Metju Vard Agius  [ DW ]

01. 10. 2025. 07:46

Ima li odbrane od ruskih dronova?

Napad dronovima na Kijev i pojava roja dronova nad teritorijom Poljske u septembru 2025. ponovo su ukazali na prijetnju koju predstavlja brzi napredak autonomnih i bespilotnih letjelica.

Dronovi pružaju jedinstvenu prednost vojskama širom svijeta. Mogu brzo da se proizvedu i lete nisko kako bi izbjegli da ih radari otkriju. S jedne strane, jeftini su za izradu, upotrebljavani su u velikim sukobima poput rata Rusije i Ukrajine, a s druge, rad na odbrani od njih u stalnom je zaostatku za razvojem dronova.

„Proizvodnja dronova ima prednost, pa je proces razvoja odbrane od dronova još uvijek u fazi sustizanja“, potvrđuje Kristofer Adams, viši analitičar za bezbjednost i tehnologiju u američkom trustu mozgova RAND.

Ipak, postoje metode koje pomažu u odbrani od dronova – pri čemu svaka ima i svoje prednosti, ali i rizike.

Sistemi ometanja

Kao besposadne letjelice, dronovi se oslanjaju na elektronske sisteme za funkcionisanje, a često se upravljaju radio-frekventnim (RF) signalima. Omiljene tehnike za neutralizaciju tih dronova su tzv. „spufing“, kao i ometanje signala.

Spufing (spoofing) podrazumijeva emitovanje lažnih radio-signala kako dronu kako bi se on naveo na pogrešan put, a ometanje signala podrazumijeva prekid komunikacije sa bazom iz koje se rukovodi dronom, odnosno njegovom akcijom.

Ali, vojske pronalaze nove načine za suprotstavljanje tim metodama ometanja. „Sve češće dronovi rade autonomno. Ubacite podatke o cilju, programirate putanju leta i on može sam da doleti do mete“, objašnjava Markus Miler, šef odjeljenja za video sisteme u njemačkom Fraunhoferovom institutu za optroniku, sistemske tehnologije i eksploataciju slika.

U takvim slučajevima, dakle kad nema radio-frekventnog signala koji bi mogao da se ometa, za odbranu se koriste i konvencionalne metode, recimo rakete zemlja-vazduh ili vazduh-vazduh.

Sistemi za borbu protiv dronova, kao što je npr. „Skaj rendžer“ njemačke kompanije Rajnmetal, već se koriste u Ukrajini gdje su poslati kao pomoć. I mnogi drugi proizvođači naoružanja nude slične tehnologije.

Miler pominje i sisteme „kamikaza“ dronova, koji se zabijaju u protivničke letjelice, kao i energetske topove koji koriste snažne lasere ili mikrotalase da unište metu ili sprže elektroniku drona u letu.

Napad je jeftiniji od odbrane

Međutim, oružje koje obara dronove obično je višestruko skuplje od samih dronova.

„Činjenica je da je odbrana obično skuplja od napada“, kaže Dominika Kunertova, istraživač u oblasti bezbjednosnih studija na američkom Belfer-centru za nauku i međunarodne odnose.

Dok dron može da košta najviše nekoliko stotina hiljada dolara, samo jedna raketa može vrijedi i po nekoliko miliona. U jednom trenutku, Ukrajina je za napade na ruske ciljeve koristila dronove od kartona koji su napravljeni u Australiji.

Branioci ujedno moraju da vode računa i o bezbjednosti civila. Ispaljivanje raketa ili upotreba lasera velike snage u gradovima može da ugrozi živote ljudi. Isto tako, oboreni dronovi mogu da padnu na civile ili infrastrukturu.

Brzina kojom se dronovi proizvode takođe predstavlja izazov za odbranu.

„Razvoj upotrebe dronova, i po kvantitetu i po kvalitetu, bio je nevjerovatno brz. A to je veliki izazov“, ukazuje Kunertova.

Nisu problem samo vojni dronovi

Odbrambene snage za otkrivanje dronova obično koriste radarsku tehnologiju. Ti sistemi nisu savršeni, ali postaju sve bolji u razlikovanju stvarnih prijetnji od ptica ili drugih letjelica koje nisu opasne.

Međutim, pored vojnih dronova, postoji potreba i za tehnologijom koja može da otkriva dronove u blizini kritične infrastrukture i javnih prostora, kako bi se spriječila njihova upotreba za nasilne napade.

Kristofer Adams ukazuje da su komercijalno dostupni dronovi „veći potencijalni rizik“.

„Dron koji ne emituje radio-signale, a može da bude prijetnja, sada je komercijalno dostupan prosječnom potrošaču“, kaže on.

Zbog toga je od ključnog značaja zaštita aerodroma i luka, javnih događaja kao što su muzički festivali ili sportske utakmice.

Ali „na tržištu trenutno ne postoji pouzdan sistem koji može da se nosi s malim dronovima na udaljenosti od, recimo, 200 do 400, 500 metara“, kaže Markus Miler za DW.

Iako neki sistemi funkcionišu na manjim razdaljinama, za velike javne događaje vlastima je potrebna tehnologija koja može da otkriva dronove za terorističke napade na srednjim daljinama, dodao je.

Timovi iz njemačkog Fraunhofera rade na tome. Jedna od platformi tog instituta, MODEAS, koristi optroniku i radar da pomogne u identifikaciji, klasifikaciji i praćenju dronova. Trenutno je u fazi prototipa. Ako uđe u proizvodnju, mogla bi da bude dostupna službama bezbjednosni i privatnim kompanijama za bolje upravljanje prijetnjama.

Nema lakih rješenja protiv ruskih dronova

Analitičari s kojima je DW razgovarao naglašavaju da bi investicije u odbranu trebalo da budu prioritet vlada, naročito članica NATO u Evropi.

Kunertova, koja je sprovela više analiza upotrebe dronova u ratu Rusije i Ukrajine, ukazuje da je Rusija daleko ispred u razvoju dronova i protivmjera protiv ukrajinskih dronova.

Nasuprot tome, NATO i zemlje EU, prema njenim riječima, „ne ulažu dovoljno truda u protivmjere, u odbranu od prijetnje dronova“.

„Voljela bih da vidim više inicijativa i intenzivnije napore u suprotstavljanju prijetnji dronova, a ne da se svi uzbuđuju zbog novih ofanzivnih mogućnosti koje mali dronovi nude“, rekla je ona.

S obzirom na to da dronovi imaju prednost nad protivmjerama, izgradnja višeslojnog sistema odbrane – koji bi kombinovao radio-ometanje, konvencionalnu municiju i lasersku ili mikrotalasnu tehnologiju – mogla bi da bude pragmatičan put naprijed.

„Nijedan uređaj vas neće potpuno odbraniti“, zaključuje Dominika Kunertova. „Najbolja odbrana je slojevita odbrana — sloj detektora i sloj sistema za neutralizaciju.“