Andre Kartšal (ARD)  [ DW ]

12. 08. 2025. 08:13

Granične kolone skupo koštaju nemačku privredu

Kada se iz Poljske autoputem A12 ulazi u Nemačku, ubrzo nakon granice autoput postaje jednosmeran. Tu nemačka policija vrši kontrole. Desna traka je blokirana – tamo stoji policija i zaviruje u svako vozilo. Za dokumente i papire se ne pita.

Tek s vremena na vreme policajac podigne palicu, pa se vozilo pažljivije pregleda. Tada sve stane – i mora da stane cela kolona. Ponekad se izdvoji neko vozilo sa strane, a i to dodatno košta vremena sve one koji čekaju u koloni. Problem nije samo za putnike i vozače, nego i za prevoz robe iz Poljske ili u Poljsku.

Koos den Ruijen iz Holandije radi u Frankfurtu na Odri za poljsku špeditersku firmu Log Way Solution. Nema ni najmanje razumevanja za kontrole: „Za vozače je to samo gnjavaža." Na graničnim prelazima sada redovno mora da čeka: „To su zapravo prikriveni troškovi. Niko nam taj novac neće vratiti."

Otkako je i Poljska, kao i Nemačka pre nje, uvela nadzor saobraćaja na granici, vozači poput den Ruijena moraju da stoje u koloni u oba smera. On računa izgubljeno vreme: „Ponedeljkom ujutru – kašnjenje od 40 do 60 minuta u najboljem slučaju. Petkom, kada su gužve ponovo velike, ista priča. A posebno dugo traje posle praznika: posle Uskrsa postalo je normalno da se čeka i po šest, sedam sati."

Tu gubimo milione evra!

U sektoru prevoza vlada uzbuna. Eberhard Tif iz Strukovnog udruženja za međunarodni transport tereta podseća na osnovno pravilo svakog posla: „Vreme je novac. Kada vozila stoje, od njih nema koristi i ne stvaraju vrednost." Taj sektor godišnje gubi milione samo na graničnom prelazu prema Poljskoj kod Frankfurta na Odri.

Industrijska i trgovinska komora (IHK) Istočnog Brandenburga i Udruženje prevoznika nedavno su uputili hitno pismo nemačkom ministru saobraćaja Aleksanderu Dobrintu (CSU). Gotovo četiri miliona kamiona godišnje prelazi granicu samo kod Frankfurta na Odri – ili trenutno stoji pred njom. U pismu se navodi da kontrole dovode do „poremećaja u lancima snabdevanja" i ometanja radnika koji putuju na posao. Rastući troškovi „trajno" slabe konkurentnost.

Predložena su i praktična rešenja – na primer, jedna traka za automobile i mala dostavna vozila, a druga za autobuse i kamione. To bi odjednom bile barem dve trake. Područje nekadašnjeg graničnog prelaza iz vremena DDR-a moglo bi ponovo da se iskoristi kako bi se stvorilo više prostora za nadzor.

Poljaci su bili pametniji

Predlozi su praktični i mogli bi da se sprovedu u dogledno vreme. Međutim, još jednom pokazuju koliko je ceo nadzor saobraćaja na nemačkim granicama uveden nekoordinisano i delimično bez ikakvog plana.

Monik Cvajg iz IHK Istočnog Brandenburga, koja je zajedno s Tifom potpisala pismo ministru, kaže da je Poljska pokazala kako to može bolje da se organizuje: „Oni imaju dve saobraćajne trake za nadzor, želimo nešto slično i na nemačkoj strani."

Nije bez ironije činjenica da baš Poljska „to može bolje": nemački sused bi najradije što pre ukinuo svaki nadzor. Varšava je svoj nadzor uvela tek kao reakciju na nemačku odluku da ponovo kontroliše svoje granice.

Poljski ambasador Jan Tombinjski prošle nedelje je došao u glavni grad Brandenburga Potsdam da se predstavi. Tamo se sastao s premijerom pokrajine Ditmarom Vojdkeom. Političar SPD-a još jednom je naglasio ono što svi ovde znaju – da je Poljska najvažniji trgovinski partner Brandenburga. Ipak, Vojdke ima razumevanja za nadzor granica jer smatra da su „značajno doprinele suzbijanju neregularne migracije".

Dok se ne reše uzroci migracija...

Mnogi stručnjaci i političari to dovode u pitanje. Štaviše, kontrole na spoljnim granicama, kao i različiti motivi i uzroci migracija, ono su što zaista utiče na broj migranata. S druge strane, nadzor nemačkih granica ima – ako uopšte – tek sekundarni efekat.

Ambasador Tombinjski se diplomatskim rečima ponovo založio za ukidanje graničnih kontrola. Poljska je „uložila velika sredstva u zaštitu spoljne granice Evropske unije". Između ostalog, podigla je 186 kilometara dugu graničnu ogradu prema Belorusiji koja se elektronski nadzire. Tombinjski upozorava da je to „opravdano samo ako onda unutrašnje granice Evropske unije garantuju slobodu kretanja".

Špediter den Ruijen upravo to i želi. Za njega kontrole ostaju pre svega trošak: „Sve je to politička odluka ljudi koji uopšte ne znaju kako ovde izgleda." Za sada se, međutim, ne nazire kraj takvim kontrolama.

Za den Ruijena to znači: svaki radni ponedeljak počinje gubitkom. „Recimo da imate 50 kamiona, a ako oni svakog ponedeljka u najboljem slučaju stoje sat vremena u koloni – onda svakog ponedeljka imate 50 sati izgubljenog radnog vremena."