dw.com  [ DW ]

16. 07. 2025. 06:40

EU želi da SAD „podijele teret“, sankcije Rusiji na čekanju

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove možda bi mogla da kaže: „Jesam vam rekla?“ – jer američki predsjednik Donald Tramp mijenja svoje ranije hvalospjeve o Vladimiru Putinu obećanjem da će pojačati pritisak na Moskvu.

„Vidimo da su i Sjedinjene Države shvatile da Rusija zapravo ne želi mir“, rekla je Kaja Kalas novinarima u Briselu ovog utorka (15. jul).

Bivša estonska premijerka poznata je kao jedna od najvjernijih političkih pristalica Ukrajine, a sada je na sastanku sa ministrima spoljnih poslova zemalja EU upozorila da je ruska kampanja bombardovanja „dostigla rekordne nivoe“.

Kalas i mnoge njene kolege iz EU pozdravili su promjenu retorike Vašingtona još dok su ulazili na sastanak. „Ono što smo juče doživjeli s novim porukama Trampa bilo je veoma, veoma važno“, rekao je na primjer danski ministar Lars Loke Rasmusen.

Ali, neki od najviših zvaničnika EU imali su i drugačije opaske o SAD i njihovim najnovijim najavama. Pa i o prijetnji Vašingtona da će Rusiji i zemljama koje s njom trguju uvesti carine od 100 odsto, ako se mirovni sporazum sa Ukrajinom ne postigne do početka septembra.

„Pedeset dana koje je gospodin Tramp najavio prilično je dug period“, rekao je holandski ministar spoljnih poslova Kaspar Veldkamp na marginama sastanka u Briselu.

Detalji sporazuma o oružju još uvjek se razmatraju

Pažnju je privukla i Trampova objava da će odobriti prodaju sistema za protivvazdušnu odbranu „Patriot“ i drugog oružja evropskim zemljama, kako bi one to mogle da pošalju Ukrajini. Do te njegove objave došlo je samo dvije nedelje nakon što je Vašington obustavio neke od isporuka oružja Kijevu.

Novi plan bi trebalo da ubrza i proširi isporuke američkog oružja za koje Ukrajina navodi da joj je neophodno, jer se suočava s pojačanim ruskim vazdušnim napadima.

Neke evropske zemlje već sada kupuju i šalju Kijevu oružje proizvedeno u SAD, ali ovaj novi plan mogao bi da ponudi veću sigurnost u pogledu dozvola potrebnih za brz transfer oružja. Obaveza Vašingtona da prodaje Evropljanima zamjenu za američko oružje koje pošalju Ukrajini, takođe bi mogla da podstakne evropske države da šalju više svojih vojnih zaliha.

Generalni sekretar NATO Mark Rute rekao je da će sporazum „funkcionisati kroz NATO-sisteme“ i da su evropske zemlje, uključujući Njemačku, Finsku, Dansku, Švedsku i Holandiju, zainteresovane za učešće.

SAD još uvjek nisu otkrile detalje svog novog plana, a DW saznaje da se tehnički detalji o tome kako će to tačno funkcionisati, još uvjek razmatraju.

EU poručuje: SAD bi trebalo da „podijele teret“

Tramp je, međutim, novi sporazum vrlo brzo predstavio kao unosnu poslovnu priliku za SAD, naglašavajući kako će račun da plati Evropa. To izaziva čuđenje među njegovim kolegama preko Atlantika.

Predstavnica EU, Kaja Kalas, rekla je novinarima nakon sastanka u Briselu da bi voljela da vidi da Evropa i SAD „podijele teret“ naoružavanja Ukrajine.

„Ako mi platimo za to oružje, to je naša podrška – dakle, to je evropska podrška. Mi činimo koliko god možemo da pomognemo Ukrajini i zato pozivamo da svi učine isto“, rekla je.

„Ako obećate da ćete dati oružje, a zatim kažete da će neko drugi da plati za njega, to zapravo ne dajete vi, zar ne?“, dodala je Kalas.

Danski ministar Rasmusen iznio je sličnu, prikrivenu aluziju: „Obezbjeđujemo mnogo sredstava Ukrajini za kupovinu oružja i municije koja im je potrebna... Ali ako želimo da se ovaj rat zaustavi, volio bih da vidim da i svi naši partneri doprinose“, rekao je.

Iako su SAD najveći pojedinačni donator Ukrajine od početka ruske invazije, Evropska unija je u tom periodu u cjelini potrošila otprilike isto kao i Vašington, pokazuju podaci Kilskog instituta. A EU čak troši i više od SAD, ako se uračunaju troškovi smještaja i pomoći ukrajinskim izbjeglicama.

Prekretnica ili samo još jedan zaokret?

Države Evropske unije možda su odahnule nakon promjene politike SAD, ali politička analitičarka Tori Tausig ukazuje da je prerano da se prosudi da li se Trampov stav trajno promijenio.

„Pristup ove američke administracije odnosu sa Ukrajinom bio je nestabilan poslednjih nekoliko mjeseci i ne bi me iznenadilo da još uvjek ima mogućnosti za promjenu tog odnosa“, rekla je za DW ta bivša zvaničnica američke vlade, a sada angažovana u vašingtonskom trustu mozgova Atlantski savjet.

„Veoma nerado bih to nazvala strateškim pomakom u odnosima SAD i Ukrajine“, zaključila je Tausig, ipak dodavši da veze dveju strana sada djeluju „mnogo pozitivnije“.

Nema ništa od „kupujmo evropsko“?

I dok evropske zemlje žure da ojačaju sopstvenu odbranu zbog pritiska SAD, a i šireg preispitivanja geopolitičke krhkosti EU, njihove vlade uveliko raspravljaju o tome koliki deo planirane vojne potrošnje treba da otpadne na američko oružje.

Kupovina oružja, posebno velikih sistema naoružanja, ima tendenciju da kupca veže u višegodišnji odnos sa prodavcem – od proizvodnje, preko isporuke, pa do budućih popravki.

Stručnjaci kažu da bi put ka nezavisnosti Evrope od američkog oružja, kao i američkih logističkih i obaveštajnih kapaciteta koji Evropi nedostaju, mogao da potraje najmanje deceniju. A s obzirom na to da se spoljna politika SAD pokazala kao nepredvidljiva, to neke zabrinjava.

Francuska, zemlja koja se u EU vodi kao „teška kategorija“, insistirala je na većoj kupovini isključivo evropskog oružja. Ali to je frustriralo neke druge države koje tvrde da to samo usporava proces nabavke oružja, kako za zemlje EU, tako i za Ukrajinu.

Najnoviji plan koji na prvo mjesto stavlja SAD neki video kao udarac naporima Francuske, jer podrazumjeva da više evropskog novca odlazi američkim proizvođačima oružja.

EU ne uspjeva da uvede nove sankcije Rusiji

I dok EU podstiče SAD da učine više kako bi podržale Ukrajinu i kaznile Rusiju, sama Unija po tom pitanju posustaje. Kaja Kalas je rekla da je „zaista tužna“ što ministri ovog utorka nisu uspjeli da usvoje 18. rundu sankcija Evropske unije Moskvi – zbog uzdržanosti Slovačke.

Ta država koja nema izlaz na more protestovala je zbog planiranih zakona EU kojima se zabranjuje sva prodaja ruskog gasa, a premijer Roberto Fico je u utorak u onlajn-objavi rekao da je Slovačka zatražila od EU da odloži glasanje o sankcijama, jer njegova vlada razmatra šta će da odgovori izvršnoj vlasti EU u vezi s okončanjem zastoja.

Kalas ipak kaže da je „optimistična“ i da bi sporazum među državama-članicama EU o novim sankcijama Rusiji mogao da bude postignut narednih dana.