Oliver Piper  [ DW ]

23. 11. 2025. 08:15

Debata u Njemačkoj: „Mama, da li se sada opet vraćamo u Siriju?“

„Mama, da li se sada opet vraćamo u Siriju?“ U međuvremenu, priča Nala Osman, debata o povratku u Siriju stigla je čak i do najmlađih. Nemačko-sirijska pravnica je potpredsednica Udruženja nemačko-sirijskih humanitarnih organizacija – i dobro razume brige sirijske zajednice u Nemačkoj. Mnogi roditelji u poslednje vreme govore da je politička debata odavno stigla i do školskih dvorišta u Nemačkoj.

„Nažalost, sve češće čujemo da se deci govori: ’Pa ti si Sirijka, vrati se nazad.’ Mnoga deca se zatim više uopšte ne usuđuju da govore arapski. Ali s druge strane, imamo i mnogo komšija, inicijativa i udruženja koja kažu: vi ste deo Nemačke, mi stojimo uz vas“, rekla je Osman na onlajn konferenciji za medije organizacije „Mediendienst Integration“.

Ko putuje u Siriju, rizikuje da izgubi status zaštite

Godinu dana nakon pada Asadovog režima, mnogi nemački političari zahtevaju da Sirijci napuste Nemačku i obnove svoju zemlju. Jens Špan, šef parlamentarne grupe demohrišćana (CDU/CSU), povukao je paralele sa obnovom Nemačke nakon Drugog svetskog rata. Sirijske izbeglice imaju odgovornost i „patriotsku dužnost“ da pomognu u obnovi.

Međutim, ako Sirijci na licu mesta žele da steknu utisak o situaciji, rizikuju da izgube svoj zaštićeni status. Savezni ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint i dalje ne želi da dozvoli takva informativna putovanja, tvrdeći da ljudi mogu da se informišu o situaciji u svojoj domovini pomoću pametnog telefona.

„Mogu li se vratiti sa decom? Može li se bolesna osoba vratiti? To se ne može odlučiti telefonskim razgovorom sa rođacima“, kritikuje Nala Osman, koja je poslednjih meseci više puta bila u Siriji. „Moramo se osloniti na dobrovoljne, dugoročne razgovore o povratku.“

Skoro milion ljudi iz Sirije u Nemačkoj

Prema podacima „Mediendienst Integration“, trenutno 948.000 sirijskih državljana živi u Nemačkoj, od čega oko 667.000 sa ograničenom boravišnom dozvolom. Prema navodima nemačke vlade, 10.700 Sirijki i Sirijaca su obavezni da napuste zemlju, što je nešto više od jednog procenta. Od januara oni mogu da se vrate u domovinu, kroz jedan program podrške. Rezultat: tek oko 2.900 ljudi do sada je iskoristilo taj program, koji uključuje putne troškove i finansijsku pomoć za početak.

„Mnogi Sirijci su tokom deset godina ovde uložili mnogo vremena i resursa da izgrade novi život u Nemačkoj. Povratak bi ponovo bio prekid u njihovoj biografiji“, kaže istraživačica migracija Nora Ragab. „U Siriji se ne počinje tamo gde se stalo — možda kuća više ne postoji, ekonomska situacija je veoma teška i još uvek ima nasilja na raznim mestima. Čitava ova diskusija zanemaruje trud koji su mnogi ljudi uložili da ovde stignu, snađu se i postanu deo društva.“

Trećina Sirijaca u Nemačkoj je maloletna

Ragab je istraživala razvoj sirijskog civilnog društva nakon pada Asada. Razgovarala je sa Sirijkama i Sirijcima o mogućem povratku. Njena ocena je da pomoć u obnovi ne zahteva nužno trajni povratak. Važna je i privremena podrška, na primer od strane lekara koji obavljaju operacije i savetuju zdravstveni sistem.

Još jedna stvar koja se u debati o povratku Sirijaca nedovoljno razmatra, prema mišljenju Ragab, jeste demografija sirijskog stanovništva u Nemačkoj. „Više od trećine su deca i mlađi od 18 godina. Dakle, postoji generacija koja je u potpunosti socijalizovana u Nemačkoj.“

Debata o Siriji posebno pogađa aktivno civilno društvo

I Karoline Pop je takođe detaljno proučavala Sirijce u Nemačkoj. Njena studija „Dijaspora i više – društveni angažman avganistanskih i sirijskih zajednica u Nemačkoj“, sprovedena u okviru Savetodavnog veća za integraciju i migraciju u Berlinu, pokazuje aktivno sirijsko civilno društvo u Nemačkoj — uprkos suočavanja sa široko rasprostranjenom represijom u svojoj domovini.

„Rizik je veoma velik da se upravo oni ljudi, koji su već društveno angažovani i imaju snažnu želju za učešćem, sada obeshrabre“, kaže Pop o debati o povratku. „Politička klima i retorika ne prolaze nezapaženo u sirijskoj zajednici. To trenutno izaziva mnogo nesigurnosti. Taj osećaj da, bez obzira koliko se trudiš, nikada nećeš potpuno biti deo društva — čak ni sa nemačkim pasošem“, kaže Pop.

Državljanstvo može olakšati povratak u Siriju

Uz to, nova nemačka vlada, koju čine demohrišćani (CDU/CSU) i socijaldemokrate (SPD), trenutno šalje signale da želi da oteža sticanje državljanstva. Takozvana „turbo-naturalizacija“ za posebno dobro integrisane strance nakon samo tri godine, koju je uvela prethodna vlada, ukinuta je. Političari iz Unije CDU/CSU žele lakše da oduzimaju nemački pasoš osobama sa dvojnim državljanstvom koji su počinili krivična dela, a dvojno državljanstvo ubuduće bi trebalo ponovo da bude izuzetak.

Karolina Pop, međutim, traži drugačiji pristup: da bi dugoročni povratak u Siriju uopšte bio moguć, najvažniji instrument upravo je državljanstvo u Nemačkoj, kaže ona. Siguran boravišni status ili dvojno državljanstvo može biti ključno kako bi se omogućilo ljudima u egzilu da učestvuju u promenama u zemlji.

„Postoji direktna veza između naturalizacije i povratka“, kaže Pop. Međutim, ona smatra da političari to ne vide.“