Hans Fajfer  [ DW ]

08. 06. 2025. 09:42

Kako desnica instrumentalizuje hrišćansku religiju i kulturu

„Kako se zovete?" – pita Alis Vajdel mladog plavokosog muškarca (na slici) koji želi da je intervjuiše.„Leonard Jeger. Možda me znate. Bio sam na onom putovanju u SAD, kad smo se sreli s Donaldom Trampom!" Alis Vajdel se osmehuje onim osmehom koji ne otkriva ništa.

Januar je 2025. Radikalno desna AfD održava svoj partijski kongres u istočnonemačkom gradiću Riza, u Saksoniji. Velike televizije i dnevne novine pitaju otvoreno: Da li se AfD dodatno radikalizovala? Koliko je krajnje desna ta stranka?

Vajdel odvaja dosta vremean i za desničarske portale i Jutjubere sa političke margine. Leonard Jeger je jedan od njih. Njegov Jutjub kanal prati pola miliona ljudi. Intervju s Vajdel videće više od milion gledalaca. Svoje snimke montira tako da njegovi kritičari deluju smešno i neozbiljno. Njegova ubeđenja su jasna: postoje samo dva pola. Levičari hoće da seksualizuju decu od malih nogu. Oni odozgo hoće da nam zabrane sve. Odgovor je - Isus.

„Verujete li u Boga?", glasi njegovo prvo pitanje. Vajdel priča o vodi, mineralima i metalima od kojih se čovek sastoji, o tome koliko je njoj lično zanimljivo pitanje o Bogu. „Volela bih da verujem, ali mislim da mi treba još malo vremena. Moja životna saputnica je hrišćanka i veoma je pobožna. Naša deca će takođe biti vaspitavana u hrišćanskom duhu. Smatram da je to veoma važno."

Zašto AfD neguje bliskost sa hrišćanskom tradicijom?

Mada Alis Vajdel ne deluje naročito pobožno: hrišćanska kultura i predstave o tradiciji svakako idu u prilog njenoj „Alternativi za Nemačku". Stranka vešto podgreva strahove od islama, od društvene nesigurnosti, od svake promene. Slika savršenog sveta, s radosnim, snežnim Božićima, mirnim vernicima u crkvi i jasnim, prostim pravilima šta se sme, a šta ne sme — deluje kao lek protiv složenosti modernog doba. Zato AfD svakako neguje bliskost s hrišćanskom tradicijom.

Međutim, otvoreni vernici u AfD-u su retka pojava. Jer velike hrišćanske crkve, kao i nemačke službe bezbednosti, optužuju stranku za govor mržnje i podsticanje netrpeljivosti. U nemačkom društvu, kao i u čitavoj Evropi, vera igra sve manju ulogu. AfD je posebno jaka na istoku Nemačke, koja je natprosečno sekularna - zbog 40 godina socijalizma.

Zašto onda, ipak, taj flert sa hrišćanskom religijom? „Zato što je to povezivo sa političkim centrom," objašnjava u razgovoru za DW Matijas Kortman, profesor na Tehničkom univerzitetu u Dortmundu, koji se bavi odnosom religije i radikalne desnice.„Mnogi u narodu, čak i oni koji nisu skloni AfD-u, ipak bi se složili da hrišćanstvo ima posebnu ulogu u istoriji i kulturi Nemačke. I to AfD koristi."

AfD izjednačava islam s migracijom

AfD to koristi pre svega kad je reč o islamu - i uglavnom ga izjednačava sa migracijom. Otkako su od 2015. stotine hiljada izbeglica iz Bliskog istoka stigle u Nemačku, AfD upozorava na propast Zapada, na navodnu „zamenu stanovništva".

Afd tvrdi da druge stranke namerno preplavljuju Nemačku muslimanima da bi uništili njenu kulturu — to je glavni prigovor. Čini se da svaki strašan islamskim teroristički napad, svako ubadanje nožem koje je počinio izbeglica - potvrđuje tu tezu. Ali to je iskrivljena slika.

U Nemačkoj živi oko 83 miliona stanovnika, od koji su po zvaničnim podaciima iz 2020. oko 5,5 miliona muslimani - ili oko 6,6 odsto ukupnog stanovništva.

Beatriks fon Štorh - kažnjena zbog transfobije

Političarka AfD-a, Beatriks fon Štorh, ipak vidi „dehršćanizaciju" Nemačke. U intervjuu za DW upozorava na „rastut uticaj islamskih pokreta na kulturu, društvo i politiku i na slabljenje uloge hrišćanskih vrednosti u javnom diskursu".

Fon Štorh je poslanica u Bundestagu i pobožna katolikinja. „Svoje zadatke vidim kao službu Bogu i ljudima, s odgovornošću da promovišem dobro i činim ispravno."

Za nju je to borba protiv abortusa, protiv kvir života, a pre svega protiv transrodnosti. Zbog toga je čak novčano kažnjena i od strane predsedništva Bundestaga: jer se uprkos brojnim upozorenjima uporno vređala transrodnu poslanicu Zelenih, Tesu Ganzerer.

Matijas Kortman vidi društvene debate o rodnim identitetima kao tipičan primer kako populisti žele da profitiraju od nesigurnost u društvu: „To se sjajno može iskoristiti: imamo nesigurnost, a sada nam još uzimaju i binarnost pola, stub na koji smo se oduvek oslanjali."

Pobožnost kao politička snaga: Evropa i SAD

AfD ne održava previše bliske veze sa hrišćanstvom, uglavnom onda kada od toga ima koristi.

„AfD mora stalno da pazi da se ne poveže previše s određenim grupama koje, ako se bolje pogleda, kod naroda izazivaju veliku skepsu," objašnjava Kortman.

On smatra da su hrišćanski fundamentalisti pre izuzetak u AfD-u. „Jer te grupe nisu samo protiv transrodnosti, već često imaju i veoma zastareo pogled na žene ili su protiv istopolnih brakova. A sve to je potpuno prihvaćeno u društvu."

To je jedna od velikih razlika između Evrope i Amerike. Tamo pobožnost ima drugačiji društveni značaj. Evangelički milijarderi pokušavaju, u ime Boga, ogromnim novčanim sredstvima da usmere politiku u svom pravcu. Oni podržavaju radikalnu desnicu oko Donalda Trampa.

Ovaj fenomen se širi i ka Evropi, primećuje Filip Grajfenštajn, urednik online magazina „Sova" (Die Eule), koji se bavi verskom politikom, crkvom i teologijom.

„Desničarski ili desnoekstremni influenseri koriste religiju kako bi sebe predstavili bezopasnim i kao udvaranje evangeličkoj zajednici u SAD. Tu i finansijski razlozi svakako igraju ulogu, jer ova američka zajednica raspolaže ogromnim novčanim resursima."

Grajfenštajn smatra da mnogi hrišćanski influenseri nisu toliko impresionirani evangeličkom porukom koliko američkim dolarima. „Kada gledam Leonarda Jegera, nemam utisak da želi da promoviše Hrista. Radi se pre o povećanju popularnosti." Povećanje popularnosti — to je cilj koji se u velikoj meri poklapa sa planovima političarke AfD-a, Alice Vajdel.