Jurij Rešeto, Aleksej Streljnikov  [ DW ]

04. 07. 2025. 07:27

Rusija gubi Azerbejdžan?

Diplomatska kriza koja se razvila u sukob između Rusije i Azerbejdžana eskalirala je u samo nekoliko dana i dodatno opteretila ionako napete odnose. Kriva je sporna racija sprovedena krajem juna u ruskom Jekaterinburgu. Nekoliko muškaraca azerbejdžanskog porijekla je uhapšeno je u okviru istraga krivičnih djela iz prethodnih godina. Oni se terete za atentate i ubistva. Ruske specijalne snage navodno nisu postupale naročito obazrivo. Dvojica uhapšenih, dva brata preduzetnika, umrla su pod nerazjašnjenim okolnostima.

Baku je reagovao brzo i oštro. Azerbejdžansko Ministarstvo spoljnih poslova izrazilo je „odlučan protest“ protiv „neprihvatljivog nasilja“ ruskih snaga bezbjednosti. U znak protesta otkazani su svi kulturni događaji povezani s Rusijom. Na državnoj televiziji voditelj je u udarnom terminu govorio o „imperijalnom ponašanju“ Moskve prema državama bivšeg Sovjetskog Saveza. U kancelariji ruske državne novinske agencije „Sputnjik Azerbejdžan“, azerbejdžanske vlasti uhapsile su dvoje ruskih službenika. Kako javljaju mediji, riječ je o službenicima ruske tajne službe FSB.

Moskva umanjuje značaj, Baku pojačava pritisak

Kremlj je za sada reagovao uzdržano. Portparol Dmitrij Peskov izrazio je žaljenje zbog odluke Bakua i naglasio da situacija u Jekaterinburgu „ne može biti razlog za ovakvu reakciju“. Ministarstvo spoljnih poslova u Moskvi ističe da su poginuli i uhapšeni etnički Azeri, ali da poseduju ruske pasoše, pa se zato radi o ruskim državljanima.

Dan kasnije, azerbejdžanske pravosudne vlasti dodatno su pojačale pritisak i uhapsile još nekoliko ruskih državljana u Bakuu. Optužba: krijumčarenje droge i organizovani kriminal. Fotografije iz sudnice pokazuju da neki od uhapšenih na sebi nose tragove nasilja. Na društvenim mrežama tvrdi se da je riječ o programerima i turistima iz Jekaterinburga.

Niz međusobnih optužbi se nastavlja. U Rusiji se hapsi još Azerbejdžanaca – u Jekaterinburgu i Voronježu. Prema mišljenju stručnjaka koje je intervjuisao Dojče vele, ovo je novi test za odnose dveju zemalja koji su se naglo pogoršali nakon pada azerbejdžanskog aviona krajem 2024. godine.

Prekretnica: avionska katastrofa

Dana 25. decembra 2024. azerbejdžanski avion s pet članova posade i 62 putnika pogođen je ruskom raketom zemlja-vazduh. Tragedija se dogodila iznad glavnog grada susjedne Čečenije, Groznog, gde je tada bila aktivirana ruska protivvazdušna odbrana. Avion je pokušao prisilno da sleti i srušio se blizu kazahstanskog grada Aktaua. Poginulo je 38 osoba.

Azerbejdžanski politikolog i stručnjak za sukobe Arif Junusov smatra da nije slučajno što je od tada u obje zemlje na snazi oštra medijska retorika. Uveren je da je pisanje medija pod direktnim uplivom vlasti, te da su bilateralni odnosi u velikoj mjeri podložni ličnim osjećajima državnih lidera.

Alijev je ljut na Putina

Za azerbejdžanskog predsjednika Ilhama Alijeva pad aviona imao je ličnu dimenziju, navodi Junusov. U trenutku incidenta i njegov predsjednički avion nalazio se u vazdušnom prostoru Rusije. I on je teoretski mogao da bude meta ruskih PVO-raketa. Takođe, prvi koji se Azerbejdžanu izvinio bio je čečenski vođa Ramzan Kadirov, a ne ruski predsjednik Vladimir Putin. To je izazvalo iritacije u Bakuu, naročito kod predsjednika Alijeva. „Alijev nije izričito spomenuo Kadirova, ali je oštro kritikovao činjenicu da su ga prvo zvali iz Groznog, a ne iz Moskve“, navodi politikolog. „Da je Putin prvi nazvao Alijeva, javna konfrontacija mogla se izbjeći", smatra Junusov.

Istog je mišljenja i nezavisni kavkaski stručnjak Kiril Krivošejev. „Putin se Alijevu izvinio samo formalno, i bilo je očigledno da Alijev time nije bio zadovoljan“, kaže on za DW. Međutim, taj stručnjak naglašava da nedavne događaje u Jekaterinburgu vjerovatno nije inicirao Kremlj. Ruski istražitelji, kako kaže, djeluju po sopstvenoj (rasističkoj) logici: „Sve dijaspore, uključujući i azerbejdžansku zajednicu, doživljavaju se kao organizovane kriminalne grupe. To je trend koji je raširen u djelovima ruske elite.“ Diplomska kriza koja je uslijedila, više je kolateralna šteta, smatra Krivošijev.

Prema njegovom mišljenju, zvanični Baku koristi zaoštravanje situacije kako bi ojačao svoj položaj na međunarodnoj sceni: „Za Alijeva je važno da nastupi kao suvereni lider koji je sposoban da kaže ’ne’ i Rusiji i Zapadu.“

Samouvjerenost prema Moskvi

„Baku više ne doživljava Moskvu kao spoljnu silu koja može da diktira pravila na Kavkazu“, ocjenjuje i azerbejdžanski politikolog, a ujedno i poslanik u parlamentu Rasim Musabekov u razgovoru za DW. Azerbejdžan je počeo da razvija sopstvenu energetsku i vojnu infrastrukturu. To je izazvalo nedoumicu u Kremlju. Medijska retorika Rusije prema Azerbejdžanu znatno se zaoštrila. Moskva sada pokušava da nadoknadi gubitak uticaja u regionu time što pojačano vrši pritisak na azerbejdžansku dijasporu.

To bi moglo da ima ne samo diplomatske, nego i ekonomske posledice – recimo u energetskom sektoru. „Ne smijemo da zaboravimo da Rusija trpi zbog sankcija. Azerbejdžan je u nekim slučajevima pomagao Moskvi da ih zaobiđe. Evropski parlament uspostavio je tako povjereništvo koje istražuje čiji se gas zapravo prodaje Evropi: azerbejdžanski ili možda ipak ruski“, napominje Junusov. Ako se odnosi između Moskve i Bakua dodatno pogoršaju, u opasnosti bi mogao da bude i taj navodni dogovor između dveju zemalja.

U opasnosti su i drugi bilateralni projekti, dodaje poslanik Musabekov: razvoj međunarodnog saobraćajnog koridora „Sever–Jug“ kroz Azerbejdžan, kao i projekat sinhronizacije ruskih i iranskih elektroenergetskih mreža. Ne mogu se isključiti ni poteškoće u transportu ruskog gasa ka Iranu, upozorava.

Uprkos svemu, ekonomski interesi i dalje su važni za Azerbejdžan, zaključuje politikolog Krivošejev. „Azerbejdžanska privreda najradije bi se držala podalje od politike. Ali, dok Baku još uvjek ima manevarskog prostora, Moskva raspolaže sa sve manje sredstava pritiska.“ Rusija gubi uticaj na Južnom Kavkazu.