

Skoro 50.000 velikih brana širom svijeta moglo bi da izgubi više od četvrtine svog skladišnog kapaciteta do 2050. godine kao rezultat nagomilavanja sedimentacije, što narušava globalnu sigurnost vode i energije, pokazalo je istraživanje Ujedinjenih nacija.

Očekuje se da će kapacitet brane pasti sa 6 biliona kubnih metara na 4,655 biliona kubnih metara do 2050. godine, a moraju se preduzeti mjere za rješavanje problema i zaštitu vitalne infrastrukture za skladištenje, saopštio je Univerzitet Ujedinjenih nacija, prenosi Rojters.

Mulj se akumulira u rezervoarima kao rezultat poremećaja prirodnih tokova vode. To može prouzrokovati oštećenje hidroelektričnih turbina i prekinuti proizvodnju električne energije.

Ometanje tokova nanosa duž rijeke takođe može učiniti uzvodne regione sklonijim poplavama i erodirati nizvodna staništa.

Studija UN je pogledala podatke sa više od 47.000 brana u 150 zemalja i rekla je da je 16 odsto prvobitnog kapaciteta već izgubljeno. U njemu se navodi da se Sjedinjene Države suočavaju sa gubicima od 34 odsto do 2050. godine, pri čemu se procjenjuje da će Brazil izgubiti 23 odsto, Indija 26 odsto i Kina 20 odsto.

Kritičari su dugo upozoravali da dugoročni društveni i ekološki troškovi džinovskih brana daleko nadmašuju njihove koristi.

Vladimir Smahtin, direktor Instituta za vodu, životnu sredinu i zdravlje Univerziteta UN i jedan od autora studije, rekao je da je izgradnja brana širom svijeta već značajno opala, sa oko 50 godišnje izgradnje, u poređenju sa 1.000 sredinom prošlog vijeka.

„Tvrdio bih da je pitanje koje sada treba da postavimo koje su alternative branama – uključujući i proizvodnju električne energije – s obzirom na to da se one postepeno gase“, rekao je on.

Kina nastavlja pregrađivanje velikih rijeka, pri čemu je hidroelektrana ključni dio njenih planova za smanjenje upotrebe fosilnih goriva i kontrolu emisije gasova staklene bašte, ali projekti poput Tri klisure – najveće hidroelektrane na svijetu – su društveno i ekološki razorni.

Brane koje je izgradila Kina na rijeci Mekong takođe su poremetile protok nanosa u nizvodne zemlje, transformišući pejzaž i ugrožavajući živote miliona farmera, stoji u nalazima istraživanja Rojtersa prošle godine.