Dženifer Holajs, Sara Hteit  [ DW ]

25. 11. 2025. 12:16

Liban – godinu dana kršenja primirja između Izraela i Hezbolaha

Nekoliko dana prije godišnjice primirja kojim je 27. novembra 2024. okončan rat između Izraela i libanskog Hezbolaha, tenzije su ponovo eskalirale.

Tokom prošlog vikenda, Izrael je, uprkos primirju, bombardovao Bejrut, glavni grad Libana. Izraelska vlada saopštila je da je to učinila kako bi likvidirala Hajthama Alija Tabtabija, načelnika štaba libanske militantne grupe Hezbolah.

U izraelskom vazdušnom napadu pogođena je stambena zgrada u gusto naseljenom predgrađu Bejruta, a libanske vlasti navode da je najmanje pet osoba ubijeno, a 28 ranjeno.

To je prvi put u poslednjih nekoliko mjeseci da je Izrael gađao libanski glavni grad. Bombardovanje tokom vikenda usledilo je nakon brojnih drugih izraelskih vazdušnih napada na južni Liban prošle nedelje, u kojima je, prema navodima libanskih zdravstvenih zvaničnika, ubijeno najmanje desetak ljudi.

❌Blatant Ceasefire Violation: Hezbollah Terrorist Organization Is Operating To Reestablish Its Assets in the Village of Beit Lif

IDF troops identified dozens of terrorist infrastructure sites in the village, including:
•Headquarters
•Weapons storage facilities⁰belonging to… pic.twitter.com/MXz1tMgYzE

— Israel Defense Forces (@IDF) November 19, 2025

Međutim, jedan lokalni stanovnik, koji je nakon prošlonedeljnog napada razgovarao za DW pod uslovom da ostane anoniman, negirao je tvrdnje izraelske vojske da se u tom području nalazilo oružje ili eksploziv. „Područje je naseljeno civilima“, rekao je taj čovjek i dodao da je „sportski teren sravnjen sa zemljom“ i da je „bilo mnogo žrtava.“

Drugi stanovnik potvrdio je da je pogođena lokacija bila popularno sportsko okupljalište. „Često smo tamo“, rekao je. „Tvrdnje da je Hamas prisutan na tom mjestu potpuno su lažne.“

Vojno krilo Hezbolaha, koje više zemalja, uključujući SAD i Njemačku, označava kao terorističku organizaciju, odbacilo je izraelske optužbe.

„Godinu dana kasnije, primirje je u suštini u rasulu“, rekao je za DW Sami Halabi, direktor bejrutskog trusta mozgova Institut za alternativnu politiku.

„Održava se zato što ga sve strane u sukobu koriste za sopstvene ciljeve“, rekao je, dodajući da će, prema njegovom mišljenju, naredna godina biti presudna: „Ili će Liban rešiti ključna pitanja, ili će primirje propasti i zemlja će se vratiti u otvoreni sukob.“

Šta je dovelo do prekida vatre?

Osmog oktobra 2023. Hezbolah je počeo da gađa severni Izrael u znak podrške Hamasu, koji je dan ranije izveo teroristički napad na Izrael, što je zatim izazvalo dvogodišnji rat u Gazi.

Tokom narednih 12 meseci sukoba između Izraela i Hezbolaha, oko 60.000 Izraelaca i oko 100.000 Libanaca bilo je primorano na evakuaciju iz pograničnih područja. U Izraelu se većina još uvek nije vratila zbog stalnih bezbjednosnih rizika, dok u Libanu velika razaranja i kontinuirani vazdušni napadi povratak mnogih ljudi čine gotovo nemogućim.

U noći 30. septembra 2024. sukob je eskalirao u dvomesečni rat u Libanu, uključujući i kopnenu invaziju Izraela. Do 9. januara 2025. ubijeno je više od 4.200 ljudi, među njima i mnogi libanski civili, prema podacima libanskog Ministarstva zdravlja. Svetska banka procjenjuje troškove obnove na približno 11 milijardi dolara.

Tokom rata Izrael je značajno oslabio Hezbolah, ubivši više vođa te organizacije i smanjujući veliki dio njegovih vojnih kapaciteta.

Ipak, Hezbolah ostaje ključni član iranske „osovine otpora“ – koalicije različitih grupa i država koje pozivaju na uništenje SAD-a i Izraela – i dalje se zalaže za nestanak Izraela. Izrael optužuje Hezbolah za pregrupisavanje i obnovu zaliha oružja.

Šta je navedeno u sporazumu o prekidu vatre?

Mirovni sporazum, postignut 27. novembra 2024. uz posredovanje Francuske i SAD, odražava ključne odredbe Rezolucije UN 1701 iz 2006. godine.

Njime se poziva na povlačenje Izraela s libanske teritorije, iako izraelske trupe ostaju stacionirane na pet lokacija u Libanu. Ove nedelјe, Bejrut je uputio hitnu žalbu Savjetu bezbjednosti UN zbog izgradnje novog zida. Prema mirovnim snagama UN (UNIFIL), zid se „preklapa“ s tzv. Plavom linijom, koja označava granicu između Izraela i Libana, te ograničava pristup Libancima na više od 4.000 kvadratnih metara njihove zemlje.

Izrael je negirao da taj zid, čija je izgradnja počela 2022. godine, ulazi na libansku teritoriju.

Primirje takođe poziva na povlačenje snaga Hezbolaha severno od rijeke Litani, najveće reke u Libanu. Hezbolah tvrdi da je u međuvremenu povukao svoje snage iza te linije.

Pored toga, primirje precizira da Hezbolah mora biti razoružan. Međutim, zvaničnici Hezbolaha tvrde da se to odnosi samo na područja južno od reke Litani, a ne na čitav Liban. Milicija takođe odbija razoružanje sve dok izraelske trupe ostaju na libanskoj teritoriji.

U avgustu je Hezbolah čak zapretio da će pokrenuti građanski rat ako libanska vlada bude insistirala na njegovom razoružanju.

Mirovni plan predviđa i da libanska vojska rasporedi svoje trupe uz multinacionalne mirovne snage UNIFIL-a u južnom Libanu.

U četvrtak je libanski premijer Navaf Salam objavio da su planovi za demilitarizaciju juga do kraja mjeseca „na dobrom putu“.

„Moramo regrutovati više ljudi u vojsku, moramo bolje opremiti vojsku i moramo biti u stanju da povećamo plate vojsci“, rekao je Salam za Blumberg.

Međutim, politički analitičar Sami Halabi tvrdi da ključni problemi ostaju nerešeni. „Sporazum o prekidu vatre sastavljen je na isti način na koji je Trampova administracija pristupila svojim ’mirovnim sporazumima’ u više sukoba – samo lista tačaka predstavljenih kao okvir“, rekao je.

„Iako može biti korisno imati nešto oko čega se sve vrti, problem je što nakon godinu dana takvog ’vrtanja’ situacija u Libanu nije ni blizu rešenju“, kaže Halabi.

Prema njegovom mišljenju, primirje može da dovede do stabilnosti ili trajnog mira samo ako je deo šireg procesa u kojem libanska država postepeno preuzima kontrolu nad nacionalnom odbranom i dovoljno je opremljena da obezbijedi odvraćanje prijetnji.

„To bi moglo da se dogodi kroz jačanje vojnih kapaciteta, kao u Egiptu, ili kroz širi politički dogovor“, rekao je, dodajući da „jedno ili oba mogu funkcionisati, ali status kvo ne funkcioniše.“

Mogu li direktni pregovori označiti preokret?

Prekid vatre takođe je okončao dugogodišnji politički vakuum u Libanu izborom predsjednika Žozefa Auna u januaru 2025.

Ranije ovog mjeseca, Aun je izjavio da Liban „nema drugog izbora“ osim učešća u pregovorima. „Jezik pregovora je važniji od jezika rata“, rekao je novinarima, dodajući: „Vidjeli smo šta nam je rat donio.“

Premijer Salam ponovio je Aunov stav, izrazivši nadu da bi Liban mogao da obezbijedi američku podršku za diplomatsko rešenje.

Do sada su direktni pregovori između Libana i Izraela bili gotovo isključeni kao opcija – osim jednog kratkog primjera 1983. – zbog činjenice da dvije zemlje nemaju diplomatske odnose. U stvari, one su tehnički u ratnom stanju još od 1948.

„Liban je pod sve većim pritiskom – od Izraela vojno i od SAD-a diplomatski – da prihvati kompromise koje je ranije smatrao neprihvatljivim“, napisala je ovog mjeseca Lina Hatib, saradnica londonskog trusta mozgova Četam haus.

Ta perspektiva, dodala je, ugrožava sam Hezbolah, jer „utire put ka budućem mirovnom sporazumu sa Izraelom, koji bi uklonio Hezbolahov samoproklamovani raison d’être (razlog postojanja).“