Sabine Kinkarc  [ DW ]

04. 09. 2025. 07:44

Loše ocjene za njemačku vladu

Sporovi oko budžeta i nejedinstvo oko finansiranja socijalnih davanja i klimatskih projekata – zbog toga je u novembru 2024. pala vlada koju si činili Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Liberali (FDP). Predsjednik CDU-a Fridrih Merc, tada lider opozicije u njemačkom Bundestagu, nije propuštao priliku da koaliciju kritikuje zbog njenih svađa. Govorio je o „krizi vlade“ koja podriva povjerenje građana u politiku.

Manje od godinu dana kasnije, Merc je kancelar i njegova koalicija konzervativaca iz CDU/CSU i Socijaldemokrata svađa se na sličan način. I opet je riječ o budžetskim deficitima i socijalnoj politici. Njemačka više ne može ekonomski da priušti svoju socijalnu državu, kaže lider CDU-a i u tome ga podržava CSU. To je „budalaština“, odgovara kopredsjednica SPD-a i ministarka rada Berbel Bas. Za jednu ministarku neuobičajeno gruba riječ upućena kancelaru.

Građani nezadovoljni odnosima u koaliciji

Odnosima u vladajućoj koaliciji nije zadovoljno 77 odsto Njemaca. To pokazuje aktuelno istraživanje javnog mnjenja Dojčlandtrend, koje je 1. i 2. septembra za javni servis ARD sproveo institut infratest-dimap. Anketirana su 1.342 njemačka građana s pravom glasa. Primjetno je to da su i pristalice Demohrišćana i SPD-a nezadovoljne time kako koalicija funkcioniše.

Loše ocjene i za rad

Građani su veoma malo zadovoljni i radom vlade: 75 procenata ispitanih navodi da im se ne dopada to što vlada radi. Slično nezadovoljni građani su posljednji put bili s prethodnom vladom - takozvanom „semaforskom koalicijom“, sa kancelarom Olafom Šolcom (SPD) na čelu. Izuzetak su pristalice stranaka CDU/CSU: 57 odsto njih zadovoljno je radom aktuelne vlade. Među biračima SPD-a zadovoljnih je samo 25 procenata.

To se može objasniti time da je vlada do sada privukla pažnju prvenstveno svojim oštrijim kursom u migracionoj politici i olakšicama za privredu, a to su pitanja koja su posebno važna za glasače CDU/CSU.

Kome bi trebalo da bude teže, a kome lakše?

Ove jeseni, fokus bi trebalo da bude na reformama u socijalnoj politici, politici tržišta rada i poreskoj politici. CDU/CSU se zalažu za smanjenje takozvanog „građanskog dohotka“ (Bürgergeld), što je naziv za osnovnu socijalnu pomoć za nezaposlene. SPD se tome protivi i radije bi povećao poreze za bogate i one s najvišim prihodima. Šta građani misle o tim planovima?

Oštrije sankcije za primaoce građanskog dohotka u slučaju višestrukog nepoštovanja obaveza pozdravilo bi 80 procenata ispitanih. Velike simpatije postojale bi i za povećanje poreza na visoke prihode i veća nasledstva.

S druge strane, većina građana pozdravila bi poreske olakšice za prekovremeni rad i prihode penzionera koji nastavljaju da rade. Manje oduševljeno se ocjenjuju planovi za prelazak s dnevnog na nedeljno maksimalno radno vrijeme. Povećanje starosne granice za penzionisanje na 70 godina odbacuje 84 odsto ispitanika.

Demohrišćani traže smanjenje socijalnih davanja

Činjenica je da su reforme hitno potrebne. Uprkos milijardama novih dugova koje će Njemačka u narednim godinama morati da preuzme, postoje velike rupe u budžetu. Do 2027. predviđa se da će biti potrebno uštedjeti 30 milijardi evra. Biće neophodni rezovi u socijalnoj državi, kaže kancelar Merc.

Jednostavno rečeno, to bi moglo da znači da država više neće moći da pruži pomoć kao do sada u slučaju bolesti, u njezi, ali i kada je riječ o penzijama. Raditi više i duže, a u starosti imati manje novca na raspolaganju – na to će Njemci vjerovatno morati da se naviknu.

A kako sami građani vide budućnost?

Kada je riječ o sopstvenom blagostanju i finansijskim problemima u starosti, mišljenja su podijeljena. I dalje postoji velika zabrinutost za njemačku ekonomiju. Vlada još uvijek nije uspjela da preokrene taj trend.

AfD nastavlja da jača

U istraživanju Dojčlandtrend građanima je takođe postavljeno pitanje o kompetencijama stranaka. Demohrišćani CDU/CSU se smatraju najsposobnijim za rešavanje aktuelnih problema u spoljnoj i odbrambenoj politici, kao i u ekonomskoj, poreskoj i finansijskoj politici. SPD vodi samo kada je riječ o penzionom sistemu i socijalnoj pravdi.

Opoziciona Alternativa za Njemačku (AfD) smatra se najkompetentnijom od svih stranaka u imigracionoj politici. Uprkos smanjenju broja izbjeglica, po pitanju migracija AfD sada prestiže Demohrišćane. Čak i kada je riječ o opštoj popularnosti među biračima, djelimično krajnje desničarska partija bilježi napredak.

Ukoliko bi se izbori održali narednog vikenda, CDU/CSU bi osvojili 27 odsto glasova. AfD smanjuje razliku u odnosu na CDU/CSU i postiže novi rekord od 25 odsto (+1). SPD se blago poboljšala i osvojila bi 14 odsto glasova (+1). Stranka Zelenih bi sa 11 odsto (-1) postigla nešto lošiji rezultat. Levica bi kao i u prethodnom istraživanju osvojila 10 odsto glasova.

Ostale stranke, među kojima su Savez Sare Vagenkneht (BSW) sa 4 odsto (+1) i FDP sa 3 procenta (-1), trenutno ne bi imale šanse da uđu u Bundestag.