Helen Vitl  [ DW ]

14. 09. 2025. 13:48

Izbaciti Getea iz školske lektire u Nemačkoj?

Počela je nova školska godina u Nemačkoj, a učenike starijih razreda srednje škole očekuju klasici kao što su Johan Volfgang Gete ili Hajnrih fon Klajst. Ali nisu svi zbog toga zadovoljni.

„Da budem iskren, to baš i nije najuzbudljivija knjiga“, rekao je berlinski srednjoškolac Orčun Ilter o Klajstovom Razbijenom krčagu, govoreći za lokalni javni servis RBB.

U slobodno vreme Ilter uživa u knjizi Tahsima Durguna, koji je postao TikTok zvezda sa video-snimcima o svom životu u Nemačkoj, kao dete jezidskih Kurda koji su se tu doselili iz Turske. To je glas koji, kako kaže Ilter, nedostaje u školskoj lektiri.

Samo petinu knjiga sa zvanične liste obavezne lektire za polaganje mature napisale su žene. Autora koji imaju korene van Nemačke i pisaca tamnije puti gotovo i da nema.

Za to vreme, više od četvrtine stanovnika Nemačke — u kojoj živi preko 80 miliona ljudi — ima migrantsko poreklo. Taj procenat još je viši među mladima, a naročito u velikim gradovima.

U Berlinu, na primer, 55 odsto dece i tinejdžera ima porodične korene van Nemačke, podaci su gradskog zavoda za statistiku. U berlinskom okrugu Nojkeln, to važi za više od 70 odsto dece.

Obrazovna politika u Nemačkoj ne određuje se na nacionalnom, već na nivou saveznih pokrajina. Iako škole imaju priličnu autonomiju u izboru tekstova, većina gimnazija ipak se drži okvira koji propisuje Institut za razvoj kvaliteta u obrazovanju (IQB).

Fleksibilnost ograničavaju vreme i novac: nastavnici koji bi želeli da odstupe od klasika poput Geteovog Fausta teško da mogu da dođu do potrebnih nastavnih materijala i izdanja. Zato se iz godine u godinu predaju ista dela – uglavnom ona čiji su autori beli muškarci.

Vlasti Berlina i susednog Brandenburga pokušale su da isprave tu neravnotežu uvođenjem barem jednog savremenog obaveznog teksta ženskih autorki.

U Brandenburgu se, osim toga, stručnjaci za dečiju i omladinsku književnost sastaju sa nastavnicima i daju preporuke kako da u nastavu uvedu savremenija dela.

Đaci žele knjige koje su im bliske

„Mislim da je glavni problem u tome što časovi književnosti ne uspevaju da dopru do mladih, niti su mladi zainteresovani za način na koji se književnost predaje u školama“, kaže 18-godišnji Kenten Gertner.

On je upravo završio gimnaziju u pokrajini Baden-Virtemberg, a to znači i da je na kraju svog mandata kao generalni sekretar Savezne konferencije učenika. To je telo koje okuplja predstavnike đaka iz čitave Nemačke.

Gertner je nedavno privukao pažnju javnosti pozivima na reformu nemačkog obrazovnog sistema, rekavši da školama „treba manje Fausta i spaljivanja veštica, a više znanja o veštačkoj inteligenciji i obrazovanja o demokratiji“.

Za maturu je učio Vojceka Georga Bihnera (1836), Peska E. T. A. Hofmana (1817), kao i distopijski roman Metod iz 2009. koji je napisala spisateljica Juli Zeh.

Taj roman ga i nije nešto posebno oduševio, ali kaže da bi voleo da je njegov razred čitao više savremenih i raznolikih knjiga – one „koje su zanimljive i zaista povezane sa životom učenika“.

Ipak, uveren je da bi mnogi učenici voleli i Getea — kada bi im se materijal približio na zanimljiviji način. Ali to bi zahtevalo sveobuhvatnu reformu složenog nemačkog školskog sistema.

„Po meni je jedna stvar jasna: nema promena u obrazovnom sistemu zato što previše ljudi na vlasti želi da sve ostane po starom, nisu otvoreni za reforme“, kaže Gertner za DW.

Više od 40 odsto birača u Nemačkoj starije je od 60 godina i oni redovno izlaze na izbore. Nasuprot tome, samo 13 procenata od oko 59 miliona birača mlađe je od 30, pokazuju podaci Saveznog zavoda za statistiku.

„Mi smo generacija koju političari ignorišu, jer ako želite da pobedite na izborima, morate da se fokusirate na penzionere“, kaže Gertner.

Nova generacija čitalaca

Rezultati istraživanja Napredak u međunarodnoj studiji čitalačke pismenosti (PIRLS) iz 2021. godine pokazali su da svako četvrto dete u četvrtom razredu u Nemačkoj nije dostiglo minimalni nivo čitalačkog razumevanja.

Petnaestogodišnjaci u Nemačkoj takođe su 2023. postigli najlošije rezultate do sada u čitalačkim veštinama na PISA-testiranju.

Ipak, slika nije sasvim crna. Istraživanje JIM iz 2024. pokazalo je da, iako četvrtina mladih kaže da im se ne dopadaju knjige koje preporučuju nastavnici i roditelji, oni ne čitaju manje nego ranije: onlajn zajednice poput #BookTok i književni klub Service95 pevačice Due Lipe pomogli su da se pojavi nova generacija strastvenih čitalaca.

Suzane Lin-Klicing, bivša nastavnica nemačkog i predsednica Udruženja nemačkih filologa koje okuplja 90.000 nastavnika, slaže se da volja za čitanjem postoji — ali bi, kako dodaje, mladi trebalo da imaju više uticaja na izbor obavezne lektire u školama.

„Mislim da bi bilo dobro da imamo reprezentativniji izbor tekstova, a ne samo dela starih belih muškaraca“, rekla je Lin-Kicing za DW. „To bi svakako pomoglo da iskustva, perspektive i glasovi žena i ljudi s korenima van Nemačke postanu vidljiviji i vrednovaniji.“

Prema njenom mišljenju, učenici bi trebalo da čitaju bar jedno klasično i jedno savremeno delo, pri čemu bi se o izboru trebalo dogovarati i sa samim đacima.

Ona ističe i značaj klasične književnosti kao sredstva da razumemo prošlost, jednako koliko i budućnost. Nije reč o održavanju postojećih struktura moći, već o mogućnosti da ih sagledamo kritički, kaže Lin-Klicing i zaključuje:

„Moramo da naučimo da razumemo i pravimo razlike — da shvatimo da način na koji danas razmišljamo nije uvek bio takav.“