Helen Vitl  [ DW ]

23. 06. 2025. 09:19

Istoku trebaju ljudi

„Nema problema s pronalaženjem stana koji možete da platite, nema gužvi u saobraćaju, nema špica. Uz to, nikad nisam imala problem da nađem mesto za parkiranje“, kaže Anika France sa osmehom, dok sedi za radnim stolom u centru gradića Gubena.

Ova 38-godišnjakinja rođena je u Istočnom Berlinu u bivšem DDR-u i većinu života, pre i posle pada Berlinskog zida, provela je u istom delu glavnog grada.

No, kako kaže, gradska užurbanost, osećaj nemoći zbog sve veće nejednakosti i nadasve loša stambena situacija dugo su je terali da ode.

Vozeći se kroz Brandenburg i slušajući lokalni radio, čula je za program „probnog stanovanja“, koji ljudima nudi mogućnost da do četiri nedelje besplatno borave u Gubenu, na krajnjoj istočnoj granici Nemačke s Poljskom.

Ideja je bila da se privuku ljudi da se trajno dosele u grad i time pomognu u borbi protiv iseljavanja ljudi iz ovog mesta.

France sada već osam meseci živi u Gubenu i vodi upravo projekat koji ju je tamo i doveo. U Gubenu može sebi da priušti dvoetažni stan od sto kvadrata s ugradnim garderoberom za manje novca nego što bi platila jednu sobu u lošijem kraju Berlina.

„Uvek je tiho, nema buke, manje je đubreta na ulicama, i stalno srećem poznata lica, što mi se jako dopada“, objašnjava ona, dok vodi turu kroz centar grada, koja uključuje i brzu posetu drugoj strani reke – i poljskom kafiću s kolačima.

Trideset ljudi učestvovalo je prošle godine u ovom projektu, a njih šest se doselilo za stalno. France kaže da ih je došlo još više – zahvaljujući medijskom izveštavanju.

Slični projekti pokrenuti su i u obližnjim gradovima uključujući Frankfurt na Odri. Najnoviji projekat pokrenut je u Ajzenhitenštatu (nekadašnjem Staljingradu), prvom planski podignutom socijalističkom gradu-modelu u bivšem DDR-u.

Nove ideje protiv odliva ljudi

Guben je samo jedan od stotina industrijskih gradova u bivšoj Istočnoj Nemačkoj koji su prošli kroz velike demografske promene nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990. godine.

Pad nataliteta, iseljavanje mladih ljudi u pokrajine u okviru bivše Zapadne Nemačke i povećanje životnog veka dodatno su ubrzali trend starenja stanovništva.

Trenutno u Gubenu živi 16.600 ljudi – skoro upola manje u odnosu na 1995. godinu. Očekuje se da će taj broj do 2030. pasti za dodatnih 16 odsto, a broj radno sposobnih osoba čak za 27 odsto. Prosečna starost meštana trenutno je 58 godina – i stalno raste.

„Nedostaje nam čitava jedna generacija“, rekao je gradonačelnik Fred Mahro za list Tagescajtung, kada je program prvi put pokrenut.

U jesen prošle godine fondacija Bertelsman objavila je studiju prema kojoj će Nemačka i dalje biti zavisna od migracije kako bi zadovoljila potrebe tržišta rada. Zbog slične demografske situacije u drugim evropskim državama, migracija će morati da dolazi iz zemalja van EU.

„Iz ekonomske perspektive, moramo da osiguramo da radna mesta ostanu atraktivna, da se stvore podsticaji za kompanije da se nasele ovde, ali tu je reč o mnogo više toga – o kulturi dobrodošlice i integraciji“, kaže Suzane Šulc, ekspertkinja za migracionu politiku iz fondacije.

Šulc se poziva i na novo istraživanje Instituta za zapošljavanje koje pokazuje da nešto više od četvrtine ljudi rođenih u inostranstvu, koji su emigrirali u Nemačku u dobi između 18 i 65 godina, razmišlja da napusti ovu zemlju.

Dve trećine ispitanika kao razlog navode diskriminaciju, jedna trećina se ne oseća nikako ili samo delimično dobrodošlo. Šulc kaže pogrešne poruke šalju retorika i politika, poput nedavne odluke da se ograniči dolazak članova porodice određenih kategorija imigranata.

„Nezadovoljstvo politikom bilo je glavni razlog. Mislim da to ima mnogo veze s razvojem događaja u poslednjih godinu i po. Raspoloženje u Nemačkoj se zaista promenilo“, kaže Šulc za DW.

Istok kao bastion ekstremne desnice?

U borbi za privlačenje novih stanovnika, istočne nemačke pokrajine suočavaju se i s problemom imidža – često se povezuju s ekstremnom desnicom.

Guben je dospeo na naslovne strane 1999. godine, kada je alžirski tražilac azila Farid Gendul iskrvario na smrt, bežeći od neonacista.

Na saveznim izborima u februaru, skoro 42 odsto lokalnog stanovništva glasalo je za desničarsku Alternativu za Nemačku (AfD). France kaže da ti brojevi ne odražavaju svakodnevni život u gradu i frustrirana je stalnim fokusom na AfD, iako je skoro 60 odsto birača ovde glasalo za umerene ili liberalne stranke.

„Meštani imaju predrasude i žive sa klišeima, ali mislim da možeš da se povežeš s njima, samo im treba malo vremena jer nisu navikli na mnogo različitosti“, objašnjava. „Ne verujem da bi to bilo drugačije ni u nekom drugom malom evropskom gradu.“

Sada, u drugoj godini postojanja, voditelji projekta naseljavanja Gubena primili su četrdeset prijava iz cele Nemačke, ali i iz Belgije, Alžira, Egipta i Brazila. Uspešni kandidati biće smešteni u renovirane stanove uz simboličnu naknadu od samo 115 evra.

Postoji i mogućnost učestvovanja u nedeljnim druženjima s lokalnim stanovništvom. Doseljenici mogu da daju svoj doprinos umetničkom sadržaju grada u saradnji s lokalnim muzejom, kao i da obavljaju praksu u lokalnim firmama.

Guben je nekada bio poznat po tekstilnoj industriji i proizvodnji šešira: prvi vodootporni vuneni šeširi proizvodili su se ovde, a fabrika sintetičkih vlakana, otvorena 1960. godine, dugo je bila najveći poslodavac u okrugu.

Danas u region pristižu investicije iz EU i nemačke vlade, jer se rudarenje lignita postepeno ukida u sklopu prelaska na klimatski neutralnu privredu.

France kaže da trenutno postoji oko 300 otvorenih radnih mesta: američki proizvođač suhomesnatih proizvoda BiFi otvorio je fabriku ovde 2024. godine, pekarski lanac Drajsig ima svoju proizvodnju u Gubenu, a kanadski proizvođač litijumskih baterija Rok Teh uskoro otvara postrojenje veličine 17 fudbalskih terena.

Za sada, France uživa u životu koji je jednostavno lakši nego u glavnom gradu. I ostvarila je dečji san – naučila je da jaše konja. „Ne znam da li želim ovde da ostarim – ali ne znam ni da li bih to želela u Berlinu.“