Ivan Đerković (po ARD i agencijama)  [ DW ]

11. 07. 2025. 07:41

Konferencija u Rimu: Za obnovu Ukrajine 850 milijardi

Prema procjenama iz Kijeva, obnova Ukrajine će koštati više od 850 milijardi evra tokom perioda od 14 godina. „Naš koncept predviđa stvaranje dva fonda“, rekao je premijer Denis Šmihalj, koji se pridružio konferenciji o obnovi u Rimu putem video-linka.

Dva fonda za obnovu

Prvi „Ukrajinski fond“ kojim će upravljati Kijev biće finansiran konfiskovanom ruskom imovinom u inostranstvu u vrijednosti od preko 460 milijardi evra. Drugi fond od gotovo 400 milijardi evra biće formiran kroz privatne investicije.

Šmihalj je ujedno pozvao saveznike da obezbijede dodatna finansijska sredstva za pokrivanje budžetskog deficita Ukrajine u 2026. i 2027. godini. „U mirnodopskim uslovima i bez proizvodnje oružja, održavanje ukrajinske vojske košta 50 milijardi evra godišnje. Računamo da će polovina toga doći iz Evropske unije“, naglasio je šef vlade u Kijevu.

Merc: „Rusija mora da plati štetu“

Njemački kancelar Fridrih Merc takođe smatra da Rusija mora da plati štetu koju je nanjela napadom na Ukrajinu. „Procjenjujemo štetu na imovini na oko 500 milijardi evra“, rekao je on u Rimu. „Rusija mora da plati tu štetu. Dok se to ne desi, Rusija neće imati pristup svojoj zamrznutoj imovini“, objavio je Merc.

Državna imovina vrijedna stotine milijardi, uglavnom smještena u EU, ostaće zamrznuta. Prihod od nje i dalje će se koristiti za obezbjeđivanje milijardu dolara kredita za Ukrajinu, rekao je Merc odgovorivši tako na zahtjeve ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog da se, na primjer, taj novac direktno koristi za Ukrajinu.

Njemački kancelar je, međutim, naznačio da bi to moglo da se promijeni u budućnosti, nakon prekida vatre: „I sama ta sredstva bi takođe mogla da budu korišćena u vezi s odgovarajućim sporazumom“, rekao je Merc.

Berlin uložio milijarde

Oko 60 zemalja, kao i međunarodne organizacije i privatne kompanije, učestvuju na dvodnevnom sastanku u Rimu. Kao mjera pomoći Ukrajini, pokrenut je novi evropski fond za sanaciju ratne štete, u kojem se očekuje učešće i privatnog sektora. Novac će biti prvenstveno iskorišćen za popravku i izgradnju novih energetskih postrojenja, ali i za industrijska postrojenja i digitalne baze podataka.

Od početka rata u februaru 2022. godine, Njemačka je pružila Ukrajini približno 34 milijarde evra direktne civilne i približno 38 milijardi evra vojne podrške. Tome bi trebalo dodati i njemački udeo pomoći u okviru Evropske unije.

Njemačka kupuje Ukrajini PVO-sistem „Patriot“ od SAD

Zapad takođe želi da nastavi i oružjem da podržava Ukrajinu. Njemačka vlada tako želi da kupi sisteme protivvazdušne odbrane „Patriot“ od SAD kako bi ih stavila na raspolaganje Ukrajini. „Razgovarao sam o tome s predsjednikom Trampom prošlog četvrtka, a i zamolio sam ga da isporuči te sisteme“, saopštio je Merc na konferenciji u Rimu. On, međutim, nije rekao koliko tih PVO-sistema Njemačka namjerava da kupi. Prema nekim izvještajima, za početak je riječ o dva sistema.

Takođe, Evropska unija želi da i dalje koristi sankcije kako bi povećala pritisak na Rusiju da sjedne za pregovarački sto. Trenutno se priprema još jedan paket kaznenih mjera – to je već 18. po redu.

Stotine civila ubijeno

Za to vrijeme, nesmanjenom žestinom se nastavljaju masovni ruski napadi u Ukrajini. Neposredno prije početka konferencije u Rimu, Ukrajina je napadnuta sa oko 400 ruskih dronova i 18 raketa. I noć prije toga, Rusija je izvršila masovne udare na Ukrajinu.

Prema podacima UN, u junu je ubijeno više ljudi nego ikada tokom tri godine rata. Samo tog mjeseca poginula su najmanje 232 civila, a 1.343 je ranjeno, saopštila je misija UN za praćenje stanja ljudskih prava. „Civili u Ukrajini doživljavaju nivo patnje kakav nismo vidjeli više od tri godine“, ukazala je šefica te misije UN Danijel Bel.