Nenad Krajcer  [ DW ]

23. 07. 2025. 07:44

Evropska unija: „Inovativnim rešenjima“ do manje migranata

Novi važan korak na putu ka reformi sistema EU kojim se regulišu migracije, simbolično je bio propraćen jednim značajnim potezom njemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova. U vrijeme kada je u Kopenhagenu počinjao susret ministara unutrašnjih poslova Evropske unije, na kojem je jedno od glavnih pitanja bilo i protjerivanje stranaca koji nemaju pravo boravka u EU, iz Lajpciga je poletio još jedan čarter-avion s deportovanim migrantima. Ovoga puta za Irak.

Prošle nedelje, kada je njemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint (CSU) ugostio kolege iz susjednih zemalja kako bi razgovarali o migracijama, iz Lajpciga je takođe poletio jedan čarter, ali tada za Avganistan. Termini za poletanje ta dva aviona sigurno nisu bili slučajno izabrani. Jer, poruka sa oba sastanka glasi: Evropska unija mora nešto da uradi s ilegalnom migracijom, a jedan od najvažnijih elemenata te politike jeste povećanje broja protjeranih, odnosno onih koji nemaju pravo da ostanu u EU.

Povećati broj protjerivanja

Domaćin susreta u Kopenhagenu, jednog od prvih velikih skupova u sklopu danskog predsjedavanja Evropskoj uniji, danski ministar za useljavanje i integraciju Kare Dibvad Bek, veoma je jasan kada su u pitanju azil i Evropska unija.

„Sistem azila u EU ne funkcioniše. Polovina zahtjeva se odbija, a samo jedan od četvoro odbijenih zaista i napusti EU. To moramo da promijenimo i zato moramo da pronađemo neko rešenje“, rekao je Dibvad Bek. On je nakon susreta objasnio da će traženje partnera izvan Evropske unije biti jedan od prioriteta danskog predsjedavanja Uniji.

Pronaći zemlje koje bi pristale da prime protjerane očigledno je najveća prepreka u ostvarivanju cilja pojačanog deportovanja. Ipak, njemački ministar Dobrint kaže: „Naš je utisak da postoje zemlje izvan Evropske unije koje bi mogle da budu partneri za organizovanje ’povratničkih habova’ (Return Hubs) i taj cilj želimo da konkretizujemo i zajednički, unutar EU, i ostvarimo.“

Ono što njemački ministar želi jeste veći pritisak kada su u pitanju deportacije, pronalaženje partnera u trećim zemljama u koje bi oni koji nemaju pravo da ostanu trebalo da budu protjerani, kao i borba protiv krijumčara ljudi.

Vlada sloga, ali ne moraju svi da budu „za“

Dobrint smatra da takav dogovor i ne mora da bude postignut na nivou svih članica Evropske unije, već može da se radi „o grupi zemalja“ koje na tome rade.

Među te zemlje očigledno spada i Hrvatska, čiji je ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović u Kopenhagenu jasno stavio do znanja da „treba pronaći rešenje“ kako da se oni koji ne smiju da ostanu u EU, ako treba protjeraju i u zemlje s kojima nemaju nikakve veze.

Božinoviću je, kako je rekao, stalo do toga da brojne migrante u budućnosti poštedi dugačkog puta i izloženosti kriminalnim bandama. „Zato mislim da bi ’habovi’ izvan Evropske unije bili dobro rešenje“, zaključio je hrvatski ministar.

Novac nije problem

Da je i Evropskoj komisiji stalo da se reforme sprovedu, potvrdio je komesar za unutrašnja pitanja EU, Austrijanac Magnus Bruner. On je rekao da će Komisija učiniti sve da se za reformu pronađu sredstva.

„Mi smo pripremili 12 milijardi za upravljanje migracijama, 15,4 milijardi za zaštitu granica, a to čak i ne uključuje 12 milijardi koje smo izdvojili za Fronteks. Te sume pokazuju da je migracija na vrhu prioriteta Evropske unije“, zaključio je Bruner.

On ipak nije odgovorio na pitanje novinara koliko ljudi planiraju da protjeraju iz EU u predstojećem periodu: „Sve što je više od onoga što se događa sada, svaki porast tog broja može se smatrati uspjehom“, rekao je Bruner.

„Inovativna rešenja“

Komesar se osvrnuo i na primjedbu jednog novinara da sada odjednom – što se vidjelo i na prethodnom sastanku u Njemačkoj – vlada relativna saglasnost oko toga da bi migrantsku politiku trebalo temeljno promijeniti.

„Sve zemlje-članice slažu se oko tog pitanja. Naravno, ima nekih detalja oko kojih se ne slažu svi, ali u principu smo složni. To mi budi nadu da ćemo do kraja procesa imati rešenje, jer građani to od nas očekuju“, rekao je Bruner.

Čarobni pojam koji je dominirao na sastanku u Kopenhagenu jesu „inovativna rešenja“. Dakle, rešenja poput protjerivanja u zemlje koje s onima koji se protjeruju nemaju nikakve veze. O kojim zemljama je tu riječ – to u Kopenhagenu niko nije iznosio. Već duže se spominju Libija, ali i Uganda, s kojom navodno Holandija već bilateralno pregovara.

Danska: „Uspjećemo“ Angele Merkel nikom dobro nije donjelo

Domaćin susreta, Danska, već godinama sprovodi jednu od najrestriktivnijih politika prema migrantima. I dok su njeni partneri u EU to nekada ignorisali, sada se čini da je danski pristup za većinu u Uniji spasonosno rešenje. „Mi o tome govorimo već godinama i niko nas nije slušao. Ali, sada postoji velika saglasnost“, rekao je Dibvad Bek.

Danski ministar pohvalio je aktuelnu njemačku inicijativu ministra Dobrinta, ali nije zaboravio i da kritikuje dosadašnju njemačku politiku: „Ja mislim da ono ’Uspećemo’ nikome ništa dobro nije donjelo na evropskom kontinentu“, zaključio je danski ministar, podsjetivši na taj način na izjavu „Uspećemo“ (Wir schaffen das) bivše kancelarke Angele Merkel na početku izbjegličke krize.

Da Danska već duže vrijeme ima drugačiji pristup problemu neregulisane migracije moglo se čuti i u izlaganju danskog ministra pravde, socijaldemokrate Petera Humelgarda. On je kriminal povezan s ilegalnim prelascima granica nazvao „rak ranom“ Evropske unije. Takav rečnik do sada su rijetko kada upotrebljavali pripadnici stranaka levog centra.

Za to vrijeme, neke zemlje, poput Grčke, već posežu za drastičnim mjerama. Kako je u Kopenhagenu objasnio ministar unutrašnjih poslova Anastanasios Plevris, Atina priprema zakon po kojem će svako kome je odbijen zahtjev za dobijanje azila, a nije napustio zemlju, biti kažnjen zatvorom od dvije do pet godina.