Maja Radu (Sombor)  [ DW ]

24. 05. 2025. 09:59

Hraniteljstvo u Srbiji: „Poštuju me kao majku“

Gordana Vukadinović iz Stanišića kraj Sombora trenutno brine o dvojici dečaka, braće kojima je četrnaest i šesnaest godina. Daleko od toga da su oni prvi – Vukadinović je hraniteljka već dvadeset godina.

U Srbiji se deca smeštaju u hraniteljsku porodicu kada su zapostavljena ili im je ugrožena bezbednost.

„Jednog dečaka sam izvela na pravi životni put, odrastao je ravnopravno sa moje dvoje biološke dece“, priča Vukadinović za DW.

„On je sada dvadesetosmogodišnjak. Ima svoju porodicu, oženjen je i ima bilizance, svake nedelje se viđamo uz porodične ručkove. Poštuje me kao da sam mu biološka majka. I njemu je želja da postane hranitelj“, dodaje ova žena.

Kaže, voli da pruža pažnju deci kojoj je pažnja potrebna. I zove sve koji imaju uslove da se ovako angažuju.

Porodična ljubav najpotrebnija

„Hranitelji su isto što i roditelji“, započinje priču za DW Lidija Dostan iz Sombora. Tu se pre četvrt veka doselila iz Ukrajine. Hraniteljka je već osam godina.

„Jednostavno se dogodilo. Prijatelji su mi predložili da postanem hraniteljka jer su znali sa koliko ljubavi i dobrote pružam“, priča ona.

Dostan je dostavila podatke Centru za Socijalni rad u Somboru i ubrzo je počeo put do hraniteljstva. Prošlo je neko vreme i nakon pripreme pozvana je na razgovor.

„Ušla sam u prostoriju i ugledala devojčicu, kose farbane u žuto i crveno. Pružila sam joj ruke i rekla – hajde, idemo kući. Danas ima 23 godine, živi u Dubrovniku, vozi taksi i dobro se snašla. U februaru me je vozila za Ukrajinu da posetim rodbinu.“

Kaže, deci ne treba mnogo, samo razumevanje, mnogo ljubavi i dobrote.

„Trenutno su kod mene smeštene tri devojčice, od sedam, petnaest i sedamnaest godina. To su jako dobra i zahvalna deca“, kaže Dostan.

Prema pravilniku za podobnost hranitelja, hranitelj se preispituje posle dve godine. Hranitelji su u obavezi da svake godine imaju najmanje deset sati obuke, a pomažu im savetnici za hraniteljstvo.

Čak 90 odsto dece bez roditeljskog staranja u Srbiji je smešteno u hraniteljske porodice, a 10 odsto u institucije.

Hraniteljstvo je privremeni oblik zaštite deteta i traje do razrešenja krizne situacije u biološkoj porodici, a najduže može da traje do 26. godine života deteta.

Dobija se mesečna naknada

U hraniteljsku porodicu se smeštaju deca koja su bila životno ili zdravstveno ugrožena ili zanemarena kao i deca nad kojom je vršeno nasilje. Dalje, deca kojoj su preminulu roditelji ili su pak teško bolesni ili u zatvoru.

„Za dete se onda bira porodica“, kaže Snežana Baždar, rukovoditeljka službe za decu i mlade u Centru za socijalni rad u Somboru. Pojašnjava da hraniteljska porodica treba da simulira biološku porodicu, gde će deca da nauče odnose, steknu životne veštine, osećaju se sigurno i bezbedno.

Nadoknada za rad hranitelja obuhvata uplaćene doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje od momenta kada je regulisan smeštaj.

„Pored toga, hranitelji dobijaju i mesečnu nadoknadu za izdržavanje deteta u sklopu koje je i džeparac za dete, uvećana naknada ako je dete ometeno u razvoju. Pored toga se isplaćuju sredstva za udžbenike, za troškove diplome, ekskurzije i rekreativnu nastavu“, dodaje Baždar.

U Srbiji ima oko četiri hiljade hraniteljskih porodica u koje je smešteno oko šest hiljada dece. Procenjuje se da nedostaje još oko trista do četiristo hraniteljskih porodica.