Keno Fersek  [ DW ]

22. 11. 2025. 06:55

Soroš na meti kampanja u srednjoj i jugoistočnoj Evropi

Bugarski oligarh Deljan Pejevski već dugo se zalaže za to da bude formiran Istražni odbor u parlamentu koji bi se pozabavio aktivnostima američkog berzanskog milijardera i filantropa Džordža Soroša i njegove Fondacije Otvoreno društvo (OSF) u Bugarskoj. Proteklih godina za to nije bilo potrebne većine glasova, ali prošle nedelje do toga je ipak došlo.

Uskoro će započeti s radom odmor bugarskog parlamenta pod nazivom „Ad hok komisija za proveru aktivnosti Džordža i Aleksandra Soroša i njihovih fondacija na teritoriji Bugarske“. Komisija bi trebalo da izvesti koje su to osobe i organizacije dobijale podršku od oca i sina Soroša i ko je primao novac od OSF-a.

Za sada nije predviđeno da će protiv tih osoba i organizacija povezanih sa Sorošom i njegovim fondacijama biti preduzeti pravni koraci. Ali bugarski parlament bi jednoga dana mogao da donese mere po uzoru na ruski Zakon protiv stranih agenata iz 2012. To je već pokušano u februaru 2025, ali odgovarajući predlog zakona nije dobio potrebnu većinu u parlamentu. Dok se to ne dogodi, sve ostaje na propagandi i svojevrsnom javnom stubu srama – da se neko ocrni kao „sorošoid“. To je reč koja se u Bugarskoj u pogrdnom smislu koristi za sve koji navodno ili stvarno imaju veze sa liberalno orijentisanim filantropom Sorošom.

Inicijator osnivanja komisije Deljan Pejevski već 20 godina jedan je od najkontroverznijih likova postkomunističke Bugarske i simbol bliskih veza organizovanog kriminala i visoke politike. Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija sankcionisale su tog medijskog mogula i zaplenile deo njegove imovine u inostranstvu. Ali u članici EU Bugarskoj, Pejevski i dalje ima odlučujući politički uticaj. U raspravi o istražnom odboru u parlamentu rekao je: „Vreme je za odlučujuću bitku. Lažni svet Soroša i sorošoida mora biti uništen.“

Zemlja porekla – Mađarska

Ali Pejevski nije tvorac ideje da se optužbe za korupciju i kriminal protiv njega jednostavno preokrenu i da se oni koji ih iznose označe kao „Sorošovi agenti“. Ideja je rođena u Mađarskoj Viktora Orbana. Tamo su 2013. mediji bliski vladi počeli sistematski da objavljuju kada su i koliko novca nezavisne civilne organizacije i kritičari vlade primali od Fondacije Otvoreno društvo.

Nakon izbijanja migrantske krize 2015. vlada premijera Orbana pokrenula je veliku državnu kampanju protiv Soroša u kojoj se koriste ekstremno desni i antisemitski narativi. Taj berzanski milijarder jevrejskog porekla rođen je u Mađarskoj i kao tinejdžer je preživeo Holokaust u Budimpešti. Pod Orbanom se sada optužuje da planira zamenu stanovništva u Evropi ili da je oličenje pohlepnog međunarodnog, odnosno jevrejskog finansijskog kapitala koji pljačka nacionalne države.

Te kampanje protiv Soroša kulminirale su donošenjem nekoliko zakona, uključujući i tzv. „Stop-Soroš paket“ iz 2018, kojima je trebalo finansijski iscrpeti i ućutkati osobe koje kritikuju Orbana i nezavisne organizacije. Evropski sud pravde te kampanje je kasnije bez izuzetka proglasio protivzakonitim, ali one su ostvarile svoj propagandni efekat.

U Mađarskoj danas Soroš više nije toliko na meti kao državni neprijatelj. Na njegovo mesto stupila je Ukrajina – u Orbanovoj propagandi novi izvor zla. Ali mađarske anti-Soroš kampanje i dalje služe kao primer u gotovo svim državama srednje i jugoistočne Evrope.

Severna Makedonija

Jedna od prvih zemalja jugoistočne Evrope koja je preuzela anti-Soroš kampanju po mađarskom uzoru bila je Severna Makedonija. Početkom 2017. tamo je osnovan pokret „Stop Operation Soros“, čiji su predstavnici bili bliski desno-nacionalističkoj vladajućoj stranci VMRO-DPMNE i tadašnjem moćniku Nikoli Gruevskom.

Gruevski je godinu ranije morao da odstupi s dužnosti pod pritiskom širokog civilnog reformskog i antikorupcijskog pokreta. Demonstrante protiv svog režima optužio je da su „pod uticajem Soroša“.

Poljska

I u Poljskoj je stranka Pravo i pravda (PiS), koja je bila na vlasti od 2015. do 2023, kopirala anti-Soroš kampanje Viktora Orbana. Tokom 2017. i 2018. PiS je vodio kampanje protiv „kriminalnih nevladinih organizacija“ koje su „spolja kontrolisane od strane Soroša i Rusije“. Pritom su zanemarili to da je Soroš i u samoj Rusiji već bio proglašen neprijateljem.

U izbornim kampanjama 2019. i 2023. anti-Soroš narativi PiS-a i drugih desno-nacionalističkih stranaka takođe su igrali veliku ulogu. „Sorošova mreža“, tj. civilne organizacije i „mediji koje je kupio Soroš“, navodno su pretili poljskoj naciji i destabilizovali društvo.

Čak i Karol Navrocki, koji je u junu 2025. izabran za predsednika Poljske, koristi narativ o Sorošu. On je tako tokom predizborne kampanje optužio svog protivnika Rafala Tržaskovskog da ga „plaćaju nemačke fondacije i Soroš“, a sebe je predstavio kao „čuvara bezbednosti Poljske“.

Srbija

U Srbiji predsednik Aleksandar Vučić, predstavnici njegove Srpske napredne stranke (SNS) i provladini mediji takođe godinama tvrde da su nevladine organizacije i kritičari vlasti „strani agenti“ i da ih „finansira Soroš“.

Tokom aktuelnih protesta protiv njegovog režima Vučić lično ne pominje eksplicitno Soroša kao glavnog organizatora, ali kao finansijere „obojene revolucije“ vidi „strane obaveštajne službe“ i „fondove iz inostranstva“. U medijima odanim Vučiću, poput tabloida Informer, redovno se pojavljuju naslovi poput: „Tajna Sorošove igre! Krvava ruka iz Albanije dolazi u Beograd: Protesti u Srbiji tek početak destabilizacije Balkana“.

Slovačka

U Slovačkoj se premijer Robert Fico, koji je u oktobru 2023. započeo svoj četvrti mandat, ugledao na zakonodavstvo susedne Mađarske. Od juna 2025. tamo je na snazi zakon koji obavezuje nevladine organizacije na detaljna „izveštaja o transparentnosti“. Fico i predstavnici njegove vlade i stranke Smer-socijaldemokratija (SMER-SD) stalno su optuživali Soroša i „strane agente“ za mešanje u unutrašnju politiku Slovačke.

Sam Fico optužio je protestni pokret koji je 2018. između ostalog doveo do njegovog odlaska s vlasti da ga „finansira Sorošova mreža“. Kao razlog za Zakon o transparentnosti, koji je u primeni od juna, navodi da „svi Slovaci moraju znati čiju pesmu određena nevladina organizacija peva“.

I u državama poput Češke, Rumunije, Hrvatske i Crne Gore u prošlosti je bilo kampanja desno-nacionalističkih i populističkih političara protiv Soroša i njegove mreže. Ali zakoni protiv nevladinih organizacija poput onih u Mađarskoj ili Slovačkoj tamo nisu doneti.

Poseban slučaj – Albanija

Poseban slučaj anti-Soroš narativa u srednjoj i jugoistočnoj Evropi već dugo je Albanija. Tamo ih ne koristi vlada, već opozicija – kao kritiku na račun premijera Edija Rame, koji je na dužnosti od 2013. i koji i sam često pribegava autoritarnim načinima upravljanja.

Nacionalno-konzervativna opoziciona Demokratska stranka (PD) optužuje Ramu da je „svetionik sorošizma“. Džordž Soroš i njegov sin Aleksandar navodno su od 2013. zajedno s Ramom sprovodili tajni plan da dugoročno ostanu na vlasti kroz reforme pravosuđa, Ustava i izbornog sistema u Albaniji.