Nenad Krajcer (priredio izbor iz štampe)  [ DW ]

06. 06. 2025. 11:20

Njemačka štampa o samitu NATO: „A ko će to da plati?“

Ministri odbrane zemalja-članica NATO su na sastanku u Briselu, i u sjenci vojne prijetnje Rusije, donijeli odluku o ogromnom povećanju borbene spremnost. Generalni sekretar Alijanse, Mark Rute, govori o „ambicioznim“ planovima koji predstavljaju „ogroman skok u naprijed“.

Ciljevi – koje NATO postavlja svake četiri godine – uključuju i mogući dogovor oko godišnjih izdvajanja članica za odbrambene svrhe. „Mi smo veoma blizu dogovora oko pet odsto“, rekao je ministar odbrane SAD Pit Hegset nakon sastanka na vrhu u Briselu.

I pred Njemačkom stoje veliki izazovi, posebno kada je u pitanju povećanja broja vojnika Bundesvera i s tim povezanih promjena oko vraćanja vojne obaveze. Toj temi su i njemački mediji posvetili mnogo pažnje.

Povratak vojne obaveze: Ne gurati glavu u pijesak

Frankfurter algemajne cajtung tako piše o pritisku na njemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa (SPD) koji je primoran da brzo riješi problem manjka od oko 60.000 vojnika godišnje. „Ako Bundesver želi da poveća broj vojnika na gotovo četvrt miliona, i to prije nego što Pistorijus ode u penziju, onda se mora odmah započeti s reformama i prestrukturiranjem sistema vojne obaveze u Njemačkoj. Aktuelni sistem regrutacije jedino je dobar za neku daleku budućnost, koju Putin sigurno neće čekati ako mu padne na pamet da odbrambenu volju NATO stavi na probu“, piše frankfurtski list.

Hesiše algemajne ukazuje na to da ministar Pistorijus mora hitno da pronađe način za temeljnu reformu sistema vojne obaveze. „Računati na to da će se, uprkos konstantnom smanjenju broja vojnika, u nekom trenutku dovoljno dobrovoljaca prijaviti u vojnu službu, ne znači ništa drugo nego guranje glave u pijesak i protivljenje djelovanju, uprkos opasnosti koja je na horizontu.“

Pet odsto je fetiš Donalda Trampa

Dnevnik Kiler nahrihten ukazuje na to da će postizanje cilja da se izdvaja pet odsto BDP za odbranu posebno biti skupo za ekonomsku silu Njemačku. „Bezbjednost ima svoju cijenu, ali ko će to da plati? U Njemačkoj je u svakom slučaju to pitanje još uvijek bez odgovora“, piše list iz Kila i ukazuje na ostale partnere u Evropi koji su već reagovali, između ostalog podizanjem poreza za koncerne i za one s najvišim primanjima.

„Onaj ko najviše profitira od stabilnih prilika, taj bi trebalo najviše i da izdvoji“, zaključuje list sa sjevera Njemačke navodeći pritom da bi njemačka ulaganja trebalo da iznose preko 200 milijardi evra godišnje. Ipak, kako se zaključuje u članku, „u slučaju nepripremljenosti, ruski napad bi uzrokovao znatno više troškove“.

List Lauzicer rundšau kritikuje, međutim, fiksaciju na brojke u vezi s izdvajanjem za odbranu: „Kvota koja se ispuni na papiru ne govori ništa o stvarnim vojnim sposobnostima. Ono što je važno jeste podići nivo vojne sposobnosti. A pet odsto je samo želja američkog predsjednika Donalda Trampa.“