ARD / DW  [ DW ]

14. 09. 2025. 13:45

Nemačka: Kako kriminalci zloupotrebljavaju socijalnu pomoć

Prevaranti žive u luksuzu, bogate se na račun društva i nemilosrdno iskorišćavaju ljude koji dolaze pre svega iz Bugarske i Rumunije.

Šema funkcioniše ovako: prevaranti dovode ljude u Nemačku, daju im falsifikovane ugovore o radu sa veoma niskom platom. Nakon toga ti radnici traže socijalnu pomoć (Bürgergeld) kako bi navodno dopunili platu - a potom najveći deo novca moraju da isporuče onima koji su ih doveli u Nemačku.

Dovoljan je i takozvani mini-posao kao domar ili čistačica da bi se u podneo zahtev za socijalnu pomoć.

Naime, ako zaposleni u Nemačkoj primaju platu manju od socijalnog minimuma (oko 1.000 evra), imaju pravo na pomoć koja pokriva razliku između minimuma i stvarnih primanja. Ko radi i živi u nekoj članici EU, ima pravo tamo da traži socijalne naknade.

To omogućava i sloboda kretanja radnika unutar EU, koja od 2014. važi i za Bugarsku i Rumuniju.

Dovolja potvrda o školovanju deteta

Ovi ljudi u Nemačku često dolaze sa brojnim članovima porodice - a socijalnu pomoć dobija svaki član. Roditelji često nemaju nikakvu stručnu kvalifikaciju i ne znaju nemački. Sa detetom školskog uzrasta - oni ni ne moraju da rade.

Prema podacima zavoda za zapošljavanje, postoje najrazličitiji oblici prevara: poslodavci koji uopšte ne postoje, lažan broj sati, rad na crno.

Posao sa nekretninama i kirijama

Pritom su oni koji zapošjavaju i izdaju stanove ljudima iz istočnih članica EU - delom iste osobe ili su tesno povezani.

Ti ljudi često izdaju stanove u najmanju ruku lošeg, ako ne i katastrofalnog kvaliteta po previsokim, ali - prema socijalnom pravu - još uvek prihvatljivim kirijama. Tako da, prema važećem zakonu, zavodi za zapošljavanje moraju da plaćaju te kirije - kao deo socijalne pomoći.

Takve nekretnine se uvek iznova pojavljuju na prinudnim licitacijama. Pritom - onaj ko na takvoj licitaciji kupi imovinu plaća samo neku vrstu avansa i odmah postaje vlasnik. Potom može da izdaje stanove.

Puna kupoprodajna cena u nekim slučajevima nikada ne bude plaćena. Dok ne dođe do nove prinudne licitacije, prvi kupac može da ostvari profit. I tako u krug.

Žarišta: Duizburg i Gelzenkirhen

Ovom šemom su posebno pogođeni gradovi u Severnoj Rajni Vestafaliji, u Rurskoj oblasti - Duizburg ili Gelzenkirhen, opštine sa najvećom stopom nezaposlenosti i najvećim brojem nekretnina u lošem stanju.

„Verujem da se ovde poklopilo mnogo stvari", kaže gradonačelnik Duizburga Seren Link (SPD). „S jedne strane, ovde već postoje odgovarajuće etničke zajednice. Dakle, dolazak je relativno olakšan. U poređenju sa drugim gradovima postoji relativno mnogo jeftinog stambenog prostora. Možda postoje i drugi razlozi, ali mislim da su to glavni argumenti."

U Gelzenkirhenu je slično kao u Duizburgu. Više od polovine budžeta Gelzenkirhena odlazi na socijalnu pomoć.

„Sloboda kretanja radnika znači: neko dođe ovamo, najpre radi i ako onda izgubi posao, naravno, treba da dobije socijalne naknade. Ali doći direktno ovde, zapravo gotovo uopšte ne raditi i imati hiljade evra na raspolaganju za porodicu – to vodi ka socijalnopolitičkoj raspravi koja nikome ne koristi", kaže gradonačelnica Karin Velge (SPD).

To, naravno, koriste stranke poput Alternative za Nemačku (AfD) koje se protive svakom obliku useljavanja. Gelzenkirhen je jedno od glavnih uporišta ove desničarske stranke na zapadu zemlje.

Zloupotreba socijalne pomoći - pretežno nemački državljani

Kako pokazuje policijska statistika, zlupotrebe socijalne pomoći u Severnoj rajni Vestafiliji (NRW) dostigle su vrhunac 2014. Od tada su brojke do 2023. opadale, ali su prošle 2024. ponovo značjano porasle.

Brojke su čak mnogo veće nego u toj statisci, objašnjava Sebastijan Gebels iz Pokrajinskog zavoda za kriminal (LKA). Jer, prevara sa dečjim dodatkom pravno se tretira kao utaja poreza i zato je pojavljeju se samo u toj statistici.

Dve trećine slučajeva socijalne prevare u prošloj godini otpada na osumnjičene sa nemačkim državljanstvom, piše portparol Ministarstva unutrašnjih poslova NRW-a za WDR. Na drugom mestu su doseljenici iz Turske i Sirije. Ljudi iz Rumunije i Bugarske čine svega oko 5,6 odsto osumnjičenih.

Savezna ministarka rada: „Mafijaške strukture"

Savezna ministarka rada, Berbel Bas (SPD), poreklom iz Duizburga, govori o „mafijaškim strukturama" koje treba razbiti. Najavila je da će se protiv toga boriti, međutim, još nije rekla kako.

Problem je, između ostalog, što do sada – i zbog zaštite podataka – nedostaje automatska razmena informacija između institucija na različitim nivoima vlasti kao i dogovor između ministarstava.

Tako je zadatak Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova da unapredi digitalizaciju uprave za migracije, što bi trebalo da poboljša razmenu podataka između kancelarija za strance i organa nadležnih za socijalnu pomoć. Savezno ministarstvo finansija odgovorno je da modernizuje digitalizaciju borbe protiv rada na crno.

Država mora da pokaže zube

Prema Saveznom ministarstvu rada, zavodi za zapošljavanje već sada sprovode brojne mere za otkrivanje i sprečavanje organizovane zloupotrebe socijalne pomoći.

„To uključuje, na primer, proveru identiteta i podnetih zahteva delovanje terenske službe, kao i ocenjivanje dojava trećih lica i anonimnih prijava", kaže portparolka ministarstva.

Gradonačelnik Duizburga Link očekuje brza poboljšanja u borbi protiv ovakvih prevaranata: „Očekujem takođe, u interesu poštenih poreskih platiša, da će se ovde delovati." Država konačno mora da „pokaže zube".